Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Ugovor o saradnji
Hrvatski ministar kulture Antun Vujić izjavio je za „Jutarnji list“ da će ministri spoljnih poslova Hrvatske i SR Jugoslavije Tonino Picula i Goran Svilanović krajem aprila u Beogradu potpisati sporazum o kulturnoj saradnji.
„Mi se, nakon povratka vukovarskih zbirki, otvaramo za suradnju koja će uvijek imati specifikum po jezičnoj bliskosti, pa čak i po međusobnoj zainteresiranosti, što je razlikuje od kulturne suradnje s mnogim drugim zemljama“, rekao je Vujić. Prema njegovim rečima, hrvatska vlada je pred izradom novih zakona koji će pogodovati gostovanjima umetnika i kulturnih stvaralaca.
Nagrada Vladimiru Tasiću
Treći dobitnik književne nagrade „Knez Pavle Karađorđević“ je Vladimir Tasić za roman Oproštajni dar (Svetovi), saopšteno je juče u galeriji Progres. Jednoglasnu odluku žirija saopštio je Aleksandar Jovanović u ime članova Jovana Delića, Miodraga Jankovića, Bojana Jovića i Srdana Stanišića. Jovanović je rekao da je „Tasić izrazito (post)modernim načinom pisanja preneo senzibilitet intelektualno i umetnički aktivnih pokolenja rođenih šezdesetih godina, i njihove iskonske muke sadržane u kolektivnoj sudbini od koje se ne može pobeći ni kada se ode sasvim daleko od zavičaja“. Nagradu je ustanovio knez Aleksandar, sin kneza Pavla, a sastoji se od novčanog iznosa u visini od oko 2000 eura, povelje, plakete – rad vajara Milutina Vidića i jednonedeljnog boravka u Parizu. Odluka o dobitniku saopštava se 15. aprila na rođendan kneza Pavla, a biće uručena tokom sledećeg meseca u Beogradu ili Parizu, prema dogovoru kneza Aleksandra i laureata.
Mustafov u Domu omladine
U okviru ciklusa koncerata „Aven Romalen“ u organizaciji B92 i Ministarstva kulture Srbije, koji je uspešno otpočela prošlog meseca Esma Redžepova, u Beogradu će u subotu 20. aprila gostovati Ferus Mustafov (Makedonija), saksofonista, ali i virtuoz na drugim instrumentima, umetnik koji je revolucionarno promenio profil klasičnog ciganskog duvačkog orkestra. Ferusa Mustafova smatraju za vodećeg romskog izvođača „svadbene“ muzike uopšte, a njegov životni put je tipičan za većinu muzičara, njegovih sunarodnika – poreklom je iz porodice muzičara (njegov otac Ilmil prvi je uveo saksofon u duvački orkestar), redom uspešnih lokalnih zvezda. Ipak, Ferus je otišao najdalje, objavljujući niz ploča za inostrane izdavače (najpoznatija je Macedonian Wedding, Soul Cooking, za Globestyle, 1998), ali i svirajući poslednjih petnaestak godina na svim prestižnim svetskim festivalima na kojima je postojao „world music“ stage. Njegov nastup na jednom od najvećih evropskih rok festivala – Roskilde (Danska), 2000 – verovatno je najposećeniji nastup nekog ciganskog orkestra ikad, a svi redovni posetioci beogradskog Ring Ring festivala slažu se da su najveća gužva i najveće veselje na koncertu vladali za vreme Ferusovog neobuzdanog showa 1996. u Rexu, koji je u jednom trenutku morala da prekine milicija, jer se dorćolski komšiluk pridružio slavlju…
U umetničkom smislu, Ferus uvek donosi uzbudljivu džez improvizatorsku nadogradnju bogatih ritmova originalnog čočeka. Virtuozna međuigra saksofona sa harmonikom, trbušni ples, razmena instrumenata među muzičarima na pozornici – sve to spada u njegov redovan program. Bez obzira na to da li su teme pesama pomalo meditativne ili zalaze u „mačo“ estetiku, Ferusova muzika je uvek u potrazi za emotivnim transom.
Mada mu mnogi romski muzičari prebacuju da je u svoju muziku ubacio previše turskih, bugarskih i džez elemenata, Ferus Mustafov nikad nije zaboravio odakle dolazi i toj zajednici se uvek vraća. Sasvim neobično za naše podneblje, Ferus Mustafov je izuzetno društveno angažovan muzičar, naročito istaknut u borbi protiv alkoholizma, koji je jedan od najčešćih i najtežih problema među Romima.
Festival alternativne kulture
Prvi regionalni festival alternativne kulture, u organizaciji Kulturnog fronta i Doma omladine, biće održan od 22. do 27. aprila u Domu omladine i Bitef teatru. Tokom šest dana predstaviće se umetnici iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Moldavije i Jugoslavije. U sklopu programa Refract Off svoje radove izvešće gosti iz Nemačke, Rusije, Holandije i Velike Britanije. Refract Out će biti održan u Zrenjaninu, i trajaće tri dana, a potom će deo programa biti preseljen iz Beograda u ovaj vojvođanski grad. Otvaranje festivala i konferencija za štampu biće održani u ponedeljak 22. 4. u 13 časova, a učestvovaće Ivan Hussey i Feđa Franklin – Celloman, London/UK, Dmitri Arypin – Black Sky White, Moskva/Rusija, Mario Kovač – Nova Grupa, Zagreb, Hrvatska i organizatori.
Nedelja britanskog filma
Nevladine organizacije South Eastern Europe Film i British Council od 18. do 21. aprila organizuju 5. festival britanskog filma. Festival otvara Krvava nedelja Pola Gringrasa, ovogodišnji dobitnik (ex aequo) Zlatnog medveda u Berlinu. Projekcija je zakazana za 18. april u 20.30 sati u beogradskom Centru „Sava“. Ostali filmovi biće prikazani u dvorani Kulturnog centra Beograda, 19, 20. i 21. aprila u terminima od 18, 20.30 i 22.30 sati.
Na festivalu će gostovati Keri Foks, u čiju čast će biti održane dve specijalne projekcije filmova „Fani i Elvis“ i „Intimnost“. U okviru Festivala biće organizovana dvodnevna panel diskusija „Saradnja reditelja i kreativnog producenta u novom evropskom filmu“ – 19. i 20. aprila od 10 do12 sati u Medija centru.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve