Putovanje na kraj noći

„Noć muzeja“ je jedan od izuma koji smo preuzeli od Evrope i lepo nam je zbog toga. Predstavlja onih osam sati kada smo lepo raspoloženi i kada nam je kultura važnija od para, politike i sličnih tema.

Prethodne rečenice su parafraze komentara prošlogodišnjih posetilaca „Noći muzeja“, najveće kulturne manifestacije u nas. Ove godine održaće se između 16. i 17. maja, na 80 mesta u Beogradu plus u 40 gradova Srbije, istovremeno kad i na 1900 lokacija u 40 zemalja Evrope. Organizatori naše „Noći muzeja“ očekuju da će biti pola miliona posetilaca. Naravno, malo je verovatno da će nekom uspeti da u potpunosti iskoristi 300 dinara koliko je platio za sva dešavanja tokom beogradske „Noći muzeja“, trebalo bi savladati i gužve i razdaljine, ali je uz malo organizacije moguće obići dosta toga. Po kriterijumu slučajnog uzorka, pomenućemo neke programe.

SA TITOM KROZ NOĆ: Izložba rečitog naslova „Kažnjavanje učenika kroz istoriju“, u Pedagoškom muzeju, priča o prutu, šibi i ostalim starim disciplinskim sredstvima. U Studentskom parku je eko-radionica „Zato što zeleno nikad nije crno-belo“, kraći kurs šta treba a šta nikako ne treba činiti s limenkama, zatim izložba „Dostupno svima“ – studenti Arhitektonskog fakulteta i Centar za razvoj inkluzivnog društva pokazaće na zabavan način jedan važan aspekt zajedničkog života, a na istom mestu je i žurka „Vodim ljubav. Vodim računa. Biram da znam“ – gde se mogu dobiti saveti o sigurnom seksu. U Etnografskom muzeju je „Skadarsko džube“, izložba šest primeraka ovog odevnog predmeta koji su volele da nose i pravoslavne i katoličke i muslimanske žene. Galerija Haos je izložila 40 dela na papiru velikog Save Šumanovića, od kojih polovina nikad ranije nije viđena, a galerija Feniks radove naših umetnika na temu mitskih životinja.

Na Kalemegdanu, samo za „Noć muzeja“ otvoreni su Sahat kula i, kod Pobednika, Vojni bunker, koji su koristili artiljerci Drugog svetskog rata. U Vojnom muzeju, uz zvuke povečerja i smotre počeće izložba karikatura iz Prvog i Drugog svetskog rata, u Opservatoriji je izložba o Titovoj poseti NASA, odnosno Hjustonu 1971. godine (Tito će biti prisutan i na drugim mestima ove noći), a u Prirodnjačkom muzeju su gljive, neobične zato što lete, plivaju, pa i hodaju.

Knez Mihailova je sva u izložbama: u Galeriji nauke i tehnike SANU-a je „Evolucija i Darvin“, Galerija SANU-a će izložbom „Molekuli u tajnama života“ pokazati ono što svaki dan koristimo, a ne možemo da vidimo, u Kući legata je 27 slika koje je Ljubica Cuca Sokić darovala Beogradu, „Gugenhajm u Beogradu“, u formi 15 reprodukcija iz čuvenog španskog muzeja, može se videti u „Servantesu“, u Francuskom kulturnom centru su gvaševi i grafike Miodraga Dade Đurića, „Dobar dan gospodine Noa“ je animirani film Margarete Jelić, koji se prikazuje u Galeriji Kulturnog centra, u Konaku kneginje Ljubice su skulpturice od gline čiji su autori živeli ovde, ali u neolitu, u izlozima Robne kuće se može videti „Šest umetničkih razloga na rasprodaji“, a izložba prvog viceguvernera Narodne banke Srbije, Marka Stojanovića, prilika je da se pogleda i enterijer zgrade Banke – jedan od najlepših u gradu.

U zoni oko Trga Nikole Pašića, u Muzeju automobila, postavljena je izložba naših tek proizvedenih automobila koji su, kao što je bio red, darovani Titu. U Galeriji u Eurocentru je izložba „Budoar – požuda“, slike naših umetnika o strasti, a u Domu omladine izložba odeće, bedževa, ploča, fotografija, fanzina i sličnog materijala kojim se agituje osnivanje muzeja panka, prvog na svetu.

SA ZOGRAFOM KROZ NOĆ: Razumljivo je zašto od svih programa iz zone Bulevar – Slavija – Kneza Miloša prvo pominjemo izložbu „Život i snovi Aleksandra Zografa“, strip autora „Vremena“, u galeriji „Glasnik“. Biće tu njegove table, grafike i plakati, a svako će moći da izabere svoj balončić s tekstom i da se slika sa nekim od Zografovih strip junaka.

Specijalitet je i izložba „Iz kraljevske kuhinje“ u kuhinji Belog dvora, prvi put otvorenoj za ovu priliku, o kulinarskoj prošlosti od Kraljevine do Broza. Među eksponatima nemoguće je ne primetiti nesvakidašnju kolekciju porcelanskog posuđa „Rozental“ s različitim ideološkim simbolima naše istorije dvadesetog veka. Odmah pored Belog dvora, u programima Muzeja „25. maj“, ima još tema o Titu: štafete, pokloni, i ako ima nekog ko još nije video, ranije otvorena izložba „Efekat – Tito“. U Miloševom konaku izložene su fotografije kraljevske porodice Obrenović, čiji su autori najpoznatiji ondašnji domaći i strani fotografi. Na Senjaku je Muzej vajara Tome Rosandića, autentičan skulptorski atelje s radnim alatom i modelima, u prostoru projektovanom po umetnikovom nacrtu. Tu će keramičarka Snežana Draganić, inspirisana Rosandićem, dočarati proces nastajanja umetničkog dela.

U Zemunu će imati zanimljiv predlog: „Dajte nam svoje đubre“. Ako donesete u ZMUC staru peglu ili bilo šta što ste hteli da bacite, videćete u šta će se pretvoriti. Atelje „Čubrilo“ na Gardošu pokazaće alat profesionalnih alasa, stari i novi, davne fotografije kao i umetničke radove Đorđa Čubrila, a sve to zbog priče o osnovnom zemunskom zanimanju – ribolovu. Galerija „Ikar“ će ponuditi izložbu starih fotografija avijatičara „Na krilima orla“, a u Muzeju vazduhoplovstva su pripremili priču o Jatovom balonu koji će, naravno, biti prisutan i voljan da uzleti.

Većina ovih izložbi trajaće i nakon „Noći muzeja“, kao što su mnoge od njih već u toku. Ima muzeja i galerija koji se probude baš nekako pred „Noć muzeja“. Cela ova manifestacija je još jedan prilog tezi da kultura sve više postaje događaj a ne artefakt. Ali, to, naravno, nikom ne smeta.