Podrška
Glumci „Ateljea 212“: Mi smo uz studente
Glumci Ateljea 212 izašli su ispred svog pozorišta, odali poštu nastradalima u Novom Sadu i podržali studente
Solo Goja
U utorak 17. decembra u galeriji Muzeja istorije Jugoslavije, otvorena je izložba „Solo Goya“, na kojoj je izloženo jedanaest grafika Franciska Goje iz serije „Los caprichos“. Ove grafike su došle u Beograd 1956. godine kada su jugoslovenski iseljenici u Francuskoj Josipu Brozu Titu poklonili jedanaest otisaka ove serije, a ovo je prvi put da se ta izuzetno vredna dela iz likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije samostalno izlažu. Gojine grafike su jedinstvene po svom sadržaju, urađene kombinacijom bakropisa, akvatinte i suve igle, i predstavljaju sam vrh grafičke umetnosti. Sam Goja ih je u svom Madridskom dnevniku od 6. februara 1799. godine predstavio sledećim rečima: „Zbirka grafika i kapricioznih tema, smišljena i gravirana rukom don Franciska Goje. Autor je ubeđen da osuda ljudskih grešaka i poroka može biti dostojna tema slikarstva: kao pogodne teme za svoje delo, on je iz mnoštva gluposti i grešaka izabrao one koji su zajedničke svakom građanskom društvu, a među uobičajenim pomračenjima i lažima koje su prouzrokovane običajima neznanjem ili samoljubljem, one za koji veruju da su najprikladnija tema za podsmeh, ali koje u isto vreme podstiču maštu.“ Autor izložbe je Nenad Radić, kustos likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije. Izložba če biti otvorena do 31. januara 2003. godine.
Zaštićena pozorišna zona
Nedavno je u Beogradu promovisana dvotomna knjiga Schutzzone/Zaštićena zona, svojevrsna antologija dramskih tekstova autora mlađe generacije sa prostora bivše Jugoslavije. Knjiga je nastala kao finalna faza konkursa za dramaturge koji je 2000. godine iniciralo i sprovelo austrijsko pozorište Teater m.b.H. iz Beča. Odaziv na konkurs bio je iznenađujuće veliki. Od prijavljenih 95 radova žiri u sastavu Dušan Jovanović (Ljubljana), Slobodan Štajner (Zagreb), Johana Tomek (Beč), Jovan Ćirilov (Beograd) i Dejan Dukovski (Skoplje), odabrao je i nagradio pet drama, koje su u ovoj publikaciji objavljene na originalnim jezicima i prevodu na nemački. Nagrađeni autori su Marinko Šlareski za dramu Od životot na mojot sused, Zorica Radković za komad Susjeda, Damir Šodan za Zaštićenu zonu, Milena Marković za svoje Paviljone ili Kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru, i Ana Lasić sa tekst Gde ti živiš? Cilj ove antologije, po rečima priređivača, bio je da se germanofonoj pozorišnoj javnosti predstavi i približi dramska produkcija ex-jugoslovenskih država.
Glumci Ateljea 212 izašli su ispred svog pozorišta, odali poštu nastradalima u Novom Sadu i podržali studente
Sredstva za kulturu su mala ali je veći problem što se rasipaju sumnjivim projektima, projektima predatorskih organizacija kroz fond na koji kao diskreciono pravo imaju ministar kulture i drugi donosioci odluka, jedan je od zaključaka istraživanja Nezavisne kulture scene
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve