Pre sedamdeset godina u svet je pošla junakinja Astrid Lindgren, da ga zauvek promeni
Kosa boje šargarepe, lice posuto pegicama, nesvakidašnja snaga, rasparene čarape, majmunče i konj jasne su asocijacije na jednu od najvoljenijih junakinja iz književnosti za decu – Pipi Dugu Čarapu. Trilogija o njoj kompletirana je pre 70 godina. Čine je romani Pipi Duga Čarapa, Pipi Duga Čarapa na brodu i Pipi Duga Čarapa u vodama Južnog mora. Povodom ovog jubileja, ali i kao vid obeležavanja 15 godina svog postojanja, izdavačka kuća Odiseja pokrenula je novu ediciju pod nazivom „Pipi“ u kojoj će biti predstavljene najlepše knjige Astrid Lindgren, u tvrdokoričenom izdanju, uz ilustracije Tihomira Čelanovića i u novom, savremenom prevodu Slavice Milosavljević. Prva knjiga objavljena u novoj biblioteci je roman Pipi Duga Čarapa na brodu.
Astrid Lindgren, najpoznatija švedska književnica za decu, ideju za lik Pipi dobila je od svoje kćerke Karin. Bio je rat, i Astrid je ćerki pred spavanje pričala priče za laku noć. Jedne večeri, Karin je zatražila da čuje priču o Pipi Dugoj Čarapi. Devojčica koja se tako zove ne može biti obična, pomislila je Astrid i pustila mašti na volju. Četiri godine kasnije, doživljaji Pipi Duge Čarape pojavili su se pred čitaocima i uzburkali javnost.
Ljudi su bili iznenađeni, neki su nestašnu devojčicu s pegama dočekali sa oduševljenjem, dok su drugi bili zabrinuti zbog njenog odbacivanja svih pravila i nepoštovanja tradicionalnih vrednosti. Dotadašnja književnost za decu držala se određenih normi i kalupa: tačno se znalo kako deca treba da se ponašaju, rodne uloge su bile jasno definisane; deca su uvek slušala odrasle i povinovala se njihovim pravilima, a u suprotnom bi bila kažnjavana; neposlušnost, laži i preteran nestašluk nisu se tolerisali. Pipi Duga Čarapa je bila sušta suprotnost tradicionalnom prikazu dece (a naročito devojčica) u književnosti i pojedini roditelji su smatrali da bi ovakva knjiga mogla da „pokvari“ njihovu decu. Švedska javnost bila je podeljena kao nikada do tada. Postojali su „Pipini protivnici“ koji su se zalagali da se knjiga zabrani. Devojčica koja živi bez roditelja, koja odbija da ide u školu, nema manire, sklona je laganju i svađanju sa odraslima, delovala je kao veoma loš primer za njihovu decu.
Kako bi napravila balans, Astrid je u knjige o Pipi ubacila likove Anike i Tomija, uzorne dece po merilima tog vremena, koja su uvek tu da obuzdaju Pipin poletni duh i isprave je kada greši. Oni su zapravo likovi sa kojima se deca istinski poistovećuju. Pipi je tu da zabavi i zagolica maštu. Iako uživa u nestašlucima i ponesena maštom ponekad ne govori istinu, Pipi nikada nije zlonamerna. Ona ima snažan osećaj za moral i pravdu, nesebično deli svoje bogatstvo sa siromašnima i svoju nadljudsku snagu sa onima kojima je pomoć potrebna. Mada smeštena u realan svet – Pipi je u potpunosti fantastičan lik, poput zmajeva ili jednoroga. Ona pravi kolače na kuhinjskom podu, pleše sa razbojnicima koji pokušavaju da je opljačkaju, bori se sa tigrom u cirkusu i pokušava da uteši uplakanu opersku pevačicu. I baš kao stvorenja iz bajki, Pipi je deci pružila mogućnost da veruju u bolji svet, a roditeljima da shvate da njihova deca imaju sopstveni karakter i da mogu misliti svojom glavom.
