Stare vrednosti a nove vizuelnosti

U toku je nekoliko izložbi o Mediali. To su „Mediala – nekad i sad“ u Galeriji RTS a, „Zaostavština Olje Ivanjicki“ u Istorijskom muzeju Jugoslavije, izložba slika Ljube Popovića u valjevskoj Modernoj galeriji, upravo završena izložba Leonida Šejke u galeriji Uroboros u Beogradu, i „Omaž Milanu Komneniću – U odbranu slike“ u Velikoj galeriji Doma vojske u kojoj su osim nekih članova Mediale izloženi i drugi slikari. Navedene izložbe organizovane su spontano i bez dogovorenog zajedničkog cilja. Međutim, ovako objedinjene, osim što skreću pažnju na neoprostivo retko prisustvo autora Mediale u našim galerijama, ove izložbe nedvosmisleno ukazuju na kvalitetne i idejne razlike Mediale i pravaca naše savremene umetnosti koji imaju institucionalnu podršku. Konkretno, skreću pažnju da su na našoj likovnoj sceni slika i figuracija neopravdano skrajnute u korist konceptualne umetnosti.

Među pobrojanim izložbama, izdvaja se „Mediala – nekad i sad“ u Galeriji RTS a zato što priča o kontinuitetu. Njene autorke Biljana Jotić, istoričar umetnosti, i Maja Živković, likovni kritičar, predstavile su dela autora koji su bili jezgro Mediale i dela savremenih autora u čijem stvaralaštvu je prepoznatljiv trag medialnog duha metafizike, vanvremenskog i fantastike. Mediala je, podsetimo se, jedini autentično naš umetnički pravac. Nastala je sredinom prošlog veka „pokrenuta unutrašnjom potrebom umetnika da naprave nešto novo i originalno, a suprotno tada aktuelnom soc-realizmu“, objašnjava Biljana Jotić. „Zato je razumljivo da je tada njena revolucionarnost bila neshvaćena. Mediala dolazi nakon promena u svetskoj politici i filozofiji, i nakon svih izama u svetskoj umetnosti, sa željom da se slikom odupre ponuđenom modernizmu. Oslanja se na renesansno građenje kompozicije, insistira na kontinuitetu.

Na tim osnovama, a između prošlosti i budućnosti, pojavila se med i ala sa poetikom fantastičnog realizma.“

Odabrano je 35 autora – desetoro iz Mediale, a ostali čine sintezu starije, srednje i već afirmisane generacije, i onih koji su na početku karijere. „Stare vrednosti a nove vizuelnosti“ definiše Maja Živanović. „To su umetnici koji imaju poštovanje prema prošlosti, tradiciji, figuraciji, erotici, magiji. Oni se kroz svoje složene kompozicije – nadrealističke i fantastične – vraćaju čoveku, a ta njihova predanost posebna je vrsta shvatanja lepote.

Odlučile smo se za autore u čijem je celokupnom opusu prisutna Mediala, ali i za one koji su samo po neki rad posvetili tom pravcu. Sve ih povezuje Mihajlo Đoković Tikalo: on bi po godinama mogao da pripada Mediali, u njemu se sintetizuje sve što je Mediala nekad činila, i sve što savremena umetnost u ovom momentu jeste. Najmlađa je Kristina Pirković, ona slika kardinale, lutke, velike formate. Njen rad Čovek peva posle rata I postavile smo pored rada njenog profesora Željka Đurovića – Božanstvene komedije.“ Maja Živanović ističe da je upravo prisutnost Mediale u radovima sadašnjih autora dokaz vrednosti ideja i estetike tog pravca, odnosno razlog njenog trajanja godinama nakon što je prestala da postoji.“

Mnogi autori zastupljeni na ovoj izložbi „retko izlažu i dugo stvaraju – mi smo sad pokazali Ante portas Željka Tonšića koji je nastajao pet godina. Zato je ova izložba poziv javnosti da obrati pažnju na savremeno stvaralaštvo jer, kao što su polovinom prošlog veka institucije bile na strani enformela a ne Mediale, tako i danas podržavaju konceptualu i njen prošireni medij a ne sliku. „To je za širu javnost možda retko shvatljiva i dopadljiva umetnost, a promovišu je istoričari umetnosti koji se bave savremenom umetnošću, tu umetnost podržava Ministarstvo kulture.“ „Mediala – nekad i sad“ će gostovati u Valjevu i u Novom Sadu, a na jesen će u Beogradu u Kući legata biti izložba šest savremenih slikara fantastike, „što je svakako način da širimo medialni duh“, kažu Biljana Jotić i Maja Živanović. Na publici je da se opredeli šta joj više odgovara.

Čovek koji se ne boji

Zoran Velimanović, Knjiga o Jovu

Zoran Velimanović, čija je slika Knjiga o Jovu deo ove izložbe, kaže da su „figuracija, a posebno fantastika skrajnute, iako je naša fantastika jedna od najboljih u svetu“ i podseća da „moguće nijedna izložba u Centru za fantastičnu umetnost u Grijeru u Švajcarskoj nije bila bez nekog našeg umetnika“. Povodom stava da je fantastika prevaziđena, Zoran Velimanović tvrdi da je „tako nešto nemoguće zato što je fantastika duboko ukorenjena u svet ovog prostora – mitovi su je puni, legende, narodne pripovetke, epika, ima je u svim vrstama narodnih umotvorina. Osim renesanse, fantastika, dakle tradicija, je u osnovi Mediale. Jer, te mlade ljude kojima nisu odgovarali stavovi i vrednosti soc-realizma, ujedinilo je poštovanje upravo prema renesansi i fantastici. Podsećam da su bili individualci, posvećeni svom načinu rada i svom viđenju sveta.“

Velimanovića ne čudi uticaj Mediale na umetnike koji su došli posle njih. „Svi smo mi samo prirodno nastavili da stvaramo iz onog što je ukorenjeno u nama. Zato me i ne čudi što Mediala traje i u mladim autorima. Ja Medialu vidim kao zlatni vagon u nepreglednoj kompoziciji fantastike. Iza nje dolazimo mi, spojeni smo sa njom, osenčeni smo bojom koja je samo naša, ali smo deo te kompozicije. Kao što je i Mediala iz te fantastike uzela šta joj je odgovaralo i nastavila svojim putem, tako je i svako od nas uzeo od Mediale šta mu odgovara da razvije svoju sliku.“

Tema Knjige o Jovu, kojoj je posvetio ovu sliku, po Velimanoviću je „bazična tema ljudskog života: iskušenje i vera, i želja da se ostane na putu za koji se misli da vodi dobrom. Zanima me borba čoveka koji je izgubio sve. Đavo i Bog su iskušavali čoveka da bi videli da li će da se ponizi kad mu je loše u životu. I čovek je našao snagu u svojoj veri u dobro. Zato u mojoj slici ima svetla, i zato čovek na njoj, pritisnut svakakvim nedaćama, deluje mirno. Ne boji se.“

Leonid Šeika Terasa sa zmajem koji pada

Ljuba Popović, Kleopatra s jabukom