Predsednik Vučić je iskoristio jučerašnju posetu Narodnom muzeju da najavi otkup vereničkog prstena kneginje Milice koji se sad nalazi van zemlje, iz koje je otišao moguće odmah nakon što je pre nekoliko meseci pronađen
„Postoji mogućnost da smo pronašli zaručni prsten kneginje Milice, i pokušaćemo da ga kupimo narednih dana i da ga vratimo u zemlju“, najavio je juče predsednik Vučić u Narodnom muzeju koji je posetio sa čelnicima Srbije i Srpske nakon centralne manifestacije Svesrpskog sabora održane na Trgu Republike.
Žaleći što nema vremena da obiđe celu postavku a naročito deo sa našim impresionistima, predsednik Vučić je rekao da je šteta što ovaj muzej nije posećen onoliko koliko zaslužuje i pozvao narod da obavezno dođe, jer cena ulaznice je niska pogotovo što je vrednost koja se dobija razgledanjem ovog muzeja nemerljivo veća, i – najavio otkup vereničkog prstena kneginje Milice.
Sad je vlasništvo privatnog kolekcionara i, kako je rekao predsednik, nalazi se van zemlje. S obzirom da je prsten pronađen pre nekoliko meseci, deluje da je prešao granicu ubrzo nakon što je pronađen.
Naime, pre par meseci jedan izvanredan prsten od zlata, prekriven natpisima sa obe strane, donet je dr Branislavu Cvetkoviću, istoričaru umetnosti i muzejskom savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU na analizu, objavio je nedavno portal Sve o arheologiji.
Kako je Branislav Cvetković naveo u izveštaju, zlatni prsten je pronađen slučajno u polju kod manastira Ravanica, zadužbine kneza Lazara, a njemu su ga doneli sveštenici.
„Već na prvi pogled bilo je jasno da je prsten izuzetan predmet zbog svog atraktivnog i složenog dizajna. Međutim, analize njegovih stilskih, tipoloških, epigrafskih, paleografskih i ikonografskih karakteristika dovele su do zaključka da prsten nije samo jedinstven po svojoj vrsti, već je, prema podacima koje pruža, morao pripadati kraljevskoj porodici kasnosrednjovekovne Srbije“, piše Cvetković u izveštaju.
Najupadljivija odlika prstena je rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče sa okvirom prikazuje ugraviranu sedeću figuru na tronu, ukrašenu nijelom. Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Sa obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Tekst sadrži citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih i velikodušnosti bogatih za uboge. Dalje autor navodi da je to povezano sa „parabolom pravednog Lazara u nedrima Avramovim. Što sve daje osnovu za uključivanje kneževske titule (KNEZ) darodavca prstena“.
Na unutrašnjoj strani karike nalazi se još jedan ugraviran tekst, ispunjen nijelom. Ovaj natpis je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta.
Epigrafska analiza teksta ukazuje da prsten potiče iz 14. veka.
Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova “М“, ispunjen nijelom. Pretpostavka je da je zlatni prsten pripadao kneginji Milici, ženi kneza Lazar.
„Prsten je napravljen i kao zaštitni i bračni znak. Pored skorašnjih nalaza, ovaj prsten nosi do sada najraniji poznati pomen kneza Lazara kao ’knez’, a ujedno je i njegov najraniji sačuvani portret“, piše Cvetković.
Sve navedeno ukazuje da je prsten naručio knez Lazar za svoju suprugu kneginju Milicu.
Branislav Cvetković otkriće ovog prstena naziva „otkrićem veka“. Na kraju izveštaja apeluje da ga nadležne institucije otkupe za Zavičajni muzej Jagodine „budući da se bliži 70. godina od njegovog osnivanja“, ni ne sluteći da će njegovo otkriće postati deo Svesrpskog sabora.
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pravo na nacionalnu penziju stekao je još 21 umetnik i kulturni radnik. Siniša Kovačević, koji nije među njima, kaže za "Vreme" da je s obzirom na donatora i neke od izabranih, radije sa onima koji na predlog UDUS-a nisu dobili nacionalnu penziju - Tanjom Bošković i Egonom Savinom
Povodom 150 godina od rođenja Džeka Londona, portal nedeljnika Vreme ponovo objavljuje tekst „O psima i ljudima", autora Mladena Kalpića, koji je objavljen u 1521. broju štampanog izdanja našeg lista 2020. godine. Povod je bila tadašnja premijera filma „Zov divljine", snimljenog prema delu prvog bestseler autora na svetu
Godina će biti u znaku istorije umetnosti, najavili su u Narodnom muzeju za 2026, tokom koje će pripremiti četiri velike izložbe i otvoriti obnovljeni Arheološki muzej u Kladovu
Od 2012. broj institucionalnih teatara ostao je isti ali je broj zaposlenih u njima prepolovljen, dok je broj premijera opao za 40 odsto
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
