Sjaj dekadencije

Adaptacija nekog dela iz jednog medija u drugi obično je povod za komentare publike i kritičara da li je i u kojoj meri poštovan original. Autori se retko kad izjašnjavaju. Majkl Murkok, autor knjiga po kojima je nastao strip serijal Elrik (scenarista Žilijen Blondel, crtež i kolor Didije Poli, Roben Reht, Žan Bastid) jedan je od malobrojnih izuzetaka. „Ova adaptacija Elrika je verovatno prva koja je u potpunosti uspela da dočara pojam apsolutne dekadencije koju sam pokušao da opišem u svojim knjigama“, rekao je Murkok. Mora se istaći da on ni izbliza nije imao blagonaklone komentare na adaptacije nekih drugih knjiga iz svog bogatog opusa, a da je pojedine filmske verzije i otvoreno napadao zbog pogrešne interpretacije likova i poruke.

Murkok je odrastao u Nating hilu u Londonu, u porodici osiromašene srednje klase koja je tragala za mestom u vrlom novom svetu, u kome Britanija više nije moćna imperija sa teritorijama na nekoliko kontinenata. Te okolnosti formirale su Murkokov ekstremni stav pragmatičnog anarhiste, kako sam sebe naziva, koji je snažno uticao na njegov književni rad, a posebno na Elrika od Melnibonea.

Murkokova slava pisca epske i naučne fantastike zasnovana je na šest knjiga o Elriku od Melnibonea, uz nekoliko drugih spinofova izniklih iz istog sveta. Ali, uvažavanje kolega i uticaj na popularnu kulturu šezdesetih, konkretno na pokretanje novog žanra, takozvanog Novog talasa fantastike, Murkok je zaslužio kao urednik britanskog naučnofantastičnog magazina „Novi svetovi“ („New Worlds“). Kada se uporede dela tog žanra pre i posle Murkoka i „Novih svetova“, primetne su drastične promene u tonalitetu i inspiracijama. Romani su postali eksperimentalniji, često pesimistični, sa snažnim metaforama koje reflektuju posleratni svet i sve prisutniju nuklearnu pretnju Hladnog rata. To je vreme suverene dominacije Ursule le Gvin i Filipa K. Dika u fantastici. I, naravno, Majkla Murkoka.

Sagu o Elriku od Melnibonea započinje 1965. godine romanom Olujnik (Stormbringer). To je zapravo kraj priče o Elriku kojom Murkok okončava ciklus događaja zbog kojih je došao na svet. U narednim romanima opisao je događaje koji su doveli do epiloga u Olujniku, i tako postavio priču o građenju sopstvene sudbine mimo bremena bogova, heroja i nasleđa predaka, što je metanarativ Murkokovog sveta.

Većina književnih reizdanja Elrika, kao i strip adaptacija Blondela, Polija, Rehta i Bastida, prate hronološki sled opisan u romanima umesto redosleda koji je uspostavio Murkok. Dakle, priča počinje rođenjem prokletog albina Elrika, novog vladara moćnog carstva Melnibonea. Njegova sudbina, od koje pokušava da pobegne, jeste da uništi carstvo na čijem se rubinskom prestolu nalazi – mesto apsolutne i neprikosnovene dekadencije koja usnulo tavori na temelju nekadašnje slave. Murkok, kao i autori strip adaptacije, nagoveštavaju da je uništenje Melnibonea, u stvari, samo početak Elrikove misije rvenja sa sudbinskim bremenom.

Zemunski Makondo je na srpskom jeziku objavio dva albuma Elrika – Rubinski presto i Olujnik, a planira da nakon što se ove jeseni u Francuskoj pojavi četvrti nastavak Usnuli grad, objavi treći (Beli vuk) i pomenuti poslednji album. Zasad, nakon ova dva albuma, Elrik je tek kročio na stazu koju mu je sudbina namenila. Raskinuo je sa nasleđem predaka i više ne odgovara bogovima, demonima i ljudima.

Malo je reći da u albumima rekonstrukcija dekadentnog Melnibonea čak i zasenjuje Murkokove opise. Sve što se on rečima trudio da dočara, tim autora je grafički maestralno oslikao. Mešavinu gotičkog mraka slavnog carstva i sado-mazohistički ambijent njegovih žitelja koji ne prezaju od ljudskih žrtava, pa i kanibalizma, teško je preneti na drugačiji način osim vizuelno. Parazitska simbioza bolesnog albina Elrika i veštice Simorile, čije ljudske žrtve i magije mu daju snagu za život, pokretač su radnje. Tu simbiotsku ulogu kasnije preuzima Olujnik, crni mač, koji Arioh daruje Elriku. Olujnik, zapravo živo i svesno oružje, otima duše ubijenih, a pomoću njih Elrik stiče životnu energiju. To je oružje usuda koliko i spasenja, a veza između nje(ga) i Elrika postaje neraskidiva. Autori strip adaptacije su zamislili da između Olujnika i Elrika postoji i emotivna veza, jer je na francuskom reč mač ženskog roda. Na srpskom je ova narativna igrarija teško prevodiva iako Arioh, kada govori o maču, pominje da mu je to ćerka.

Murkok ne krije da je Melnibone metafora Britanske imperije. Carstvo koje je izgubilo korak sa vremenom i nije svesno promena, jasna je slika Britanije pedesetih i šezdesetih godina.

Dekadencija koja se pomalja iz svake stranice posvećene Melniboneu možda je i previše naglašena, ali pokazuje koliko je Murkok svestan da su Britanija i njeno plemstvo u velikoj meri uprljali ruke tokom svoje dominacije. Kao i sva velika carstva u istoriji, poraz Britanske imperije, koliko i Melnibonea, počinje iznutra. Poraz je posledica političke stagnacije i moralnog rasula. Murkok je imenovao oruđe koje će raskinuti sa takvom tradicijom i time omogućiti da se rodi novi svet – Elrika od Melnibonea.