Solo Goja
U utorak 17. decembra u galeriji Muzeja istorije Jugoslavije, otvorena je izložba „Solo Goya“, na kojoj je izloženo jedanaest grafika Franciska Goje iz serije „Los caprichos“. Ove grafike su došle u Beograd 1956. godine kada su jugoslovenski iseljenici u Francuskoj Josipu Brozu Titu poklonili jedanaest otisaka ove serije, a ovo je prvi put da se ta izuzetno vredna dela iz likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije samostalno izlažu. Gojine grafike su jedinstvene po svom sadržaju, urađene kombinacijom bakropisa, akvatinte i suve igle, i predstavljaju sam vrh grafičke umetnosti. Sam Goja ih je u svom Madridskom dnevniku od 6. februara 1799. godine predstavio sledećim rečima: „Zbirka grafika i kapricioznih tema, smišljena i gravirana rukom don Franciska Goje. Autor je ubeđen da osuda ljudskih grešaka i poroka može biti dostojna tema slikarstva: kao pogodne teme za svoje delo, on je iz mnoštva gluposti i grešaka izabrao one koji su zajedničke svakom građanskom društvu, a među uobičajenim pomračenjima i lažima koje su prouzrokovane običajima neznanjem ili samoljubljem, one za koji veruju da su najprikladnija tema za podsmeh, ali koje u isto vreme podstiču maštu.“ Autor izložbe je Nenad Radić, kustos likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije. Izložba če biti otvorena do 31. januara 2003. godine.
Zaštićena pozorišna zona
Nedavno je u Beogradu promovisana dvotomna knjiga Schutzzone/Zaštićena zona, svojevrsna antologija dramskih tekstova autora mlađe generacije sa prostora bivše Jugoslavije. Knjiga je nastala kao finalna faza konkursa za dramaturge koji je 2000. godine iniciralo i sprovelo austrijsko pozorište Teater m.b.H. iz Beča. Odaziv na konkurs bio je iznenađujuće veliki. Od prijavljenih 95 radova žiri u sastavu Dušan Jovanović (Ljubljana), Slobodan Štajner (Zagreb), Johana Tomek (Beč), Jovan Ćirilov (Beograd) i Dejan Dukovski (Skoplje), odabrao je i nagradio pet drama, koje su u ovoj publikaciji objavljene na originalnim jezicima i prevodu na nemački. Nagrađeni autori su Marinko Šlareski za dramu Od životot na mojot sused, Zorica Radković za komad Susjeda, Damir Šodan za Zaštićenu zonu, Milena Marković za svoje Paviljone ili Kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru, i Ana Lasić sa tekst Gde ti živiš? Cilj ove antologije, po rečima priređivača, bio je da se germanofonoj pozorišnoj javnosti predstavi i približi dramska produkcija ex-jugoslovenskih država.
Šabačko pozorište je ostalo bez 15 predstava zato što je tako odlučila direktorka. Zbog toga 80 posto glumaca ansambla nije stalo na scenu godinu i po dana. Međutim, budžet pozorišta je 15 miliona dinara
Bez obrazloženja, Gordana Vujović v.d. direktorka Muzeja Jugoslavije otkazala je prikazivanje filma Jasmile Žbanić „Blum – Gospodari svoje budućnosti“ na programu Leto u Muzeyu
Od 13. do 20. septembra biće odigrano sedam predstava Bitefa. Rasprodate su karte za rusku, gruzijsku i tursku predstavu, a za ostale nisu
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
