U Bolonji je u toku 61. Međunarodni sajam knjiga za decu sa 1500 izlagača. Srpski izlagači u Bolonju dolaze samostalno i samoinicijativno
Na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji među oko 1500 izlagača iz stotinu zemalja sveta, učestvuje i nekoliko njih iz Srbije.
Došli su pojedinačno i samoinicijativno, zato što Srbija kao država ne nastupa na Sajmu u Bolonji, najvažnijoj i najvećoj međunarodnoj manifestaciji posvećenoj knjigama za decu, kao što nije učestvovala ni do sad. Toliko o brizi države da izgradi buduće čitaoce knjiga.
Sajam je u ponedeljak otvorio Serđo Matarela, predsednik Italije.
Među srpskim izdavačima, „Kreativni centar“ je, reklo bi se, starosedelac na ovom sajmu, još od 2000. ima svoj štand.
Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“, kaže za „Vreme“ da u Bolonji samostalno učestvuju od 2000. „Mislim da smo do danas izgradili svoje mesto u izdavačkom svetu i stekli brojne saradnike na svim stranama. Ovde smo da ponudimo naše knjige drugim izdavačima, ali i da otkrijemo neke koje ćemo prevesti i ponuditi našim čitaocima.“
Ove godine je njihovo izdanje Stripoterapija autorke i ilustratorke Ane Petrović dobilo posebno priznanje: uz još stotinu odabranih izdanja, Stripoterapija će biti izložena na „Neverovatnoj polici za knjige“ kao posebno ostvarenje koje zaslužuje da bude istaknuto.
„Svake godine na sajmu je u fokusu neka tema, ove godine to je ekologija. Mnogo se govori i o stripovima za sve uzraste, a jedna od važnih tema je i mesto žena u izdavačkom poslu.. Na našem štandu je vrlo živo, ima dosta interesovanja za Stripoterapiju, kao i za romane koje izlažemo. Najlepše je to što su svuda oko nas dečje knjige, po čemu je Bolonja jedinstvena i nezamenljiva“, kaže Ljiljana Marinković.
„Laguna“ ove godine debituje na Sajmu u Bolonji. Odlučili su se da svetu predstave domaće autore, a ne svoje prevode inostranih knjiga, s namerom da svetu promovišu našu književnost za decu. Izabrane su knjige Bojana Ljubenovića, Srđana Anđelića, Jelice Greganović, Aleksandre Filipović, Uroša Petrovića, Igora Kolarova, Ljubivoja Ršumovića…
“Pčelica“ iz Čačka je dugogodišnji učesnik na Bolonjskom sajmu. Izabrali suveliki broj noviteta, ali i ranijih izdanja redizajniranog i osveženog izgleda i prevedene knjige.
Osim pomenutih, iz Srbije na ovom sajmu učestvuju i Izdavaštvo Jeti, Meow Literary Agency, i No Rules Publishing U Bolonji će biti predstavljena i edicija „Knjige sa kojima se raste“ autorke Dragane Malešević, u izdanju Provensa iz Novog Sada.
Njihova učešća na ovom Međunarodnom sajmu ne sufinansira država, iako je predstavljaju.
Takođe, ne postoji adresa, osim samog Sajma, na kojoj bi se saznalo ko se iz Srbije trenutno nalazi u Bolonji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Otkad su hrvatski studenti, po uputama mene i još nekolicine radikalnih Srba iz Hrvatske koji mrze sve što je srpsko, organizirali studentske proteste po Srbiji, smatram da su odnosi Srba i Hrvata još zanimljiviji i življi, pogotovo među mlađim naraštajima”
Drama Sveti Georgije ubiva aždahu definitivno pripada jednom vremenu i jednom viđenju naše istorije, ali uspeva da uhvati korak i sa savremenim trenutkom
Novi film Predraga Ličine, zagrebačkog reditelja koji je često u Beogradu, doneće priču o zagrebačkim urbanim Srbima sedam godina pre rata. O tome Ličina govori za „Vreme“
Banksy je u Beogradu! Dela jednog od najznačajnijih umetnika na planeti, i njegove antiratne, antizagađivačke, antiizrabljivačke i nadasve antizaglupljivačke poruke predstavlja slovenačka galerija „Deva Puri“, koja je pre 12 godina dovela i Pikasa
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!