Sluz na sve strane

A sada i zvanično: imamo hit! Možda već znate, a ako ne znate, sada ćete saznati da se u našim i svetskim bioskopima trenutno prikazuje horor-komedija Bitlđus, Bitlđus u režiji Tima Bartona, dugoočekivani nastavak sada već kultnog filma iz 1988. godine. U vreme kada je nastao prvi Bitlđus, Barton je bio u velikom kreativnom i komercijalnom usponu: nakon polusatne animirane poslastice Frankenvini (1984) i prvog dugometražnog filma Pivijeva velika avantura (1985), dogodio se Bitlđus, film koji je tada mladog reditelja učinio prepoznatljivim i njegovu uvrnutu poetiku omilio milionima gledalaca. Usledili su hit do hita, uspeh do uspeha: Betmen (1989), Edvard Makazoruki (1990), Povratak Betmena (1992), Ed Vud (1994) i Uspavana dolina (1999), sve sjajni filmovi.

foto: promo

Iako se Mars napada! (1996) uglavnom smatra prvim Bartonovim posrtajem, ono najgore je tek dolazilo. Barton je poslednjih četvrt veka proveo lutajući, snimajući krupne komercijalne i/ili kreativne promašaje, kao što su Planeta majmuna (2001), Mračne senke (2012) i Dambo (2019), ili filmove koji, bez obzira na određene kvalitete, nisu uspeli da pariraju nizu iz devedesetih (Krupna riba, 2003; Čarli i fabrika čokolade, 2005; Alisa u zemlji čuda, 2010). Tek nekoliko naslova iz Bartonove ovovekovne filmografije zaista je pogodilo centar mete i podsetilo na dane stare slave (Mrtva nevesta, 2005; Svini Tod: Pakleni berberin iz Ulice Flit, 2007).

Bitlđus, Bitlđus je film koji je kad-tad morao da se desi. U pitanju je logičan korak za posrnulog autora: povratak u slavnu prošlost, pokušaj da se privuku stari poklonici jer su tokom sušnih godina već počeli da gube veru u ovog filmskog vizionara, a ujedno pridobiju i mlađe generacije, koje možda i ne poznaju Bartonov pređašnji opus, njegove najveće hitove i najbolje režije. U tom kontekstu nastavak Bitlđusa je sasvim solidan i većim delom uspešan pokušaj da se “reanimira leš” (i bukvalno, imajući u vidu teme, i u prenesenom smislu) i da se iskoristi i, da se ne lažemo i ne zavaravamo, unovči kultni status koji ima prvi film. Između Bitlđusa i Bitlđusa, Bitlđusa prošlo je više od tri i po decenije (36 godina, da budemo precizni), što je zaista poprilično. Nastavci posle tolike pauze moraju da budu rađeni sa dodatnom pažnjom, a kada se to desi, kada se potrefi prava mera nostalgije i novotarija, umeju da budu uspešni, kao u slučaju filma Top gan: Maverik, koji je u bioskope stigao takođe 36 godina nakon izvornika.

Barton je u novom filmu igrao na sigurno. Nije reskirao, nije eksperimentisao. Okupio je deo stare glumačke ekipe, pre svega Majkla Kitona u naslovnoj ulozi, kao i Vinonu Rajder i Ketrin O’Haru. Podeli je pridružena i jedna mlada zvezda u usponu, dvadesetjednogodišnja Džena Ortega sa kojom Barton sarađuje i u popularnoj seriji Sreda, a koja je svetsku slavu stekla zahvaljujući učešću u petom i šestom delu popularnog horor serijala Vrisak. U ekipi više nisu Džefri Džouns i Alek Boldvin, obojica kontrovezni i nepodobni zbog optužbi i suđenja koja su se dogodila između dva filma, kao ni Džina Dejvis, čije je učešće bilo nemoguće bez povratka Boldvina, Silvija Sidni se u međuvremenu upokojila, ali su zato tu, kao pojačanje, Monika Beluči (nova Bartonova partnerka i muza), Vilijem Defo, Džastin Teru, Bern Gorman, Deni Devito… Dobra je to i raspoložena podela, što svakako doprinosi kvalitetu filma i krajnjem utisku.

Kada smo kod proverenih saradnika, treba istaći da su scenario za novi Bitlđus napisali Alfred Gof i Majls Milar, koji su za Bartona pisali i Sredu (scenaristi prvog dela, Voren Skaren i Majkl Makdauel, preminuli su 1990. tj. 1999. godine), dok je kompozitor Deni Elfman, bez koga Barton ne može, i ovoga puta pisao muziku. Zaplet nastavka je manje-više očekivan. Nakon iznenadne smrti u porodici, preživeli članovi porodice Dic vraćaju se u kuću u kojoj je sve počelo trideset i šest godina ranije, što stvara neophodni narativni okvir za povratak prevrtljivog demona Bitlđusa u tumačenju Majkla Kitona.

Kitonu svaka čast. Iskusni glumac, koji je 5. septembra napunio 73 godine, vraća se svojoj legendarnoj ulozi sa puno elana, kao da između dva nastupa nije prošlo gotovo četiri decenije, veoma voljan da rasplamsa stari haos i ludilo. Vinona Rajder kao Lidija Dic, nekada buntovna tinejdžerka a sada majka i udovica slomljena životom, zadovoljavajuća je, mada ne i više od toga, a primetan nedostatak elana možda je uzrokovan načinom na koji je njen lik ovoga puta napisan. Šou krade Ketrin O’Hara kao Delija Dic, a zanimljvo je da ova sjajna komičarka u nastavku dobija više prostora nego što ga je imala u izvorniku. Mlada Džena Ortega je dobra, a podzaplet čiji su glavni akteri Ingrid Dic, lik koji Ortega tumači, i njen Džeremi (Artur Konti) donosi najzanimljiviji narativni aspekt filma.

Bitlđus, Bitlđus je razigran, sa taman toliko horora, bizarnosti i krvoprolića da se začini a ne pretera. Sluz curi na sve strane, a film većim delom stominutnog trajanja nudi dobru zabavu uz snažno prisustvo nostalgije. Da li nastavak po kvalitetu može da parira prvom delu? Pa ne, ali to se, ako ćemo biti iskreni, nije ni očekivalo. Bitlđus, Bitlđus je sasvim pristojan i upotrebljiv repertorski film u kome će uživati poklonici prvog dela i koji će, što je možda od svega i najvažnije, neke nove klince zainteresovati za Bartonov rediteljski opus. Bitlđus, Bitlđus najbolje fercera kao deo diptiha, i teško da se bez predznanja (tj. odgledanog prvog filma) može ispratiti na pravi način. Ritam je čudan, treba mu dosta vremena da se zalaufa, s tim da, što je veoma važno, nijednog trenutka nije dosadan. Negde oko polovine priča se stabilizuje i konačno “stane na noge”, nakon čega sledi zabavna i uzbudljiva vožnja do završnice u crkvi, koja je mogla da bude spektakularnija, ali ipak u dovoljnoj meri isporučuje ono što nam je potrebno.

U nastavku se igra na sigurno, bez pokušaja da se ponudi nešto suštinski novo ili inovativno. Umesto toga, pred nama je nostalgičan film namenjen onima koji su odrasli na prvom Bitlđusu. Za većinu gledalaca to će biti više nego dovoljno. Barton se zainatio da pruži maksimum, primetno je da mu je stalo da film bude što bolji, da za njega ovo nije samo “tezga” i otaljavanje već prilika da se vrati korenima i dokaže svima da u njemu još uvek ima kreativnih ­sokova.