Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
Leks specijalis o Generalštabu predviđa da nadležna ustanova najkasnije 15 dana od stupanja na snagu ovog zakona izbriše Kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije. Zatim, zahtevom za autentično tumačenje odredbe člana 9 leks specijalisa traži se brisanje iz Registra osim Generalštaba, još 14 kulturnih spomenika u njegovom okruženju.
Pretnje otkazima
Međutim, zaposleni u nadležnoj ustanovi, a to je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, odbijaju da to urade zato što smatraju da nema nikakvog pravnog, profesionalnog ni moralnog razloga na osnovu koga bi trebalo da to urade. Zbog ovog nepristajanja, preti im se otkazima.
Zapravo, moglo bi se reći da se ucenjuju otkazima još od juna 2024. Direktorke Gradskog i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Olivera Vučković i Dubravka Đukanović su zbog toga, ne pristajući na skidanje zaštite sa Generalštaba, dale otkaze. Braneći zakon, struku i svoj integritet, jasno su stavile do znanja najvišim predstavnicima vlasti da se sa nasleđem i kulturnim dobrima ne trguje. Zaposleni oba zavoda su ih podržali.
Kad je 14. novembra prošle godine Vlada Srbije na osnovu nelegalno sastavljenog predloga Gorana Vasića v. d. direktora Republičkog zavoda ukinula status kulturnog dobra Generalštabu, zaposleni ove ustanove su javno dokazivali da je takva odluka višestruko nelegalna i time inicirali pokretanje istrage Tužilaštva za organizovani kriminal.
Da je Vasića sledio i direktor Gradskog zavoda Aleksandar Ivanović, otkriveno je zahvaljujući zaposlenima te institucije, a zatim i obnarodovano. Javno su ispričali šta se radi da bi se Generalštab srušio. Od tada se zaposleni oba zavoda, udruženi, bore za kulturno nasleđe ove države, ali i za dignitet svojih struka i institucija.
Dobili su podršku konzervatora i zaštitara cele zemlje. Zbog protesta „Mi smo živi zid“ 11. novembra svi oni su došli u Beograd, da pomognu kolegama iz dva zavoda. Da zajedno zaštite Generalštab od 130 poslanika Narodne Skupštine koji su protiv Ustava, zakona, struke i zdravog razuma glasali za leks specijalis i rušenje tog kulturnog dobra. I da zajedno zaštite svoju struku od onih koji niti znaju niti shvataju šta za opstanak naroda znači nasleđe, od onih istih narodnih poslanika koji su ih u toj istoj Skupštini vređali i sramotili samo zato što rade svoj posao po zakonu.
S imenom i prezimenom
U front odbrane Generalštaba uključila se celokupna domaća arhitektonska struka, SANU i 76 institucija i organizacija iz zemlje i Evrope i sveta koji znaju koliko velika je vrednost ovog zdanja. Njihova podrška, sa pozicije institucije, je neizmerna pomoć.
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu se bore sa pozicije pojedinca. Stanu imenom i prezimenom pred javnost i kažu da Narodna Skupština nije ovlašćena da odlučuje o zaštiti nekog spomenika. Iako zbog toga sutra mogu i oni i njihovi najbliži da ostanu bez posla.
Samo zahvaljujući ljudi u službi zaštite, ova zemlja ima sačuvane spomenike kulture koji su deo našeg identiteta. Njihove mesečne plate su taman tolike koliki su dnevni računi političara u kafani. Stručnjaci zaštite rade zato što vole svoj posao.
Zato je čin konzervatora Republičkog i Gradskog zavoda koji su stali u odbranu nasleđa, svoje struke, integriteta svojih institucija, ali i zakonitosti, ustavnosti, pravde i prava, veliki čin. I trebalo bi da je primer ostalima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
