Narodni muzeji Kruševac nastoji da u svoj rad uključi stanovnike grada čiju baštinu čuva – zato su česti eksponati njegovih izložbi lični predmeti i dokumenti kruševačkih porodica
Servisi za rakiju, liker, vodu, špic šoljice, ikone, kandila, vezeni stolnjaci stari preko stotinu godina u enterijeru građanskog salona s početka dvadesetog veka, samo su deo artefakata izložbe „Srećna slava, domaćice“ u Kući Simića u Kruševcu. Njene autorke su kustos pedagog Zorana Drašković Kovačević i etnolog Zorica Simić, obe iz Narodnog muzeja Kruševac.
„Izložene predmete smo pozajmili od naših stalnih saradnika – sugrađana, što i izložbi i radionici u pratećem programu daje još jedan nivo: povezivanje muzeja i lokalne zajednice. Svi artefakti vezani su za proslavu krsne slave u građanskoj kući, od početka dvadesetog veka do danas“, kaže Drašković Kovačević. Ona ističe da izložba između ostalog pozicionira ulogu žene u obeležavanju najznačajnijeg srpskog porodičnog praznika. „Način proslavljanja porodične slave menjao se kroz vekove, a uporedo sa ovim promenama menjala se i uloga žene, domaćice, u obeležavanju svetkovine. Od nevidljive kuvarice do upraviteljice sopstvenog života srpska žena je prešla dug i neizvestan put.“ Autorke izložbe i radionice želele su da posetiocima prenesu deo svog muzejskog, ali i domaćičkog znanja i umeća. „Namera nam je i da podstaknemo posetioce da se zapitaju da li je aktuelna slava tek bleda slika nekadašnjeg najvećeg porodičnog praznika, kao i da li su verski aspekti prisutniji danas nego u posleratnoj Jugoslaviji ili su gotovo nestali iz duhovnog života savremenih Srba, ostavivši samo svoje simbole, kolač, sveću i vino, na raskošnim slavskim trpezama“, kaže Drašković Kovačević.
Interesantno je da nema mnogo fotografija niti pisanih dokumenata o slavi, ali ih zato ima u obilju na internetu. „Što bi rekli mnogi: ono što nije viđeno u tanjiru na društvenoj mreži, nije se ni pojelo. Tu su svečano odeveni čestitari, slavljenici kraj trpeze, sveštenici dok seku kolač… Po tome se danas slava ne razlikuje od drugih porodičnih ili javnih svetkovina, pa ni od običnih dana bogato ilustrovanih na društvenim mrežama“, zaključuje Drašković Kovačević.
Kuća Simića je objekat balkanske gradnje datiran za kraj osamnaestog ili iz prvih decenija devetnaestog veka. Nalazi se u samom centru Kruševca. Pripada tamošnjem Narodnom muzeju koji, nakon poslednje rekonstrukcije 2008. godine, ovde smešta stalnu postavku „Enterijer gradske kuće u kruševačkoj varoši s početka dvadesetog veka“. Poslednjih nekoliko godina Kuća je prepoznatljiva po izložbama o Kruševljanima i njihovom materijalnom i nematerijalnom kulturnom nasleđu. Od izložbe „Porodični album“ iz 2013, na kojoj su izlagane porodične fotografije kruševačkih porodica iz prve polovine dvadesetog veka, do ove najnovije, „Srećna slava, domaćice“, sve su realizovane u saradnji Muzeja i Kruševljana. Osim dve pomenute, to su: „Za dobro jutro i laku noć“, izložba ženskog rublja iz etnološke zbirke Narodnog muzeja Kruševac; „Da, to sam ja, malo sam se promenuo/la“, izložba portretnih fotografija; „Štrudla bečka a torta Vasina“ o evropskom uticaju na kulturu ishrane u Srbiji; „To su bili svatovi“, izložba fotografija i asesoara sa venčanja, i „Divan dan!“ o rođendanima, istorijskom aspektu i savremenim običajima.
