U Bolonji je u toku 61. Međunarodni sajam knjiga za decu sa 1500 izlagača. Srpski izlagači u Bolonju dolaze samostalno i samoinicijativno
Na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji među oko 1500 izlagača iz stotinu zemalja sveta, učestvuje i nekoliko njih iz Srbije.
Došli su pojedinačno i samoinicijativno, zato što Srbija kao država ne nastupa na Sajmu u Bolonji, najvažnijoj i najvećoj međunarodnoj manifestaciji posvećenoj knjigama za decu, kao što nije učestvovala ni do sad. Toliko o brizi države da izgradi buduće čitaoce knjiga.
Sajam je u ponedeljak otvorio Serđo Matarela, predsednik Italije.
Među srpskim izdavačima, „Kreativni centar“ je, reklo bi se, starosedelac na ovom sajmu, još od 2000. ima svoj štand.
Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“, kaže za „Vreme“ da u Bolonji samostalno učestvuju od 2000. „Mislim da smo do danas izgradili svoje mesto u izdavačkom svetu i stekli brojne saradnike na svim stranama. Ovde smo da ponudimo naše knjige drugim izdavačima, ali i da otkrijemo neke koje ćemo prevesti i ponuditi našim čitaocima.“
Ove godine je njihovo izdanje Stripoterapija autorke i ilustratorke Ane Petrović dobilo posebno priznanje: uz još stotinu odabranih izdanja, Stripoterapija će biti izložena na „Neverovatnoj polici za knjige“ kao posebno ostvarenje koje zaslužuje da bude istaknuto.
„Svake godine na sajmu je u fokusu neka tema, ove godine to je ekologija. Mnogo se govori i o stripovima za sve uzraste, a jedna od važnih tema je i mesto žena u izdavačkom poslu.. Na našem štandu je vrlo živo, ima dosta interesovanja za Stripoterapiju, kao i za romane koje izlažemo. Najlepše je to što su svuda oko nas dečje knjige, po čemu je Bolonja jedinstvena i nezamenljiva“, kaže Ljiljana Marinković.
„Laguna“ ove godine debituje na Sajmu u Bolonji. Odlučili su se da svetu predstave domaće autore, a ne svoje prevode inostranih knjiga, s namerom da svetu promovišu našu književnost za decu. Izabrane su knjige Bojana Ljubenovića, Srđana Anđelića, Jelice Greganović, Aleksandre Filipović, Uroša Petrovića, Igora Kolarova, Ljubivoja Ršumovića…
“Pčelica“ iz Čačka je dugogodišnji učesnik na Bolonjskom sajmu. Izabrali suveliki broj noviteta, ali i ranijih izdanja redizajniranog i osveženog izgleda i prevedene knjige.
Osim pomenutih, iz Srbije na ovom sajmu učestvuju i Izdavaštvo Jeti, Meow Literary Agency, i No Rules Publishing U Bolonji će biti predstavljena i edicija „Knjige sa kojima se raste“ autorke Dragane Malešević, u izdanju Provensa iz Novog Sada.
Njihova učešća na ovom Međunarodnom sajmu ne sufinansira država, iako je predstavljaju.
Takođe, ne postoji adresa, osim samog Sajma, na kojoj bi se saznalo ko se iz Srbije trenutno nalazi u Bolonji.
Sekretarka za kulturu Jelena Medaković smatra da bi sledeći Fest trebalo odžati u februaru, a da Bitef festival nema pravnih osnova da se održi ove godine. Istovremeno, Miloš Lolić za decembar priprema gerilski Bitef
Dve predstave su otkazane iz ovogodišnjeg plana Narodnog pozorišta, „sada je preko noći sve uništeno“ kažu reditelj Liješević i dramaturg Šili, plate su primljene na osnovu plaćenog odsustva iako ga niko od zaposlenih nije koristio...
Narodna biblioteka Srbije i vd. upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov oštro demantuju informaciju kojom je predstavljeno javnosti da je Jasmina Ninkov na čelu i Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