Interesovanje za šokantnu knjigu za decu raširilo se i van granica Švedske. Ubrzo je Pipi Duga Čarapa postala dostupna i čitaocima u nekoliko drugih zemalja, istina uz sitne prepravke. Nemački urednici su brže-bolje izbacili sve scene u kojima Pipi barata oružjem, dok je u Francuskoj konj zamenjen ponijem jer, objašnjavali su, neverovatno je uopšte i pomisliti da bi devojčica mogla da podigne konja! Na autorkino pitanje koliko je verovatno da devojčica nosi ponija, nisu odgovorili. Pojedine scene u kojima se Pipi protivi autoritetu odraslih cenzurisane su nemilice. Astrid Lindgren se nije obazirala na „dobronamerne savete“ i prepravke koje su njene knjige trpele. Nastavila je da piše o Pipi i da predstavlja svoje ideje o vaspitavanju dece. Suprotno roditeljima koji su verovali u strogo vaspitanje, striktnu kontrolu i svakodnevne pouke, Astrid se borila za prava dece, bila je protiv fizičkog kažnjavanja, a promovisala je ljubav, poverenje i razumevanje.
Pipi je u mnogim demokratskim zemljama prepoznata kao vesnik novog doba, pa su knjige o njoj među prvima doživele planetarni uspeh. Pipi su kao snažnu feminističku figuru prigrlili borci za ravnopravnost polova. Ona je snažna, samostalna devojčica koja se svakodnevno suprotstavlja besmislenim društvenim normama i nametnutim standardima lepote – posebno je upečatljiva scena u kojoj se Pipi sukobljava sa prodavačicom „kreme protiv pega“. S druge strane, u brojnim zemljama pod autoritarnim režimima knjige o Pipi nikada nisu objavljene, a u nekima, poput Irana, čak su i zabranjivane. Knjige su optuživane za rasizam zbog priča o ocu Jevremu, Kralju crnaca, što je rešeno menjanjem problematičnih izraza blažim, politički korektnim terminima.
Astrid Lindgren ima mnogo toga zajedničkog sa junakinjom koju je stvorila. I Astrid je bila buntovnica i od rane mladosti se suprotstavljala strogim društvenim pravilima. Bila je prva devojka u gradu koja je skratila kosu u sve popularniji „bob“, a već sa sedamnaest godina je počela da gradi karijeru. Ostala je u drugom stanju vrlo mlada, i neudata, i time izazvala skandal. Prepustila je svoje dete hraniteljskoj porodici, a u međuvremenu vredno radila kako bi svog sina povratila i pružila mu dobar život. To se i dogodilo. Udala se šest godina kasnije i izborila se za starateljstvo. Sve to ju je navelo da se aktivno bori za prava dece. Astrid je upamćena i kao pacifista i protivnik nasilja nad životinjama. Svoj uticaj i bogatstvo koristila je u borbi za unapređenje prava dece, životinja i civilnih sloboda. A bila je uticajna i bogata: njene knjige prodate su u više od 165 miliona primeraka širom sveta, a prevedene su na čak 104 jezika i dijalekta. Njeno ime ponelo je nekoliko prestižnih švedskih nagrada, ali i jedan asteroid, a njen lik se nalazi na švedskoj novčanici od 20 kruna. Po njenim knjigama snimljeni su brojni filmovi i serije, a po tri njena junaka – Pipi, Emil i Mio nazvani su astronomski instrumenti.
Knjigu Pipi Duga Čarapa na brodu, u Odisejinoj novoj biblioteci „Pipi“, slediće, naravno u novom izgledu, i ranije objavljeni romani Astrid Lindgren Ronja, razbojnička kći, Luckasta Lota i Lota pravi lom, kao i dva nova romana o ovoj junakinji koju je Astrid osmislila za nešto mlađe čitaoce. Tako će dogodovštine Pipi, prilagođene savremenom čitaocu, postati deo odrastanja i nekoj novoj deci.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!