Deseti „Severni bunker“
Nakon tematskog broja posvećenog adornovskom pitanju Čemu još književnost?, iz štampe je izašao jubilarni deseti broj „Severnog bunkera“, časopisa za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture. Na povećanom broju strana, „Severni bunker“ – prvi put u istoriji treće Jugoslavije – donosi: „Bosanskohercegovački prozni blok“ koji su priredili Faruk Šehić i Igor Banjac i u koji su uvršteni: Goran Samardžić, Izet Perviz, Almir Zalihić, Nihad Hasanović, Refik Ličina, Ahmed Burić, a priređivači su u izbor uvrstili i svoje priče. Šehić i Banjac su u uvodniku zapisali: „Danas u BiH ne postoji koherentna književna scena, a razlog je dobro poznat – Bosna i Hercegovina ne funkcioniše kao jedinstvena država. Komunikacija među entitetima gotovo da ne postoji, zbog čega je ovaj blok osakaćen (lišen autora iz Republike Srpske). Priređivači tekstova za ovaj blok, ipak, izbor smatraju legitimnim prikazom trenutne bosansko-hercegovačke književne scene, s tim što je svaki drugi i drugačiji moguć i poželjan“. Poetske radove potpisuju Branka Zgonjanin Srpska deva – Om, Alen Bešić U savršenom redu poznate sobe, Radmila Lazić Ja sam staromodna cura, Tomislav Marković Na groblju vetrova i Vlado Bulić (Hrvatska) Goli kurac. Odlomke iz romana objavljuju Predrag Kocović Milorad Kalić Limeni (odlomak iz romana Kaja?) i Vladan Matijević Zapaljena mačka (odlomak iz romana Pisac izdaleka). Dve kratke proze pod zbirnim naslovom Čeda objavio je Svetozar Poštić. Kritičke tekstove potpisuju Damjana Mraović Na površini zle kobi – o knjizi Veselina Markovića Izranjanje i Radivoj Šajtinac Golo oko i potkožna odeća – o posthumno objavljenom romanu Dvogled bez stakala Đure Đukanova. Prevodilačka radionica u „Bunkeru“ objavila je prozu Davida Data Turašvilija (Gruzija) Vrlo kratke priče u prevodu Milete Prodanovića, Natali Kejpl (Kanada) Unutar Moli Njutn u prevodu Anice Tešin i Stefana Benija (Italija) Baoli u prevodu Zlatka Kusturice. Ogled o intertekstualnosti „erotskog otvora“ potpisuje Nenad Veličković (BiH), o tome kako je domaći strip dopro do dalekih zemalja piše Saša Rakezić, a o rokenrolu, Ramonesima i pločama koje nikada neće kupiti razmišlja FAK-ovac Nenad Rizvanović (Hrvatska). I u ovom broju „Severnog bunkera“ dramski pisac iz Zrenjanina vodi dnevničke zabeleške „Iz bunkera“, a knjige za čitanje predlaže nam Mića Vujičić. Urednici časopisa Srđan V. Tešin i Jovan Gvero (plus lektor i prevodilac Dijana Brkanlić) sledeće nedelje putuju na ostrvo Vis (Hrvatska) na Peti kongres pisaca Jugoistočne Evrope gde će promovisati novi broj ovog časopisa. „Severni bunker“ je deo Litkonove internacionalne mreže za diseminaciju književnosti, a uz časopise „Balcanis“ (Ljubljana), „Kolaps“ (Mostar) i „Libra/Libera“ (Zagreb), čini okosnicu regionalnog povezivanja, uspostavljanja i obnavljanja upropaštenih linkova između književnosti na eks-jugoslovenskim prostorima. Izlaženje jubilarnog broja pomogla je Skupština opštine Kikinda.
