Sava centar, Beograd
Iako bi najkraći opis Kube, u dve reči, glasio „tropska Srbija“, ipak s tom dalekom i uvek prijateljskom zemljom neku tajnu vezu imaju Hrvati. Na omotu debi-albuma grupe Cubismo (1997, Aquarius), doajen Dražen Vrdoljak napiao je: „Prvi pokusni hrvatski trubadur Vlaho Paljetak snimio je 1934. prijetvorno lascivnu kabaretsku pjesmu Hajd’mo na Kubu (ja sviram tru–ja sviram tru–ja sviram trubu).“ Koliko prošle godine, nimalo pokusni autor Rundek opet je rimovao Kubu/trubu. U međuvremenu, latino-muzika globalno je postala najvažnija (najtiražnija itd.) ne-anglosaksonska vrsta popularne, industrijalizovane muzike.
U poređenju s beogradskom/srpskom, zagrebačka/hrvatska pop-scena uvek je kao jednu od prednosti imala tradiciju infrastrukture i dosledne nadgradnje, detaljnog reprodukovanja žanrova/stilova, uživljavanja i potom autorskog ispoljavanja unutar zadatog. Dok je ovde od pravaca, na taj način, odmakao jedino bluz, ali bez pravih zvezda, tamo je već 20 godina najpoznatiji i diskografski najznačajniji primer country & western Plava trava zaborava. U novije doba imaju Cubismo, a i „meksikanske“ marijače. Ponikli u klupskom jazz okruženju, na post-Buena Vista… talasu, Cubismo su spretno smešali latino-jazz, kubanske tradicionale i opskuritete, standarde, i rastući broj sopstvenih numera (znatnim delom instrumentalnih). Pošto im je već drugi album bio sniman uživo, Viva La Habana (1998, Aquarius) sa gostima kao što su Josipa Lisac i Yolanda Duke, uspon od populističke latinice krunisali su gostovanjem na Kubi, gde su, s tamošnjim veteranima, delimično snimili Motivo Cubano (2000, Aquarius); prateći tv-dokumentarac već je viđan i na našim kanalima. Ne samo da su overili izvore/korene, Cubismo su zasnovali i nenametljiv edukativni pristup, posredujući između originala i široke publike. No najvažnije, ujednačavanjem svojih pesama i uspešnim eksperimentima kao što je krasna Tempera Z. Stipišića–Gibonnia pokazali su da je Svetska muzika dvosmerna, hrvokubana, ili šta?
Pre premijere u Beogradu, Cubismo je već dvaput učestvovao u letnjoj euforiji festivala EXIT u Novom Sadu, ali ovog puta reklama je bila nedovoljna, a i plate su kasnile (nažalost, to je ponovo činilac). Po ceni od 500 dinara u parteru Sava centra, te kasnojesenje nedeljne večeri, uskomešalo se oko 1500 pretežno mladih posetilaca, gotovo izuzetak/podbačaj za Stars Music, iskusnog organizatora gostovanja hrvatskih muzičara. No, to nije škodilo raspoloženju u sali: tokom dva sata slaloma bez insistiranja na naročito poznatim tačkama, publika je uz ovacije plesala sa jedanaestočlanom postavom na bini.
Venecuelanac Rikardo Luke (Ricardo Luque) odavno je više nego „njihov Stiv Hanington/nesvrstani student“, i korektno peva opšta mesta kao Besa me Mucho. Cubismo atmosferu potpuno gradi na opuštanju, a ne po obrascu brže/jače/hitovi. Osnivač/perkusionista Hrvoje Rupčić bio je zadužen i za konferansu, bez problema u komunikaciji s prisutnima.
Aktuelni album Junglesalsa (2002, Aquarius) je stagnacija, a pred kraj uz bis koji je trajao četvrt sata kulminirale su Bilongo/La Negra Tomasa, naravno Tempera, vikačka Tequila, Oye Como Va Tita Puentea da bi publika ispratila orkestar ponavljajući refren Guantanamera.
Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada, po hitnom postupku, osim Ivane nedeljković direktorke „Puls teatra" smenjen je i Miloš Latinović sa mesta direktora Bitef teatra, a za vršioca dužnosti je imenovan reditelj Filip Gajić
„Zatišje pred buru“ – tako je Ivana Nedeljković pre koji dan za „Vreme“ govorila o napadima na nju i Puls teatar zbog podrške studentima. A onda je smenjena
Uz malo sreće možete na novi bioskopski hit „Đavo nosi Pradu 2“ ili do romana Stefana Čapalikua „Zatvoreno zbog odmora“
Kako je moguće da su pozorišne zajednice i dalje zagledane u svoj pupak i da i dalje ne mogu da se dosete da je baš sada taj trenutak da se ujedine snage i znanje i da se stvori široki front otpora i borbe za kulturu kao javnog dobra - pita Marijana Cvetković
Umesto Ivane Nedeljković, po hitnom postupku Skupštine grada odlučeno je da će „Puls teatar“ u Lazarevcu voditi Mirko Kovačević, nastavnik likovnog. Da li je njena greška bilo gostovanje predstave šabačkih glumaca
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
