Sterija na monitoru

Ove godine navršilo se 200 godina od rođenja Jovana Sterije Popovića i 150 godina od njegove smrti, pa je tim povodom srpska vlada još u januaru proglasila ovu godinu Sterijinom. Naučni skup održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 5. do 8. decembra, i izložba „Jovan Sterija Popović 1806–1856–2006“ podsetili su nas na tu činjenicu.

Na četvorodnevnom naučnom skupu u osam plenarnih sednica radove o Steriji prosvetitelju, reformatoru, komediografu, pesniku i stvaraocu izložilo je više od 50 istoričara, istoričara književnosti, književnika, književnih kritičara, lingvista, pravnika i teatrologa. Njihovi radovi biće objavljeni u posebnom zborniku SANU-a pa će tako postati još jedan važan izvor proučavaocima Sterije. Običnom svetu, međutim, Steriju je približila izložba „Jovan Sterija Popović 1806–1856–2006“. Izložba je autorski projekat i produkcija Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, a održava se u prostoru Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti do kraja januara. Autori izložbe su Ksenija Radulović, direktor Pozorišnog muzeja, i Olga Marković, a autor postavke je arh. Ivan Kucina.

GRAĐA I MODERNOST: Kada se kaže da je izložba posvećena Steriji i to u prostoru SANU-a, očekuje se tradicionalna postavka, dakle izložba arhivske građe, pozorišnih plakata i starih knjiga u vitrinama. Ova nije takva i vidno se razlikuje od izložbi viđenih u Galeriji SANU-a. „Smatrali smo da nema potrebe još jednom predstavljati Steriju na tipičan način, već da Steriju iz XIX veka treba predstaviti u svetlu XXI veka. On je bio izraziti reformatorski duh, i takav koncept mu pripada“, kaže za „Vreme“ Ksenija Radulović. „Bilo je to u izvesnom smislu rizično, ali Pozorišni muzej ne dobija često ponudu da priredi ovakvu samostalnu izložbu, pa sam smatrala da je ne treba iskoristiti priređivanjem klasične izložbe. Poštujem takve pristupe, ali sam smatrala da je ovo veliki izazov za Muzej i da treba uraditi iskorak.“

Postavka se doživljava kao poseban umetnički rad, kao još jedan eksponat izložbe, i kao razlog zašto treba ući u Galeriju SANU-a. U prvom delu izložbe, u „Sterijinoj učionici“, nalaze se savremeni stolovi sa monitorima na kojima je moguće pratiti različitu građu o Steriji. „Na izložbi gotovo da i nema originalne građe, sve smo prikazali u elektronskom obliku“, napominje Ksenija Radulović. Na jednom snimku je, na primer, Sterijina inicijativa za pokretanje Društva srpske slovesnosti, preteče SANU-a, na drugom je Uredba o ponašanju na ulici, na trećem je Uredba o ponašanju u kafani… Umesto klasične table, u učionici je video-bim sa karakterističnim citatima iz Sterijinih dela. „Hteli smo da izložba bude interaktivna, hteli smo da publika bude njen učesnik. Sva građa koju smo izložili je digitalizovana. Na svakom stolu su blok i olovka da posetilac može ako želi da zapiše neki podatak, da taj list iscepa iz bloka i ponese kući, ili da zapiše neku poruku za nas.“

Na primer: „Lepo je podsetiti se da smo nekad i mi imali pravnu državu“, zapisao je jedan posetilac. „Izložba je originalna i prikladna i može da približi Sterijin lik svim generacijama. Puno uspeha u daljem radu.“ Zatim: „Dobar je Sterija, fino se oblači.“ Najčešće ocene su „odlično urađeno“, „vrlo originalno“, „prijatna atmosfera“. Ima i poruka lične prirode: „Volim predstave Pokondirena tikva i Kir Janja a najviše volim Kiku.“ Ili: „Sviđaju mi se Femine haljine.“ Marija, Aleks, Saki i Jeca su zapisale: „Ovde smo došle sasvim sličajno, ‘ajde da ne lažem, bilo nam je hladno, ali mogu vam reći da je izložba fenomenalna i da će to od sada biti razlog više da vas posetimo. Sjajni ste.“

