U Bolonji je u toku 61. Međunarodni sajam knjiga za decu sa 1500 izlagača. Srpski izlagači u Bolonju dolaze samostalno i samoinicijativno
Na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji među oko 1500 izlagača iz stotinu zemalja sveta, učestvuje i nekoliko njih iz Srbije.
Došli su pojedinačno i samoinicijativno, zato što Srbija kao država ne nastupa na Sajmu u Bolonji, najvažnijoj i najvećoj međunarodnoj manifestaciji posvećenoj knjigama za decu, kao što nije učestvovala ni do sad. Toliko o brizi države da izgradi buduće čitaoce knjiga.
Sajam je u ponedeljak otvorio Serđo Matarela, predsednik Italije.
Među srpskim izdavačima, „Kreativni centar“ je, reklo bi se, starosedelac na ovom sajmu, još od 2000. ima svoj štand.
Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“, kaže za „Vreme“ da u Bolonji samostalno učestvuju od 2000. „Mislim da smo do danas izgradili svoje mesto u izdavačkom svetu i stekli brojne saradnike na svim stranama. Ovde smo da ponudimo naše knjige drugim izdavačima, ali i da otkrijemo neke koje ćemo prevesti i ponuditi našim čitaocima.“
Ove godine je njihovo izdanje Stripoterapija autorke i ilustratorke Ane Petrović dobilo posebno priznanje: uz još stotinu odabranih izdanja, Stripoterapija će biti izložena na „Neverovatnoj polici za knjige“ kao posebno ostvarenje koje zaslužuje da bude istaknuto.
„Svake godine na sajmu je u fokusu neka tema, ove godine to je ekologija. Mnogo se govori i o stripovima za sve uzraste, a jedna od važnih tema je i mesto žena u izdavačkom poslu.. Na našem štandu je vrlo živo, ima dosta interesovanja za Stripoterapiju, kao i za romane koje izlažemo. Najlepše je to što su svuda oko nas dečje knjige, po čemu je Bolonja jedinstvena i nezamenljiva“, kaže Ljiljana Marinković.
„Laguna“ ove godine debituje na Sajmu u Bolonji. Odlučili su se da svetu predstave domaće autore, a ne svoje prevode inostranih knjiga, s namerom da svetu promovišu našu književnost za decu. Izabrane su knjige Bojana Ljubenovića, Srđana Anđelića, Jelice Greganović, Aleksandre Filipović, Uroša Petrovića, Igora Kolarova, Ljubivoja Ršumovića…
“Pčelica“ iz Čačka je dugogodišnji učesnik na Bolonjskom sajmu. Izabrali suveliki broj noviteta, ali i ranijih izdanja redizajniranog i osveženog izgleda i prevedene knjige.
Osim pomenutih, iz Srbije na ovom sajmu učestvuju i Izdavaštvo Jeti, Meow Literary Agency, i No Rules Publishing U Bolonji će biti predstavljena i edicija „Knjige sa kojima se raste“ autorke Dragane Malešević, u izdanju Provensa iz Novog Sada.
Njihova učešća na ovom Međunarodnom sajmu ne sufinansira država, iako je predstavljaju.
Takođe, ne postoji adresa, osim samog Sajma, na kojoj bi se saznalo ko se iz Srbije trenutno nalazi u Bolonji.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