Nagrade festivala u Herceg–Novom
Na nedavno završenom 16. jugoslovenskom filmskom festivalu u Herceg-Novom, odlukom žirija u sastavu Ranko Munitić, Darko Bajić i Mladen Nelević, Velika zlatna mimoza, gran-pri za najbolji film, pripao je filmu Apsolutnih sto Srdana Golubovića. Isti film pobedio je u još šest kategorija osvojivši i nagradu kritike (YU FRIPESCI), publike (TV novosti) i nagradu „Milan Zmukić“ koju direkcija JFF-a dodeljuje za unapređenje jugoslovenske kinematografije. Zlatna mimoza za režiju pripala je Dejanu Zečeviću za film T. T. Sindrom, nagrada „Ratko Đurović“ za scenario pripala je Svetislavu Basari za film Bumerang. Zlatnu mimozu za najbolju žensku ulogu podelile su Dušica Žegarac i Sonja Damnjanović (T. T. Sindrom), nagrada za mušku ulogu dodeljena je Vuku Kostiću i Srđanu Todoroviću (Apsolutnih sto). Stevan Marić je dobitnik Zlatne mimoze za montažu filma Apsolutnih sto, dok je nagradu za kameru u istom filmu dobio Aleksandar Ilić. Ostvarenje Srdana Golubovića dobilo je i Zlatnu mimozu za kostim (Ljiljana Petrović) i masku (Zorica Mitić), kao i nagradu za ton, koju je Igor Perović podelio sa Slobodanom Cobetom Stojanovićem (T. T. Sindrom). Zlatna mimoza za muziku pripala je Rambu Amadeusu za film Bumerang, dok su nagrade za scenografiju i specijalne efekte osvojili Veljko Despotović, odnosno Danilo Dudić za film T. T. Sindrom. Ostala tri filma prikazana u zvaničnoj konkurenciji festivala: Ona voli Zvezdu reditelja Marka Marinkovića, Sve je za ljude Dragoslava Lazića i Ringeraja Đorđa Milosavljevića ostala su bez nagrada. Inače, Apsolutnih sto, najbolji film hercegnovskog festivala, prošle sedmice imao je i svoju austrijsku premijeru u okviru projekta koji je pod nazivom „Balkansinema“ pokrenula austrijska distributerska kuća Ciro film u nameri da austrijsku publiku upozna s aktuelnom jugoslovenskom filmskom produkcijom.
Smrtna kazna za pirateriju
Protekle nedelje obavljena je jedna od najvećih akcija u istoriji borbe protiv audio i video piraterije u filipinskoj prestonici Manili.
Filipinima je američka vlada najavila sankcije s obzirom na to da je u ovoj zemlji oko 80 odsto tržišta piratsko (po slobodnoj proceni, oko 95 odsto našeg tržišta je piratsko). Filipinska vlada angažovala je najpopularnijeg glumca u zemlji Ramona Bonga Revilju da zauzme mesto predsednika Antipiratske asocijacije. Za vrlo kratko vreme on je pridobio sve medije za ovu borbu, a prošle nedelje na centralnom gradskom trgu buldožerima je uništeno 1,7 miliona piratskih kompakt-diskova, DVD-a i VCD-a, koji su bili zaplenjeni tokom prethodne godine. Istovremeno, u američkom senatu vodi se kampanja za naslednika sada već vremešnog Džeka Valentija, predsednika Asocijacije vodećih američkih filmskih kompanija (MPA). Tako senator Robert Barbers pokušava da uvede smrtnu kaznu za pirate. „To je jedan od najstrašnijih zločina, a oni koji ga počine zaslužuju najstrožu kaznu“, izjavio je Barbers u nedavnoj javnoj raspravi.
Korto na filmu
Dugo najavljivani animirani film o slavnom junaku italijanskog strip autora Huga Prata prošle sedmice premijerno je prikazan na 55. internacionalnom filmskom festivalu u Lokarnu, Švajcarska, koji je održan od 1. do 11. avgusta. Radi se o dugometražnom crtanom filmu o Kortu Maltezeu pod nazivom Corto Maltese, la cour secrète des arcanes koji je producirala producentska kuća Ellipsanime iz Pariza i režirao Paskal Moreli. Film je urađen po albumu „Korto Malteze u Sibiru“. Ovaj poduhvat trajao je pet godina, a bilo je angažovano preko 400 saradnika. Urađeno je pola miliona crteža za film koji sadrži i trodimenzionalne sekvence, a ukupan budžet ovog projekta je dostigao 4,7 miliona eura. Paskal Moreli, koji je između ostalog sarađivao s Filipom Kaufmanom na njegovim filmovima Henry and June (1991) i The Alienist (1994), kao važnu referencu za ovaj film imao je Šternbergov klasik Šangaj ekspres iz 1932. godine. Francusku premijeru ovaj film, za koji vlada veliko interesovanje, imaće 25. septembra.
