O autoru sa najviše naslova na IMDb-u i veoma zastupljenoj figuri u digitalnim medijima, Šekspiru, u monografiji Fakulteta dramskih umetnosti Šekspir i transmedijalnost
Nije potrebno posebno isticati ni obrazlagati činjenicu da je Vilijam Šekspir jedan od najznačajnijih i najigranijih dramskih stvaralaca u istoriji pozorišta. Međutim, to je samo jedno od lica elizabetanskog Barda koja su se s godinama, posredstvom različitih a u njegovo vreme nepoznatih medija, umnožavala. Tako je Šekspir danas autor sa verovatno najviše naslova na IMDb-u (u trenutku pisanja teksta taj broj je 1356), jedan od pisaca čija su dela najčešće adaptirana za radio, ali i junak video-igara i veoma zastupljena figura u svetu digitalnih medija.
Svi ovi Šekspiri zajedno čine amorfnog transmedijalnog Šekspira, koji se iz jednog ugla ne može obuhvatiti. Urednici monografije Šekspir i transmedijalnost (Fakultet dramskih umetnosti Beograd) Nevena Daković, Ivan Medenica i Ksenija Radulović prepoznali su priliku za ukrštanje različitih teorijskih perspektiva – filologa, teatrologa, teoretičara filma, medija i kulture – i u 11 tekstova osvetlili deo po deo Šekspirovog zamagljenog pikselizovanog lika, koji nas posmatra s korica knjige. Svi ovi raznoliki pogledi, kako se i ističe u njenom uvodu, okupljeni su oko pojma transmedijalnog pripovedanja, koji označava inovativne narativizacije različitih poznatih i korišćenih tema njihovim prenošenjem na druge ili nove medijske platforme.
Publikacija je organizovana u tri tematske celine. U prvoj, „Šekspir i ekranske umetnosti“, Nevena Daković analizira proces transmedijalnog pripovedanja i konstruisanih i mapiranih svetova priče u filmu Anonimus (2012), inspirisanom Oksfordskom teorijom o Šekspirovom identitetu. Zorica Bečanović Nikolić ispituje kako se u filmovima Ričard Treći (1995) Ričarda Lonkrejna i U traganju za Ričardom (1995) Ala Paćina politička problematika drame transponuje u filmski medij i kako se njen zaplet dekonstruiše filmskim postupcima. Poređenjem dve filmske ekranizacije Šekspira – Kako vam drago (1978) u režiji Bazila Kolmana i Zafirelijevog Hamleta (1990), Radmila Nastić pokazuje da, iako su na prvi pogled značajno drugačija, ova dramska dela nude usaglašenu filozofiju čoveka, a Biljana Mitrović je, uz pomoć pojmova transmedijalnosti i sveta priče (storyworld), prezentovala video-igre u kojima su Šekspir i njegovi zapleti pronašli svoje mesto.
Drugu celinu, „Šekspir na pozornicama i u prostorima izvođenja“, otvara tekst Svetozara Rapajića o muzičkoj dramaturgiji zasnovanoj na Šekspirovim delima, stavljajući fokus na adaptacije Romea i Julije, i to pre svih na Priču sa zapadne strane (1961). Polazeći od teze Erike Fišer-Lihte da izvođačevo telo uvek oscilira između semiotičkog i pojavnog, Ivan Medenica na primeru tri umetnički relevantne postavke Hamleta razmatra različite nivoe upotrebe tela u inscenaciji. Ksenija Radulović istražuje aspekte drugog/drugosti u predstavi Mletački trgovac (JDP, 2004) Egona Savina, gde se ideja verske različitosti prisutna u komadu proširuje i na druge oblike drugosti (rodnu, polnu i seksualnu), a Mirjana Nikolić se, prilogom o radio drami posmatranoj iz ugla postklasične naratologije i teorije transmedijalnog pripovedanja, osvrće na produkciju Šekspirovih dela na Radio Beogradu od dvadesetih godina prošlog veka do danas.
U poslednjoj celini, „Šekspir u multikulturnim prostorima“, Milena Dragićević Šešić i Rada Drezgić ispituju može li se Šekspir čitati iz ugla kulturne politike, baveći se kontekstima obeleženim društveno-političkim i/ili kulturnim previranjima od tridesetih godina dvadesetog veka naovamo. Aleksandra Mančić istražuje dodirne tačke između Šekspira i Servantesa, preko transpozicija koje je Tom Stopard izveo u drami i na filmu, i mjuzikla Čovek od La Manče (1959/1965) inspirisanog Servantesom. Publikacija se završava prilogom Enise Uspenske ‘Hamletov tekst’ u ruskoj kulturi i umetnosti XX veka, o različitim interpretacijama i odjecima Šekspirove tragedije, njenog glavnog lika ili ideje u pozorištu, na filmu, u poeziji i slikarstvu.
Monografija Šekspir i transmedijalnost uspeva da ponudi svežu perspektivu u bavljenju Šekspirom, koja počiva na raznolikosti naučnih pristupa, okupljenih oko teorije transmedijalnog pripovedanja. Smerovi izučavanja koje je monografija mapirala, ali ne i iscrpela, mogu poslužiti kao inspiracija za neka buduća promišljanja.
„Vreme“ je dobilo pismo kojim je Zoran Stefanović umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta uputio Darku Tomoviću predsedniku glumačkog sindikata, povodom krivične prijave u kojoj nije imenovan
Čačak nije hteo da ugosti „Naše dane“ a Niš „Bilo jednom na Brijunima“ iako su obe predstave bile rasprodate. Razlozi nisu obrazloženi, pa ipak je jasno koji su
Ovogodišnje nagrade Oskar dodeljuju se u noći između nedelje i ponedeljka
Do 8. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Subotici biće 25 predstava Beogradskog festivala igre pod sloganom Budi igra koja želiš da budeš
Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
