Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (Zabranjeno pušenje)
Beogradska arena, 29. XI 2008.
Tačno godinu dana pošto je „ono“ Zabranjeno pušenje – liga Zapad (dalje ZPz) u SKC-u još jednim svojim izvrsnim koncertom spektakularno obeležilo blaženopočivši 29. XI (vidi „Vreme“ broj 883), i ovde bazirana frakcija nekad vodećeg sastava sarajevskog Novog primitivizma iskoristila je taj glavni praznik druge/Titove Jugoslavije. Maksimalno veliki nastup pod krovom neizbežno vodi u Beogradsku arenu, a cene ulaznica, nešto niže nego za strana gostovanja (1000-1600 dinara; za VIP/lože 5000, čisto da pevač ima koga da proziva), omogućile su da prisutnih bude otprilike koliko i za svetske zvezde na istom mestu ove jeseni – cca 10.000. Doduše, možda se time do daljeg završila iznenađujuća potrošnja (bes)parice na masovnu live muziku u sirotoj tranzicionoj zemlji: nekoliko dana potom, zbog slabe prodaje karata, otkazan je koncert Alisa Kupera.
Zagrevanje je efektno obavilo Vrelo, zvonki i zgodni devojački etno-vokalni sekstet s modernom ritam sekcijom. Promovišući svoj nedavno objavljeni, stidljivo naslovljeni prvenac Preko reke (PGP RTS), ova grupa iz Rume naišla je na topao prijem raje u Areni, a njih šest su kasnije znatnim delom koncerta Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (dalje: EK & NSO) obezbeđivale im prateće vokale, kao što su i ranije sarađivale s tom trupom. Nažalost, već i tokom uvodnog dela podvrgnuti smo šenlučenju brutalnog balkanskog sponzoraja: veliki ekrani s obe strane pozornice načelno prenose zbivanja s bine, ali je to često prekidano ubacivanjem slajdova/reklama brojnih sponzora (kulminira Pink), uključujući i oglašavanje novogodišnje tezge prisutnih EK & NSO.
Svetski uspeh EK & NSO-a, kao i Bregovića, nije sporan: uvek ima publike željne egzotične zabave koja ne zna za bolje/izvorno. Ali zašto kod kuće forsirati isti program kad npr. na svakom trećem splavu ordinira bolji izvođač ciganskog repertoara? Osnovni problem pri retkim ukazanjima NSO-a u Srbiji jeste što odani obožavaoci predratnog/sarajevskog ZP-a posle jedinog poratnog albuma Zabranjenog pušenja – liga Istok (Ja nisam odavle, ‘97. Komuna) ne mare mnogo za aktivnosti Karajlića & Co. Za razliku od prethodnih prilika, kada su izvodili svega nekoliko numera „starog“ Pušenja i time izazivali gnev ovdašnjih posetilaca (uz opipljive, leteće dokaze), EK & NSO su sada na sajtovima Arene i organizatora ovog koncerta (GMR – M. Factory) i pojavljujući se u medijima najavljivali više starih stvari/hitova, čak i naslovima. Djevojčice kojima miriše koža, Balada o Pišonji i Žugi i iznad svega Zenica blues smesta izazivaju ovacije, i kamo sreće da je prvobitno ZP uživalo ovoliku podršku. No, između tih već klasika YU-roka, insistiranje na unza-unza, s puno praznog hoda (variranje Vukote/Bubamare itd.), uzročilo je i da se, bar iz partera, zaori i nezadovoljstvo. Preterana umetnička sujeta, ili šta već, nagoni Kusturicu i Karajlića da svoju publiku uporno ‘prosvećuju’!? Ako napolju unosno prolaze kao barbarogeniji, ne moraju ovde smarati kao neshvaćeni umetnici.
Kao i Rokeri s Moravu i brojni posle njih, omiljeni Nele Karajlić postao je, nažalost, ono što je parodirao: ne samo izgledom, sve više liči na Halida Bešlića, ne vlada svojim vokalnim ograničenjima kao nekad, a na romskom i engleskom je uverljiv kao piramide u Visokom (BiH). Scenski, originalno ZP kuburilo je s rok teatrom još od svoje prve velike turneje po halama krajem 1984. smešane, smušene s Top listom nadrealista. Kao NSO, sada su folk-rok-cirkus natrpan izanđalim fazonima i oveštalom konferansom. Nekada izrazito duhovit, punokrvni zabavljač Karajlić srozao se da bude službenik u hobiju Velikog Režisera, i da tek povremeno napiše pesmu. Osmočlana sviračka postava ne oskudeva vrsnim solistima i veteranima-saradnicima (saksofon – Neša Petrović, violina – svestrani Dejan Sparavalo), dok Emirov sin Stribor pouzdano bubnja. Jedina scenski zaista atraktivna tačka je gitarističko-violinski okršaj „pod prečkom“, tj. pod džinovskim gudalom; ostatak vremena bend uglavnom tutnji kroz citate, prelaze, spojke, zvučne kulise itd. Kao i dok je bio izvikani basista ZP-a iz Sarajeva, i sada kao drugi gitarista Kusturica prisvira u par navrata, pompezno najavljivan od svog ceremonijal majstora Neleta. Valjda pokušavajući da deluje kul kao Klint u špageti vesternima, na kraju ostavlja utisak prokislog sosa. Ideolog van rokenrol benda nije usrećio još nijednu karijeru u istoriji ove muzike.
Preozbiljno shvatajući unza-unza kao sopstveni kapitalni izum, EK & NSO priveli su dvočasovni program kraju, a Karajlić kao pravi Bosanac u Beogradu pokušao da uvede masu u skandiranje E–mi–re, pa zatim (još gore) Ne–da–mo Ko–so–vo. Nije baš zaživelo, što bi rekli. Na bis, naravno, Dan republike, trenutak sjaja potreban i onima koji ZP nisu doživeli u realnom vremenu.
A srećom, postoji izbor, ZPz će nastaviti da raste i ovde.
Na poslednjem sastanku Odbora Festa izabrani su savetnik za programsku koncepciju Miroslav Mogorović i saradnik na selekciji programa Ivan Aranđelović. Nedostaje još samo da Skupština grada odluči ko će biti producent, pa da se krene u konkretnu realizaciju ovogodišnjeg Festa
Bez obzira da li će večeras biti kraj ovogodišnjeg ili celog EXIT festivala, njegovo zatvaranje će se pamtiti po uzvicima „pumpaj“ desetine hiljada ljudi na Petrovaradinskoj tvrđavi
Na ovogodišnjem Pulskom festivalu nagrada „Fabijan Šovagović“ dodeljena je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću, Konstraktin koncert je bio atrakcija, a na raznim programima je i desetak hrvatsko-srpskih koprodukcija
Reagovanje Evrope Nostre i njene organizacije u Srbiji, povodom dokumenta koje je objavilo "Vreme", prema kome je i direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda doprineo odluci da se poruši Generalštab. Donosimo hronologiju dosadašnjih odbijanja srpske vlasti da spase Generalštab
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
