Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Knjige oslobođene poreza
U „Službenom glasniku“ Republike Srbije, br. 33. od 13. juna 2001. godine, objavljen je Pravilnik o uslovima za oslobađanje od poreza na promet publikacija od posebnog interesa za umetnost i kulturu, koji stupa na snagu 14. juna – obaveštava Ministarstvo za kulturu.
Pravilnikom su regulisani postupak, kriterijumi i način rada Komisije za oslobađanje od poreza na promet publikacija.
Rešenjem ministra kulture formirana je komisija, čiji je mandat godinu dana, u sastavu: dr Aleksandra Jovićević, pomoćnik ministra – predsednik komisije, mr Jasmina Racković, mr Marija Masnikosa, dr Tihomir Brajović i dr Zoran Milutinović. Sekretar komisije je Zoran Milić, savetnik ministra.
Pravilnikom je predviđena mogućnost donošenja odluke o oslobađanju od poreza publikacija koje su po ranijem zakonu već bile oslobođene, s tim što će izdavač biti u obavezi da u roku od 15 dana po stupanju na snagu Pravilnika dostavi Ministarstvu kulture odgovarajući zahtev sa dokazima o prethodno datim mišljenjima za oslobađanje od poreza.
Ovim pravilnikom oslobođene su samo publikacije od interesa za umetnost i kulturu, dok je za oslobađanje od poreza na promet publikacija iz oblasti nauke i tehnologije nadležno Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj.
Revija čileanskog filma
Od 21. do 25. juna u velikoj sali Studentskog kulturnog centra održaće se prva revija savremenog čileanskog filma „Novi Čile“ u okviru koje će biti prikazano pet dugometražnih i osam kratkih filmova. Smotra počinje u 20h filmom U jednom predelu noći, a sam projekat kulturne razmene između Latinske Amerike i Jugoslavije, u cilju predstavljanja manje poznatih umetnika, pokrenuo je Aleksandar Vilablanka Kožuhar.
Pikaso – Gertruda Stajn
Nadahnuta knjiga Gertrude Stajn o najvećem slikaru XX veka koju je u svojoj znamenitoj biblioteci Alef nedavno objavio Gradac, nije od kapitalnog značaja samo za istoričare umetnosti. Studija Stajnove iz 1938. i danas deluje živo i aktuelno, i to je naročito u postavljanju pred umetnika i umetnost njihov jedini zadatak – suštinska korespondencija sa svojim vremenom u otkrivanju njegovog pravog lica ispod krinki ideologije, politike i istorije. Poštovalac i prijatelj Braka, Huana Grisa, Pikabje i Carinika Rusoa, Gertruda Stajn je u Pikasu prepoznala istinskog genija koji je revolucionarno promenio shvatanja o slikarstvu u razumevanju vremena koje je dolazilo. Dok su gledajući u XX vek, Matis i svi ostali videli stvarnost XIX veka, „Pikaso je bio jedini koji je video XX vek svojim očima, i video je njegovu stvarnost“, kaže Stajnova. Kako u predgovoru knjizi kaže prevodilac Aleksandra Grubor, pored nekih spornih stavova Gertrude Stajn o slikarstvu, neke opservacije iz ovog „svedočanstva iz prve ruke punog emocija“ su „više nego prosvetljujuće kako za poštovaoce Pikasa koji su zapravo laici, tako i za one koji to nisu“. Ovu studiju naročito je podsticajno čitati danas u Srbiji, koja iz Gordijevog čvora balkanskog „kraja veka“ traži put u XXI vek.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve