Kan 2004.
Svi izveštaji i komentari o dodeljenim nagradama na ovogodišnjem Kanskom festivalu su jednoglasni u oceni da je ovog puta umetnost ustupila mesto politici. Zlatnu palmu osvojio je Majkl Mur za dokumentarni film Farenhajt 9/11, koji se bavi diskreditovanjem aktuelnog američkog predsednika Džordža Buša i njegove familije. Koliko se Mur udaljio od tradicionalno shvaćenog dokumentarizma i dobrano zašao u područje političke (anti)propagande, govori i njegova izjava da želi da „film što pre počne da se prikazuje u Americi da bi uticao na novembarske predsedničke izbore i poslao Buša nazad u Teksas“. Kampanja koju je počeo govorom na dodeli Oskara za prošli film Žeđ za nasiljem nastaviće se i u pisanoj formi u vidu knjige Brate, ovo je moja zemlja, koja uskoro izlazi i kod nas u izdanju kuće VIA Connect. Ostale nagrade dodeljene su uglavnom azijskim umetnicima. Drugu po važnosti, nagradu žirija, osvojio je Korejac Park Čan Vuk za film Old Boy, dok je Juju Jagiru dobio Palmu za najbolju mušku ulogu u ostvarenju Niko ne zna Kopeda Hirokazua, i Megi Čeng za najbolju žensku ulogu u filmu Clean Olivijea Asaje. Film Emira Kusturice Kad je život bio čudo dobio je nagradu francuskog Ministarstva obrazovanja.
I.J.
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