Haljine, često pominjane i crtane u segmentu „Učionice“, osim knjiga jedini originalni izložbeni materijal, nalaze se u „Sterijinom butiku“. To su kostimi iz predstava rađenih u drugoj polovini prošlog veka po Sterijinim tekstovima. „Napravili smo brend Sterija i svaki kostim ima tu etiketu – kao u butiku“, objašnjava Ksenija Radulović. Kostimi su pozajmljeni iz beogradskih pozorišta, iz Srpskog narodnog pozorišta, iz Sombora, Vršca i Užica. Na otvaranju izložbe, Aleksandra Janković, glumica Ateljea 212, glumila je prodavačicu „Sterijinog butika“ i pričom o izloženim kostimima pomagala je posetiocima da izaberu onaj koji im najviše odgovara i da ga probaju. Moguće je da će ovih dana „radno mesto“ Aleksandre Janković na izložbi preuzeti studentkinje FDU-a, zato što se ispostavilo da je probanje kostima prava atrakcija za publiku.

RETEKSTUALIZACIJA: U sledećem segmentu izložbe su tri plazma ekrana i male bine na kojima publika može, u karaoke stilu, da prati tekst popularnih Sterijinih komedija. Poslednji deo izložbe je video-art na temu Rodoljubaca, jednog od najpoznatijih Sterijinih dramskih tekstova. „Rodoljupci su nešto što izaziva mučninu kod savremenog čoveka. Montirali smo snimke te predstave koju je Dejan Mijač režirao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1986. godine u nameri da pokažemo ne samo uzroke nego i posledice kvazirodoljubivih nastojanja u srpskom društvu XIX i kraja XX veka“, objašnjava Ksenija Radulović.

I, kako izgleda Sterija u video zapisu? „U najširim krugovima Sterija je poznat kao komediograf, naročito po svojim prepoznatljivim likovima, po Femi, lažnom Baronu, Kir Janji… a dramska književnost je, međutim, samo jedan deo njegovog opusa. Ali, čak ni njegove komedije nisu klasične, i nad njima lebdi nekakav oblak melanholije. Sterija je bio duboko rezigniran čovek, razočaran stanjem društva. Bio je svestan da je Srbija jedno bolno, zapušteno mesto koje treba menjati, reformisati, i zato se trudio da uradi što više na reformi srpskog društva. On je prosto žurio da donese zakone, da napravi udžbenike, da pokrene osnivanje brojnih nacionalnih institucija, upravo zato što je imao svest o tome šta sve treba uraditi. Kad razmišljam o Steriji, čini mi se kao da je pre podne pisao komedije s nekim šaljivim i smešnim likovima, a da je uveče pisao drugačije spise, verovatno prilično očajan zbog svoje okoline. Taj antropološki pesimizam lebdi nad čitavim Sterijinim delom. Moja teza je da je Sterija pisac koji je naročito u drugoj polovini XX veka izvođen iz kontre i to su vrhunski dometi na planu retekstualizacije našeg dramskog nasleđa“, objašnjava Ksenija Radulović.

S obzirom na izuzetno skučen galerijski prostor, ova izložba je važna za Muzej pozorišne umetnosti, ali i za Galeriju SANU-a koja ima problem druge vrste. „SANU se doživljava kao jedna zatvorena, tradicionalna ustanova. Moram da kažem da su do mene stigli izraziti komplimenti pojedinih članova SANU-a, što svedoči da se SANU ne može posmatrati kao monolitno telo, konzervativno, nego da u njoj postoji jedna moderna struja, ljudi koji osluškuju duh vremena. I još neke ranije postavke izložbi ahitekte Ivana Kucine nisu bile uobičajene, ali ova je najradikalnija. Mislim, dakle, da je zato ova izložba važna i za SANU.“

Postoji mišljenje da je Sterijina godina prošla u senci godine Nikole Tesle, da je srpskoj vladi Tesla bio važniji zbog njegove internacionalne važnosti. I ako je taj utisak opravdan, ovaj naučni skup i izložba su ga ublažili i učinili da Sterija dobije mesto koje mu pripada.