Beogradski festival igre
Prvi Beogradski festival igre biće održan od 18. aprila do 1. maja. Osnivač Aja Jung, balerina i koreograf, u saradnji s Beogradskim dramskim pozorištem i Sava centrom, i Međunarodni savet za igru CID Unesko, nastojaće da ovim festivalom ostvare ideju regionalnog povezivanja kroz umetničku igru. Uticajni koreografi mlađe generacije predstaviće svoja najnovija ostvarenja, počev od hit predstave iz Grčke Winterreise u koreografiji Konstantinosa Rigosa. Iz Italije plesna trupa Bjanko/Egri prikazaće nam svojevrstan spoj klasične baletske škole i savremene igre posvećen Nižinskom. Slede moderne plesne koncepcije makedonskog nacionalnog baleta u koreografiji Iskre Šukarove, kao kuriozitet Kontrast Đerđa Prevazija i Albanskog plesnog teatra iz Tirane, a zatim Golem Plesnog teatra Ljubljana, čiju je koreografiju osmislio Štefan Maria Marb. Na Svetski dan igre 29. aprila i povodom stogodišnjice rođenja najvećeg koreografa XX veka Žorža Balanšina, imaćemo priliku da prvi put na ovim prostorima vidimo njegove kreacije i to u izvođenju slavnog Marijinskog teatra iz Rusije. Ne sasvim slučajno, festival zatvara poznati „Suzan Delal“ centar iz Izraela, s koreografijama Sahara Azimija i Havijera de Frutosa, uz poruke: brzo, snažno, jedinstveno!
I. M.
Nova srpska politička misao
Multikulturalizam i Javnost teme su novog broja časopisa „Nova srpska politička misao“. U skladu sa već utvrđenom uređivačkom politikom tematizovanja frekventnih, ali teorijski nedovoljno određenih pojmova, uredništvo „NSPM“-a je odlučilo da podrobnije osvetli ova dva pojma, smatrajući da se oni – svaki na svoj način – nalaze u političkom i društvenom epicentru tekućih srpskih (ne)prilika. Alpar Lošonc, Slobodan Divjak i Dušan Pavlović ispituju filozofske pretpostavke multikulturnog modela. Slavoj Žižek u naizgled neobuzdanom filozofskom nadahnuću razotkriva paradokse i negativni potencijal multikulturnog stanovišta. Tomislav Žigmanov se osvrće na ovdašnju recepciju Vila Kimlike, verovatno najznačajnijeg savremenog teoretičara multikulturalizma, dok domaću scenu pokrivaju prilozi Mikloša Biroa i Ljiljane Gavrilović.
Javnošću se bave Đorđe Pavićević u enciklopedijskoj odrednici tog pojma, Snježana Milivojević kroz analizu ideološkog govora medija, Boško Telebaković o manipulaciji javnošću i Marijana Radulović u uporednoj analizi tekstova objavljenih u zvaničnim crkvenim glasnicima u Srbiji i Hrvatskoj. Uz rubriku „Prevodi“, u kojoj možemo pročitati tekstove Kaja Nilsena, Alena Renoa i Jael Tamir, „Ogledi“ gde pozornost svakako valja obratiti na tekst Aljoše Mimice, posebnu celinu čine osvrti, recenzije i prikazi u kojima možemo pročitati kvalitetne tekstove o relevantnoj i recentnoj teorijskoj produkciji.
I.M.
Srbija i Grad Niš poslednjih godina prosečno su prihodovali zahvaljujući Nišvilu godišnje 384 miliona dinara. Država kao da to ne želi da zna, kaže Ivan Blagojević direktor Nišvila
Zašto Ministarstvo kulture smatra da su programi Nišvila i Kolarčeve zadužbine manji javni interes od recimo Čukafesta i Savamalskog koncerta
Ljiljana Pekić, arhitekta i životna saputnica književnika Borislava Pekića, preminula je u 94. godini
Između zvezda i mora, na Letnjoj pozornici pevala je Josipa. I bilo je čarobno. Biće toga još na Hvar Summer Fest-u
Na dva festivala u BiH, prošle nedelje srpski dugometražni filmovi „Izlet“, „Karmadona“ i dokumentarni „Iza osmeha“ osvojili su četiri nagrade
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
