Novi „Balcanis“
Društvo Balkanika iz Ljubljane, zajedno s Društvom Balcanis iz Beograda, dosad je objavilo tri broja revije za kulturu „Balcanis“ i ostvarilo mrežu kulturnih veza na prostoru Jugoistočne Evrope. Revija „Balcanis“ obnavlja dijalog, komunikaciju i kulturnu saradnju na prostoru koji nije ograničen međama jednog jezika, jedne države ili jedne kulture. Uredništvo revije čine ugledna imena iz sveta kulture, medija, intelektualnih i naučnih potencijala iz pet država: Slovenije, Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, kao i veliki deo intelektualnog potencijala iz regiona, potencijala koji se u poslednjoj deceniji raselio po celoj zemaljskoj kugli. Na sajtu revije Balcanis (http://www.balcanis.com), sa zakašnjenjem od jednog broja, dostupni su i prevodi svih tekstova. Revija se distribuiše na kioscima, u knjižarama, bibliotekama, univerzitetima i kod uličnih kolportera u svim državama u okruženju. Revija je dosad doživela više od dvadeset promocija, od Ljubljane, Maribora, Celja, do Zagreba, Pule, Beograda, Mostara, Podgorice, Pančeva, Skoplja.
Projekat „Balcanis“ podržali su Zavod SCCA Ljubljana, Pro Helvetia – Arts Council of Switzerland, KulturKontakt, Fund for Central and East European Book Projects iz Holandije, Ambasada Savezne Republike Jugoslavije u Ljubljani, Ambasada Bosne i Hercegovine u Ljubljani. Partneri revije „Balcanis“ su BAP (Balkan Association of Publishers), Libra Libera (Hrvatska) i Blesok (Makedonija), a odnedavno je ova revija partner mreže evropskih revija za kulturu Eurozine.
Novi broj revije „Balcanis“ na 140 strana donosi intervjue s Miljenkom Jergovićem, Milčom Mančevskim, Čedomirom Kolarom, Davidom Albaharijem, Draganom Dautovskim i ministrima za kulturu Slovenije i Srbije, Andrejom Rihter i Branislavom Lečićem. Revija ima nov grafički dizajn i ponovo je krasi preko 140 autorskih fotografija.
Sledeći broj revije „Balcanis“ izaći će iz štampe u septembru. Uredništvo revije najavljuje i prvu promociju časopisa u Sarajevu.
Strip u Francuskom kulturnom centru
Tokom tri sedmice u junu Francuski kulturni centar u Beogradu bio je domaćin susreta francuskih i srpskih autora stripa. Domaćini Nadja Petrovski, ataše za štampu FKC-a, i Vlada Vesović potrudili su se da, uz odličnu izložbu radova Gradimira Smuđe (60 originalnih tabli stripa Vincent i Van Gog), francuskih autora kuće Delkur i domaćih stripara, organizuju i prvo predstavljanje svih domaćih izdavača (devet izdavača sa oko 50 izdanja). I pored relativno malog broja posvećenijih posetilaca, bila je to prva i jedinstvena prilika, dragocena poput male sajamske promenade, da se sagleda presek produkcije devete umetnosti kod nas, otkriju planovi i razmene iskustva. Osim toga, prikazivani su i dokumentarni filmovi o strip autorima, održana predavanja Čabe Kopeckog, urednika poznatog Glena, susret naših autora s direktorom međunarodnog odeljenja izdavača Delkura Tomasom Ragonom i radionica s francuskim autorom Ptilukom kojoj su se obradovali najmlađi.
„Izdavači, kritičari i publika su manje-više svesni toga da postoji jedna ‘Yu-škola’ tradicionalnog stripa (iako su konture i specifičnosti te ‘škole’ vrlo nejasne za njih) i, naročito, da postoji jedan jak stvaralački potencijal koji se u Francuskoj manifestuje sve jasnije. Srpski crtači, kao Zoran Janjetov, Bojan Kovačević, Milorad Milutinović Brada, Dražen Kovačević, Aleksa Gajić, Rajko Milošević Gera, Toni Fejzula, Tiberiju Beka impresionirali su francuske izdavače svojim grafičkim umećem i svežim, drugačijim senzibilitetima koji su uvek usklađeni sa francusko-belgijskim normama“, kaže za „Vreme“ Čaba Kopecki. „Većina francuskih izdavača ne smatra srpske crtače jeftinom inostranom radnom snagom, nego se ponašaju prema njima kao prema drugim strip kreatorima. Izdavači naročito cene profesionalni pristup i veću produktivnost naših crtača“, dodaje Kopecki.
Mali praznik stripa u FKC-u pokazao je i da je, pored nedostatka informacija o savremenim autorima i potrebe određenog načina okupljanja domaćih izdavača i autora, neophodno ovakve susrete vremenski i koncepcijski zgusnuti.
Šire posmatrano, ovaj program je još jednom potvrdio problem identifikovanja vrednosti strip autora u okvirima domaće kulture, s obzirom na činjenicu da su potencijali srpskog stripa, srazmerno produkciji, veći u odnosu na mnoge druge umetnosti. „Mogu bez preterivanja da kažem da, sem spomenutih imena, u Srbiji postoji najmanje desetak strip crtača koji su na takvom profesionalnom nivou da bi mogli sutra da potpišu ugovor i počnu da rade s jednom velikom, francuskom izdavačkom kućom“, tvrdi Kopecki.
Zoran Penevski
