Počelo Sterijino pozorje
Pozorišni festival domaće drame Sterijino pozorje, koje se ove godine održava 47. put, počeo je u Novom Sadu. Festival je otvorila predstava Velika drama Siniše Kovačevića, koji je i režirao svoj komad u Narodnom pozorištu Beograd, gde je premijerno izveden. Pozorje traje od 1. do 9. juna. Svečanom besedom otvorila ga je novosadska glumica Gordana Đurđević-Dimić, dok će, kako je ranije najavljeno, na završetku Sterijinih igara, u čast nagrađenih, biti izvedena predstava Ateljea 212 Glembajevi Miroslava Krleže.
Poseta Edgara Morena
Edgar Moren, jedan od najpoznatijih savremenih francuskih filozofa i sociologa, boravio je ovih dana u Beogradu, na poziv Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Moren se susreo s mnogim ličnostima iz javnog i kulturnog života i s jugoslovenskim predsednikom, a održao je i posećeno predavanje u amfiteatru beogradskog Filozofskog fakulteta gde je govorio na temu „S one strane globalizacije i razvoja: svet kao društvena zajednica ili kao imperija“. Moren je označio globalizaciju kao poslednji stadijum procesa započetog još u XVI veku kada su, u prilično surovom obliku kolonizacije i porobljavanja, povezani udaljeni delovi sveta.
Procese dekolonizacije, ukidanja ropstva, doba prosvetiteljstva i prvih formulacija ljudskih prava i poštovanja raznovrsnosti ljudske prirode Moren označava kao drugo lice ili drugu vrstu globalizacije, koja se kreće ka ostvarenju planetarnog društva.
Nagrada „Toni“
Mjuzikl Thoroughly Modern Millie (Potpuno moderna Mili) osvojio je šest nagrada, dok je drama Edvarda Albija The Goat or Who is Sylvia (Koza ili ko je Sivlija) proglašena za najbolji pozorišni komad na 56. dodeli pozorišnih nagrada Toni. Meri Cimerman proglašena je sinoc za najboljeg režisera za komad Metamorhoses (Metamorfoze) dok je u kategoriji mjuzikla za najboljeg režisera proglašen Džon Rando za Urinetown The Musical (Mjuzikl Uringrad). Za najboljeg glumca proglašen je Alan Bejts za ulogu u komadu Fortune’s Fool dok je „Tonija“ za najbolju glumicu dobila Lindsi Dankan za ulogu u komadu Private Lives (Privatni životi). Za najboljeg glumca u kategoriji mjuzikla proglašen je Džon Litgou za ulogu u predstavi Sweet Smell of Success (Slatki miris uspeha).
Saton Foster dobila je „Tonija“ za najbolju žensku ulogu u mjuziklu Potpuno moderna Mili, zasnovanom na istoimenom filmu iz 1967. u kome je glumila Džuli Endruz, Frenk Langela dobio je „Tonija“ za sporednu mušku ulogu u komadu Fortune’s Fool dok je Keti Fineran nagrađena kao najbolja sporedna uloga, u predstavi Noises Off. Za najbolju mušku sporednu ulogu u mjuziklu „Tonija“ je dobio Suler Hensli za Oklahomu, a Harijet Haris za najbolju sporednu žensku ulogu u mjuziklu Potpuno moderna Mili. Komedija Noela Hauarda Privatni životi osvojila je i „Tonija“ za najbolje oživljavanje predstave. Nagradu za najbolju muziku dobio je Mjuzikl Uringrad. Potpuno moderna Mili dobio je i nagrade za kostimografiju i koreografiju. Pozorišnu nagradu „Toni“ zajednički dodeljuju Liga američkih pozorišta i producenata i Američko pozorišno krilo. Nagrada je osnovana 1947. godine. Nominovane u 27 kategorija bira komitet od 27 članova pozorišnih profesionalaca. Pobednike bira 731 pozorišni profesionalac i novinar.
Protest izdavača
Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore uputilo je pismo Ministarstvu kulture u kome se između ostalog kaze: „Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, kao jedina organizacija u našoj zemlji koja okuplja vodeće državne, društvene i privatne izdavače i knjižare, već godinu dana vodi borbu za regulisanje poreza na promet knjiga i zaštitu svih autorskih prava u oblasti izdavaštva.
Primivši Nacrt zakona o izdavaštvu, koji je pripremila radna grupa Vašeg ministarstva, Upravni odbor Udruženja je po hitnom postupku pristupio njegovom razmatranju i na svojoj sednici od 13. marta 2002. usaglasio načelne i pojedinačne primedbe za poboljšanje i efikasnost ovog nacrta. Na osnovu pojedinačnih reakcija svojih članova, UO je podržao osnovne intencije i strukturu Nacrta i u davanju primedbi se uzdržao od svih predloga koji bi težili da definišu nadležnosti organa izvan područja ovako zamišljenog zakona. Svoje primedbe, definisane u 11 tačaka, uputili smo Vam 18. marta o.g.
Kako ni do danas, posle više od dva meseca, nismo zvanično obavešteni o preduzetim koracima povodom ovog zakona i naših primedbi, u ime svih članova Udruženja apelujemo da se ili pristupi hitnom donošenju zakona o izdavaštvu ili uvede vanredna mera kojom bi se knjige oslobodile poreza na promet (podsećamo Vas da smo Vam definiciju jedne takve mere već predložili pre tačno godinu dana).
Članovi Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore su do sada, na svoju štetu, štiteći čitaoce, na različite načine pokušali da ublaže posledice neregulisanja zaštite autorskih prava i nesuglasica oko poreza, ali to više nisu u stanju da čine.“
