Privlačenje suprotnosti
Kaffe Matthews
Nastup Kaffe Matthews bio je beogradska premijera vrste koja se, u nedostatku boljeg termina, opisuje kao laptop elektronika, verovatno zato što izvođač za vreme nastupa, po pravilu, sedi za laptop kompjuterom i izgleda kao da proverava elektronsku poštu. Veza čoveka i insektoidnih klikova i mikroskopskih brumova koji ekstremnom dinamikom testiraju zvučnike postaje izvesnija tek kada se računar sklopi. Čime se publici stavlja do znanja da je stvar privedena kraju. Vreme je za aplauz.
U pitanju je (ne)popularna vrsta koja je primenom starih ideja nove muzike u kontekstu virtuelnih tehnologija oživela duh ranih eksperimentatora, izvela elektro-pionire iz spavaćih soba u koncertne sale, i usput učinila PowerMac ozbiljnim kandidatom za naslednika električne gitare i gramofona, kao predmeta želje među muzičkim poletarcima. Oslobodivši se dancefloor pragmatizma, nova elektronika pred publikom istražuje granične mogućnosti mašina za dizajniranje zvuka, ne tako davno još zatvorenih u studio, prevodi procesiranje signala/šuma u red izvođačkih i (zašto ne?) improvizacijskih disciplina, testira naše predstave o tome šta muzika jeste i, u svojim najboljim izdanjima, pomera granice zvučnog zadovoljstva.
Nastup Kaffe Matthews, izgleda, nije bio dovoljno ubedljiv da bi preobratio onaj deo publike koji odbija da poveruje u muziku bez muzičara, ali svakako je najzornije ilustrovao jedan od polova među suprotnostima koje su se iz večeri u veče privlačile i odbijale na ovogodišnjem Ring Ringu. Gotovo onoliko koliko je Brotzmannu i njegovom neverovatnom bubnjaru pošlo za rukom da isto učine za ono što bi trebalo da se nalazi na suprotnom kraju spektra. (Đorđe Tomić)
Horkeškart
Pravo osveženje treće večeri, pravi brejk između dva čuda elektronike bio je nastup dizajnerskog lobija Škart koji je pod imenom Horkeškart okupio hor i orkestar i pregršt finih dosetki. Spletom pesama pajtonovski intonirane patriotske sadržine razveselili su i razgalili srca zbunjenog, a potom egzaltiranog auditorijuma. Ono što je posebno krasilo ovaj nastup jeste osećaj za meru, tako retko viđen na domaćim terenima. Dakle, čekamo disk. (Nikola Šindik)
Metamkin
Kino-muzički kolektiv iz Grenobla, punim nazivom Interventna jedinica Metamkin, razigrao se na graničnom području uobičajenog shvatanja eksperimentalne muzike, apstraktnih filmskih prizora i pre svega iznenadio nas radikalnom kombinacijom slike i zvuka u prostoru u kome se ove dve često, same za sebe nekomunikativne umetničke forme, teško konzumiraju. Tokom nastupa, Metamkin koristi simultanu projekciju sa osam filmskih (super 8 i 16 mm) projektora koja, montirana uživo, završava i na platnu i na zidovima koncertne sale, dok se muzička podloga sastoji od improvizacije muzičkim podlogama, fragmentima i pojedinačnim zvucima proizvedenim i reprodukovanim na analognim uređajima, sintisajzerima i magnetofonima. Rezultat je neuobičajeno, gotovo agresivno kompaktna kombinacija zvuka i slike, koja našu pažnju sve vreme zaustavlja i troši negde između klasične, danas gotovo prevaziđene pozicije bioskopskog gledaoca koji biva „uspešno iznenađen“ onim što posmatra i pozicije upućenog i prosvećenog konzumenta nove, eksperimentalne muzike. (Vlada Tupanjac)
Taraf de Haïduks
Poslednji koncert ovogodišnjeg Ring Ringa održan je u zaista neočekivanim, skoro neregularnim okolnostima. Ono što je trebalo da bude veliko finale pretvorilo se u ispit volje i izdržljivosti podno Kalemegdana, sa mnogo kiše i vetra. Dakle, ostali su oni najvatreniji, ne bi li konačno uživo videli najveći „mali“ ciganski orkestar (taraf) na svetu. Goste iz Rumunije sačekala je mokra bina i kiša iznad Beograda, te su se prinudno povukli i šćućurili u hodniku Barutane. Naravno, ni pokisli gledaoci nisu oklevali, pa su se našli rame uz rame sa zvezdama. Posle kraćeg hoće-neće licitiranja, Taraf je zbrzao nešto vlaških kola, okružen razdraganom decom, u hodniku! Bez ozvučenja, bez bine, kao na svadbi… pre pola veka! „Koncert“ je nastavljen u sali Barutane, bez elektrike, dakako. A onda su počeli leteti novci (ozbiljno), ćemane se zakitilo, cimbal je skakutao, vreme je letelo. Smenjivali su se ritmovi, dragoste, hitovi (!), uz opšte džendžanje, odobravanje („jaooo“) i podignute ruke. Bilo je lepo videti opuštene mlade ljude kako se druže sa tradicionalnom narodnom muzikom. Virtuoznost se ovde podrazumeva. Bliski kontakt publike i opkoljenog orkestra stvorili su nezaboravnu sliku istinskog „privlačenja suprotnosti“. Muzička improvizacija na improvizovanoj „bini“, neočekivani performans za dugo pamćenje. (Ivan Mijović)
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
