Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Reprint "Tarcanete" predstavlja izvanrednu lekciju ako želite da saznate ponešto o korenima pop-kulture u našoj sredini
Kada sam jednom američkom strip crtaču i teoretičaru spomenuo Tarcanetu, strip junakinju nastalu tridesetih godina na beogradskoj sceni, on je rekao – „hoćeš da kažeš da je u Srbiji postojao strip o Tarzanu sa X hromozomima?“, što je bilo nešto kao konstatacija da je u toj zemlji zaista sve moguće. Možda još i čudnije od toga da je nekom palo na pamet da smisli žensku varijantu Tarzana jeste sama činjenica da je u pretežno ruralnoj, siromašnoj Srbiji tridesetih godina bio toliki broj strip autora i strip izdanja. Potpuno je drugi problem što prosečan konzument popularne kulture danas i ovde jedva da poseduje nekakvu svest o svemu tome.
Za razliku od mnogih zemalja koje već imaju muzeje posvećene istoriji stripa u svojoj sredini, u nas je događaj ako se uopšte (ikada) pojavi reprint-album nekog strip ostvarenja iz prošlosti. Nedavno je izdavačka kuća Stella iz Beograda pokrenula ediciju Reprint, i kao prvo izdanje u seriji pojavila se „Tarcaneta“ Nikole Navojeva iz 1936. – poduhvat zanimljiv već i po tome što je reč o jednom od ranih, potpuno originalnih ostvarenja domaćeg strip autora. Autor stripa, Nikola Navojev još jedan je od ruskih emigranata koji su činili većinu među autorima „beogradskog kruga“ – kao i kod mnogih od protagonista te scene, i njegova životna priča je burna i tragična. Stripom je počeo da se bavi u dvadeset drugoj godini života, a već 1940. godine, u 27, umire od posledica tuberkuloze… U tom kratkom periodu, boreći se sa bolešću, kreirao je čak pedesetak strip storija.
Tarcaneta je strip koji je kreirao na samom početku karijere, ali je zanimljivo da je lik „oživljen“ i u stripu Dragana Savića iz 1940. godine, u listu „Mikijevo carstvo“.
Kao što nije teško zaključiti (čak iako, kao moj američki prijatelj, uopšte niste ni videli strip), Tarcaneta je priča o „devojci iz džungle“, ženski ekvivalent Tarzanu. Reklo bi se da je Navojev, pre svega u ovom liku video zanimljiv pin–up model – jedino što pokriva Tarcanetino poprsje su dve ogrlice, i skoro je sigurno da bi na Zapadu takav crtež bio cenzurisan, naročito s obzirom na to da su stripovi u to vreme prvenstveno imali status literature namenjene deci…
Lik Tarcanete je takođe bio zasnovan na popularnoj literaturi i stripovima, ali je to tek služilo da raspali maštu čitateljstva – zanimljivo je da je u Americi postojao čitav „talas“ stripova o zgodnim divljakušama koje priznaju jedino zakon džungle, ali je trend započeo neku godinu nakon što je objavljen Navojevljev rad. Sve je kulminiralo pedesetih godina, i dobro je poznato da je andergraund maestro Robert Crumb u svojim ranim godinama bio veliki obožavalac stripa i TV-serije „Sheena, Queen of the Jungle“, što je poslužilo kao inspiracija za njegova maštanja o snažnim i goropadnim lepoticama. Nije potrebno da baš budete Sigmund Frojd da biste shvatili da poluodeveni i nepripitomljeni primerci ženskog roda, skriveni u džungli, predstavljaju seksualnu fantaziju koja izražava želju da se odbace restrikcije koje nameće „civilizacija“.
U tom smislu, reprint „Tarcanete“ predstavlja izvanrednu lekciju ako želite da saznate ponešto o korenima pop kulture u našoj sredini, čak iako je očigledno da je to rad još nedovoljno formiranog autora, iz vremena kada je – kao i ostali crtači njegove generacije, i sami čitaoci razume se – tek upoznavao strip i njegov jezik. S obzirom na to da je table crtao od broja do broja, možda i bez pripremljenog scenarija, ponekad je teško pratiti tok radnje (tokom kasnijih godina, u vreme svoje zrele faze, Navojev je ostvario uspešnu saradnju sa scenaristom Brankom Vidićem), a uočljivo je da čak i glavna junakinja nekada bude prozvana Tarcaneta, a nekada Tarcana!
Pa ipak, zahvaljujući istoriografskoj belešci kojom je knjiga opremljena, i zaista solidnoj kolor reprodukciji, objavljivanje ovog albuma je prava poslastica. Ostaje nada da je to samo početak još jedne naše priče o ponovnom preispitivanju vlastitih kulturnih vrednosti (makar ih zvali i supkulturnim, ili tim pre!) koje smo zaboravili ili tužno zaturili.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve