Kao u nekoj nepoznatoj epizodi Balkanskog špijuna, prilikom uvoza knjiga još se delimično primenjuje "Zakon o unošenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti", koji zabranjuje rasturanje štampanih stvari koje nanose štetu vaspitanju dece i omladine, narušavaju osnove socijalističkog samoupravnog uređenja ili teško vređaju moral
Oni koji su se ponadali da će sa Beogradskog sajma knjiga otići sa novim delima Miljenka Jergovića, Roberta Perišića, Predraga Matvejevića, Slobodana Šnajdera, ili s nekim od naslova Barnsa, Kurejšija ili Ejmisa koja još nisu prevedeni na srpski jezik, ali se lagodno čitaju na hrvatskom ili bosanskom, preostalo je jedino da zabace na ramena svoje prazne rančeve i ostave iza sebe betonsku halu punu onoga što mogu naći u svakoj opremljenijoj gradskoj knjižari. Za razliku od poslednjih nekoliko sezona kada se broj izdavača iz susednih zemalja povećavao iz godine u godinu, posetioci ovogodišnjeg sajma ostali su uskraćeni za bilo kakvu informaciju o tekućoj produkciju u tim državama. Iz Slovenije nije došla nijedna izdavačka kuća, prošlogodišnji nastup izdavača Hrvatske u okviru Zajednice nakladnika i knjižara sveo se na par razbacanih štandova, dok je u poslednjem trenutku otkazano učešće udruženih izdavača Bosne i Hercegovine. Tako su iz Hrvatske, ako se ne računaju izdavačke kuće sa prefiksom „srpski“ koje su, valjda, zbog etničkog porekla autora i urednika bile smeštene u deo sa domaćim izdavačima, došle jedino Medicinska naklada, Golden Marketing, Naklada „Pavičić“, Školska knjiga i Demetra, dok se učešće bosansko-hercegovačkih knjižara, koji ne stavljaju u prvi plan (poželjnu) nacionalnu pripadnost, svelo na distributersku kuću „Šahinpašić“. Tu sliku nisu bitno promenila ni hrvatska preduzeća koja su nastupala preko svojih srpskih podružnica, poput šabačkog Naprijeda ili beogradskog Leo Commerca.
KNjIGE NA GRANICI: Mada ovakvi sajmovi služe, između ostalog, da bi knjige lakše savladale državne granice, mnogo je lakše nabrojati teškoće koje izdavače iz susednih zemalja sprečavaju da prodaju svoje knjige u Srbiji i Crnoj Gori, od onoga što otvara njihove puteve ka čitaocima. Tako je, kao u nekoj tajnoj epizodi Balkanskog špijuna, u ovoj zemlji još na snazi „Zakon o unošenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti“, objavljen u „Službenom listu“ davno počivše SFRJ od 2. avgusta 1974. godine, a koji je proglasio, glavom i bradom, Josip Broz Tito. Tu naime svašta piše, da je zabranjeno unošenje i rasturanje štampanih stvari koje nanose štetu vaspitanju dece i omladine, remete održavanje i razvijanje prijateljskih odnosa sa drugim zemljama, iznose neistinite i alarmantne vesti, propagiraju ili podržavaju agresiju, narušavaju osnove socijalističkog samoupravnog uređenja, vređaju čast i ugled naroda ili teško vređaju moral, ali se te odredbe, na sreću preživelih naroda i narodnosti, ne primenjuju sasvim dosledno.
U međuvremenu se raspala jedna, pa i druga savezna država, jedino se ovaj zakonski fosil i dalje drži na svojim paragrafima u kojima je vlast bdela nad dušama svojih podanika. U međuvremenu su u nekoj od prašnjavih fioka Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove ostali zaboravljeni mnogi od nabrojanih zazora jednog ideološkog doba prema onome što je pokušavalo da se ušunja preko državne granice, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nastavilo da se stara o unošenju „radi rasturanja inostranih štampanih stvari koje su po svom sadržaju namenjene građanima Jugoslavije“, izdajući za to posebne dozvole.
POLICIJSKA LEKTIRA: Sve donedavno, za svaki uvoz knjiga trebalo je priložiti po jedan primerak inkriminisanog izdanja policiji na pregled, uplatiti taksu od tri stotine dinara, i uputiti pogled nade prema nebu da će dozvola MUP-a stići na vreme do graničnog prelaza, pre nego što sajam knjiga počne, potraje i prođe. Poslednje tri godine knjige su se više gomilale na stolu nekog činovnika koji se, verovatno, zbunjeno češkao po glavi, jer su izdavači iz susednih zemalja uporno pokušavali da predstave svoja nova izdanja. To nije bila nesavladiva prepreka, ali su se mnogi knjižari iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine naplaćali taksi za desetine naslova koje su čekale u magacinima, vraćajući svoje knjige u povratku sa granice, jer je u međuvremenu prestao da postoji bilo kakav razlog za njihovo unošenje.
Stoga je na prethodnim sajmovima knjiga izdavačima bilo lakše da ponesu sa sobom po dva primerka knjige koju su želeli da pokažu kao neku vrstu izložbenog eksponata, i da ga potom vrate sa sobom, bez mogućnosti da se ti naslovi prodaju. Ako bi nekom knjiga baš toliko prirasla za srce, urednici tih kuća bili su skloni da učestvuju u jednoj maloj prevari, da na trenutak okrenu glavu na drugu stranu, kako bi pasionirani čitalac, uz njihovu saglasnost, prebacio željenu knjigu sa police u svoju torbu. Novi posednik knjige bio je presrećan, izdavač umereno zadovoljan, a ni državani organi nisu bili previše tužni, jer ukradena knjiga nije isto što i prodata knjiga, tako da propisi nisu bili prekršeni. Poslednjih meseci procedura je postala nešto liberalnija, tako da se MUP-u sada šalje samo spisak knjiga koje bi trebalo da pređu granice zemlje, a on je uz malo sreće i dobre volje dobijao blagoslov dežurnog načelnika Uprave pogranične policije za strance i upravne poslove.
