Srećna slava, domaćice

Tekst je nastao u okviru projekta „S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije“.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Gastronomsko nasleđe kao poseban vid nematerijalne kulturne baštine dobija svoj puni smisao tek kada se nakon sveobuhvatnih istraživanja pristupi takozvanoj četvrtoj dimenziji – ukusu. To je ključni razlog što Artis centar od prvih istraživanja na polju istorije gastronomije i kulture obedovanja, od 2009, insistira na eksperimentalnim rekonstrukcijama u saradnji sa lokalnom zajednicom ili profesionalnim kulinarima. U tom smislu je i izložba „Srećna slava, domaćice“ Narodnog muzeja u Kruševcu kreirana partnerski, a s obzirom da Kuća Simića razvija naročitu komunikaciju sa publikom na talasu vodećih trendova nove muzeologije, radionica o posnim slavskim kolačima bila je više od pratećeg programa te izložbe, pa je Artisova radionica „Posno, a slasno“ dobila dimenziju studije slučaja, i jedan vedri, radni skup kruševačkih domaćica svih generacija i muzealaca pretvorila u platformu naučnog eksperimenta.

Utemeljena na saznanju da najčešće slavljene krsne slave padaju u vreme predbožićnog posta, ali i na činjenici da su slavski kolači nepromenjiva konstanta na svečarskoj trpezi koja stalno trpi gastronomske inovacije, radionica je okupila devet Kruševljanki koje su izabrale po dva kolača koja se tradicionalno, generacijama spremaju u njihovim porodicama. Poseban izazov radionice, koja čini sastavni deo Artisovog projekta „Poslastičarnica“, predstavlja činjenica da posni kolači podrazumevaju redukciju svih onih namirnica koje u poslastičarstvu i kolačarstvu čine okosnicu kvaliteta i ukusa – puter, jaja, mlečna čokolada, mleko, slatka pavlaka. Istovremeno, posni kolači predstavljaju izazov za svaku ozbiljnu domaćicu, krunu slavske trpeze i prostor dokazivanja znanja, veštine i kreativnosti pod devizom – kako manje pretvoriti u više. Učesnice su suvereno demonstrirale šta sve može da se uradi sa malo oraha, šećera, suvog voća, crne čokolade, posnog keksa i mnogo mašte. Čarolija koja se odigravala u ambijentu kuće čuvenog trgovca i političara iz epohe kneza Miloša, Stojana Simića, podsećala je na one bajke u kojima dobre vile pretvaraju bundeve u raskošne kočije. U širokoj lepezi od starinskih oraščića izrađenih u drvenoj modli starijoj od jednog veka, do minucioznog crtanja kolačarskom bojom na površini belih bajadera, odigravala se jedna od onih kompleksnih priča koje otkrivaju složene i uzbudljive puteve gastronomskog nasleđa. Radionica koja je daleko nadmašila očekivanja istoričarke umetnosti i gastroheritologa Tamare Ognjević, koja je autor i rukovodilac ovog programa, predstavlja naročit događaj kada je reč o delikatnom odnosu muzeja i gastronomskog nasleđa. Naime, ovo je pionirski poduhvat, zato što je uobičajeno da se ovakvi eksperimenti prave izvan muzejske zgrade a da se u zgradi samo pokazuju i poslužuju. Kolači sa ove radionice su posluženi na otvaranju izložbe u krcatoj Kući Simića, muzejskom prostoru koji Kruševljani zahvaljujući višegodišnjem angažmanu kustoskinja Zorane Drašković Kovačević i Vesne Bogdanović doživljavaju kao svoju kuću.