U Bolonji je u toku 61. Međunarodni sajam knjiga za decu sa 1500 izlagača. Srpski izlagači u Bolonju dolaze samostalno i samoinicijativno
Na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji među oko 1500 izlagača iz stotinu zemalja sveta, učestvuje i nekoliko njih iz Srbije.
Došli su pojedinačno i samoinicijativno, zato što Srbija kao država ne nastupa na Sajmu u Bolonji, najvažnijoj i najvećoj međunarodnoj manifestaciji posvećenoj knjigama za decu, kao što nije učestvovala ni do sad. Toliko o brizi države da izgradi buduće čitaoce knjiga.
Sajam je u ponedeljak otvorio Serđo Matarela, predsednik Italije.
Među srpskim izdavačima, „Kreativni centar“ je, reklo bi se, starosedelac na ovom sajmu, još od 2000. ima svoj štand.
Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“, kaže za „Vreme“ da u Bolonji samostalno učestvuju od 2000. „Mislim da smo do danas izgradili svoje mesto u izdavačkom svetu i stekli brojne saradnike na svim stranama. Ovde smo da ponudimo naše knjige drugim izdavačima, ali i da otkrijemo neke koje ćemo prevesti i ponuditi našim čitaocima.“
Ove godine je njihovo izdanje Stripoterapija autorke i ilustratorke Ane Petrović dobilo posebno priznanje: uz još stotinu odabranih izdanja, Stripoterapija će biti izložena na „Neverovatnoj polici za knjige“ kao posebno ostvarenje koje zaslužuje da bude istaknuto.
„Svake godine na sajmu je u fokusu neka tema, ove godine to je ekologija. Mnogo se govori i o stripovima za sve uzraste, a jedna od važnih tema je i mesto žena u izdavačkom poslu.. Na našem štandu je vrlo živo, ima dosta interesovanja za Stripoterapiju, kao i za romane koje izlažemo. Najlepše je to što su svuda oko nas dečje knjige, po čemu je Bolonja jedinstvena i nezamenljiva“, kaže Ljiljana Marinković.
„Laguna“ ove godine debituje na Sajmu u Bolonji. Odlučili su se da svetu predstave domaće autore, a ne svoje prevode inostranih knjiga, s namerom da svetu promovišu našu književnost za decu. Izabrane su knjige Bojana Ljubenovića, Srđana Anđelića, Jelice Greganović, Aleksandre Filipović, Uroša Petrovića, Igora Kolarova, Ljubivoja Ršumovića…
“Pčelica“ iz Čačka je dugogodišnji učesnik na Bolonjskom sajmu. Izabrali suveliki broj noviteta, ali i ranijih izdanja redizajniranog i osveženog izgleda i prevedene knjige.
Osim pomenutih, iz Srbije na ovom sajmu učestvuju i Izdavaštvo Jeti, Meow Literary Agency, i No Rules Publishing U Bolonji će biti predstavljena i edicija „Knjige sa kojima se raste“ autorke Dragane Malešević, u izdanju Provensa iz Novog Sada.
Njihova učešća na ovom Međunarodnom sajmu ne sufinansira država, iako je predstavljaju.
Takođe, ne postoji adresa, osim samog Sajma, na kojoj bi se saznalo ko se iz Srbije trenutno nalazi u Bolonji.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