Dovijanje i preskakanje ovih barijera na kraju svakome dojadi, pa ove godine nije bilo aktuelnih hrvatskih izdanja niti simulacije krađa od prethodnih godina. Na Beogradski sajam knjiga došli su samo oni koji su bili sigurni da će zaraditi na naslovima iz popularne medicine, delima o držanju pasa, uzgoju ukrasnog rastinja, branju gljiva, negovanju bašte, lečenju lekovitim biljem i školskim udžbenicima, što na neki način i opravdava mrcvarenje sa zakonskim recidivima prošlosti.
No, i za one koji imaju veću naklonost prema ljudima od sklonosti prema biljkama i domaćim životinjama, nije sve tako crno kako izgleda, jer je knjigu jednog hrvatskog pisca, zapravo spisateljice Vedrane Rudan Ljubav na posljedni pogled, objavila beogradska kuća Rende, pre nego što se ovaj roman pojavio u Zagrebu. Zahvaljujući ovogodišnjem Sajmu knjiga, njeni verni čitatelji u Hrvatskoj moraće da čekaju do kraja oktobra, ono što je fanovima Vedrane Rudan u Srbiji bilo dostupno još sredinom listopada.
Velik broj naslova objavljen je uoči samog Sajma knjiga, a svaki izbor iz najsvežije izdavačke produkcije je, razume se, samo jedan od mogućih. Tako je u kompletiranje lične biblioteke posetilac mogao da krene od štanda Geopoetike i, pod obavezno, pazari poslednji roman Pola Ostera Knjiga opsena i zanimljiv biciklistički putopis Tri čoveka na biciklu Paola Rumica, Frančeska Altana i Emilija Rigatija, a zatim da produži do „Filipa Višnjića“ gde bi uzeo nove romane Lasla Blaškovića (Madonin nakit) i Radovana Belog Markovića (Devet belih oblaka), kao i Izumevanje demokratije Kloda Lefora. Odlazak sa Platoovog štanda bio je nemoguć bez Tabukijevog romana pod miškom Svakim časom sve je manje vremena, ali i Ruždijevog Tlo pod njenim nogama. Kod Paideje je bilo moguće naći naslove aktuelnog nobelovca Dž. M. Kucija, uključujući i njegov sveže objavljeni roman Fo, kao i trotomna sabrana dela kultnog Gajta Gazdanova. Stylos je objavio Autobiografiju Čarlija Čaplina, a novosadski Marketprint divnu knjigu Svetozara Tomića Do visina Olimpa, posvećenu majstorima stripa s početka XX – veka Herimanu, Mek Keju, Fišeru, Mak Manusu, sa izborom njihovih genijalnih radova. Izdavač Rende objavio je urnebesni književni prvenac Vudu Popaja pod nazivom Razglednice iz Bumeranga, kao i novu Vedranu Ruden Ljubav na posljednji pogled. Kod Stubova kulture mogli su se nabaviti novi naslovi Srđana V. Tešina (Kazimir i drugi naslovi), Milete Prodanovića (Eliša u zemlji svetih šarana), Svetlane Velmar Janković (Prozraci) i Mihajla Pantića (Ako je to ljubav). Beogradski krug je objavio zanimljiv zbornik Balkan kao metafora, VIA Connect bestseler oskarovca Majkla Mura Bele gluperde, a Clio, pored niza zanimljivih naslova, i četvrti tom kapitalne Istorije privatnog života. Centar za savremenu umetnost predstavio se sa Temporarnom autonomnom zonom anarhiste Hakima Beja, a Laguna sa Slepim ubicom Margaret Etvud. Solaris je doneo knjigu prepiske Borislava Pekića sa suprugom Ljiljanom, a Narodna knjiga, pored novog Djuranta i Harija Potera, i roman Gordane Ćirjanić Kuća u Puertu. Rad je objavio Tajni život Sebastijana Najta Vladimira Nabokova, dok su se kod novosadskih Svetova najviše raspitivali za knjigu Pjera Burdija Pravila umetnosti. Kreativni centar je sve obradovao novim izdanjem Tvenovog Toma Sojera i Ćopićevog klasika Orlovi rano lete, u prelepoj opremi.
Za izdavača godine od strane žirija Beogradskog sajma knjiga proglašena je izdavačka kuća Clio, a za izdavački poduhvat godine Sabrana dela Vladislava Petkovića Disa u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Za ediciju godine nagrađena je edicija „Leksikografija“ Grafičkog ateljea Dereta, za dečiju knjigu godine biblioteka „Pustolovine“ agilnog Kreativnog centra, dok je specijalno priznanje za izdavački projekat dodeljeno beogradskoj Prosveti za dvotomno delo posvećeno narodnoj i srednjovekovnoj arhitekturi Srbije Ilustrovani rečnik izraza u narodnoj arhitekturi i Građevinska tehnika u srednjovekovnoj Srbiji autora Slobodana M. Nenadovića. Nagradu za najlepšu knjigu dobio je Bogdan Kršić za opremu knjige Drame 2 Aleksandra Popovića u izdanju Vojnoizdavačkog zavoda iz Beograda.
N.G.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