Tekst je nastao u okviru projekta „S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije“.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Gastronomsko nasleđe kao poseban vid nematerijalne kulturne baštine dobija svoj puni smisao tek kada se nakon sveobuhvatnih istraživanja pristupi takozvanoj četvrtoj dimenziji – ukusu. To je ključni razlog što Artis centar od prvih istraživanja na polju istorije gastronomije i kulture obedovanja, od 2009, insistira na eksperimentalnim rekonstrukcijama u saradnji sa lokalnom zajednicom ili profesionalnim kulinarima. U tom smislu je i izložba „Srećna slava, domaćice“ Narodnog muzeja u Kruševcu kreirana partnerski, a s obzirom da Kuća Simića razvija naročitu komunikaciju sa publikom na talasu vodećih trendova nove muzeologije, radionica o posnim slavskim kolačima bila je više od pratećeg programa te izložbe, pa je Artisova radionica „Posno, a slasno“ dobila dimenziju studije slučaja, i jedan vedri, radni skup kruševačkih domaćica svih generacija i muzealaca pretvorila u platformu naučnog eksperimenta.
Utemeljena na saznanju da najčešće slavljene krsne slave padaju u vreme predbožićnog posta, ali i na činjenici da su slavski kolači nepromenjiva konstanta na svečarskoj trpezi koja stalno trpi gastronomske inovacije, radionica je okupila devet Kruševljanki koje su izabrale po dva kolača koja se tradicionalno, generacijama spremaju u njihovim porodicama. Poseban izazov radionice, koja čini sastavni deo Artisovog projekta „Poslastičarnica“, predstavlja činjenica da posni kolači podrazumevaju redukciju svih onih namirnica koje u poslastičarstvu i kolačarstvu čine okosnicu kvaliteta i ukusa – puter, jaja, mlečna čokolada, mleko, slatka pavlaka. Istovremeno, posni kolači predstavljaju izazov za svaku ozbiljnu domaćicu, krunu slavske trpeze i prostor dokazivanja znanja, veštine i kreativnosti pod devizom – kako manje pretvoriti u više. Učesnice su suvereno demonstrirale šta sve može da se uradi sa malo oraha, šećera, suvog voća, crne čokolade, posnog keksa i mnogo mašte. Čarolija koja se odigravala u ambijentu kuće čuvenog trgovca i političara iz epohe kneza Miloša, Stojana Simića, podsećala je na one bajke u kojima dobre vile pretvaraju bundeve u raskošne kočije. U širokoj lepezi od starinskih oraščića izrađenih u drvenoj modli starijoj od jednog veka, do minucioznog crtanja kolačarskom bojom na površini belih bajadera, odigravala se jedna od onih kompleksnih priča koje otkrivaju složene i uzbudljive puteve gastronomskog nasleđa. Radionica koja je daleko nadmašila očekivanja istoričarke umetnosti i gastroheritologa Tamare Ognjević, koja je autor i rukovodilac ovog programa, predstavlja naročit događaj kada je reč o delikatnom odnosu muzeja i gastronomskog nasleđa. Naime, ovo je pionirski poduhvat, zato što je uobičajeno da se ovakvi eksperimenti prave izvan muzejske zgrade a da se u zgradi samo pokazuju i poslužuju. Kolači sa ove radionice su posluženi na otvaranju izložbe u krcatoj Kući Simića, muzejskom prostoru koji Kruševljani zahvaljujući višegodišnjem angažmanu kustoskinja Zorane Drašković Kovačević i Vesne Bogdanović doživljavaju kao svoju kuću.
Otkazana je i treća predstava očekivana na Bitefu. Selektor ovog festivala Spasoje Ž. Milovanović kaže da sudbina Bitefa ne sme da zavisi od toga ko je trenutno na vlasti. A priča i o pritiscima domaće javnosti na inostrane umetnike da ne dođu na Bitef
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
