Kako pisci pišu
priredio Slaviša Lekić
Službeni glasnik, Beograd 2006.
Pre godinu-dve, u Hrvatskoj je objavljena knjiga Pisci o pisanju (v. „Vreme“ br. 700): neki od ključnih autora savremene hrvatske književnosti opisivali su – duhovito, ironično, precizno ili tek patetično – kako izlaze na kraj s famoznim problemom „belog papira/ekrana“, sve do „demistifikatorskog“ opisivanja fizičkih nuspojava pisanja. Kanda inspirisan tom knjigom, Slaviša je Lekić priredio (odviše) tanak – no ne i besadržajan – knjižuljak Kako pisci pišu, kao srpsku verziju te kolekcije.
Kako, dakle, sa mukama & slastima spisateljstva izlazi na kraj srpski spisatelj (ne)obični? I da li je uopšte rad da nam o tome nešto suvislo kaže, ili će se radije držati bezbednog terena mistifikatorskih fraza? U Lekićevom se izboru našlo dvadeset pisaca i onih koji se tako osećaju; kao i uvek u takvim prigodama, otvara se ono notorno pitanje kriterijuma – zašto ova(j), a ne ona(j)? Takođe, kao i uvek kada se kojekakve spisateljske grandmothers & frogs nađu među istim koricama, konačan tekstualni rezultat kvalitetom je veoma varirajući. No, to su stvari neizbežne; hajde da radije vidimo šta je od svega toga ispalo.
Lekićev je izbor autora načelno dobar, relevantan presek pluraliteta savremene „produkcije“. A pisci ko pisci: malo je ko utekao vrlinama, a kamoli mahanama sopstvenog „pisma“. David Albahari, Ljubica Arsić i Svetislav Basara pišu o sopstvenom pisanju elegantno, odmereno, bez prenemaganja i zapadanja u trivijalnost; Vladimir Tasić, sa njemu svojstvenom lucidnošću i duhovitošću one više vrste, ispisuje esej koji se ‘ladno mogao naći u Njuškačima jabuka. Dragan Velikić osvežava svojom pričom o Čehidzeu: o misterioznim putevima preplitanja fikcije i stvarnosti, o tome kako književni lik zahteva „milost uobličenja“ ništa manje od onog stvarnog; a šta biva ako „stvarni“ lik o kojem jako malo znate treba da naselite u prozu, makar i kroz jednu rečenicu, kroz jedan jedini pridev? Kroz tekst Srđana Valjarevića naprosto provejava tišina njegovog stana: životni i spisateljski minimalizam jedan-kroz-jedan, u jednoj valjarevićevski naizgled-običnoj-priči. Marko Vidojković je u elementu, zajedljiv i duhovit, alergičan na jalovu palamudnost našeg priknjiževnog štreberaja, odbojan prema svakoj mistifikaciji: pisci, brate, pišu, ostali ne pišu, i šta sad tu… Igor Marojević koncizan je, „suv“ i praktičan, ali kraj njegovog teksta ne postoji u ovoj knjizi, progutan je negde u bezdanim dubinama Preloma, što je prva od dve Velike Brljotine u ovoj knjizi. Nikola Vujčić ispisuje pravi traktat o naravi pesme; tu je i fino dozirano „vračanje“ Sanje Domazet („Svakog trenutka na zemlji, neko negde piše. Pisanje kao da je proces koji ne sme biti prekinut“); Ljubomir pak Simović objašnjava tehniku svog, hm, permanentnog pesničkog požarstva. Evo i Vuleta Žurića, sa izvrsno komponovanim i izvedenim narativom o muci i džilitanju s rečima („ružno pišem“, veli pisac), nimalo nalik na recentne mu romane, kojima je nešto valjda ‘teo, ali niko ne ume kasti šta.
Još smo daleko od kraja: Vladan Matijević zgodno prezentuje svoje bizarne rituale, za svaku knjigu drugačije; eno i zanimljivog temperovanja emotivnih stanja (ne)pogodnih za pisanje Mirjane Novaković; ne smeju se zaobići dojmljive reminiscencije Aleksandra Petrova. Mihajlo Pantić detaljno nam podastire na uvid istoriju svojih komplikovanih odnosa sa Pričom, kaogod s nekom ženom; Goran Petrović minuciozno katalogizuje čulne senzacije tokom pisanja; Zoran Živković progovara o svojoj ne-samo-tekstualnoj pedanteriji, bez koje (mu) nema pisanja.
I to bi, otprilike, bilo to. Uh, umalo da zaboravim: druga Velika Brljotina u knjizi prisustvo je Ljiljane Habjanović Đurović, tj. njeno, ljudi moji, vaistinu HEBEPOBATHO sočinjenije koje je dotaklo zvezdane visine pretencioznog kiča i strovalilo se na onu stranu, u ambis čistog spisateljskog i ljudskog bezobrazluka, te svojevrsne osiromašene jurodivosti, one koju dobijete kada iz teksta odstranite i poslednje tragove duha, talenta i smisla, pa ostane čista, nepatvorena, a vrišteće nadobudna Banalnost. Otherwise, Kako pisci pišu zgodna je kolekcijica za razbibrigu sladokusaca, a pisci, Bože moj, takvi su nam kakvi su nam, možda se gdegde nađe i poneki bolji od ovih u knjizi, ali tek poneki, možda za još pedesetak strana….
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
