Predsednik Vučić je iskoristio jučerašnju posetu Narodnom muzeju da najavi otkup vereničkog prstena kneginje Milice koji se sad nalazi van zemlje, iz koje je otišao moguće odmah nakon što je pre nekoliko meseci pronađen
„Postoji mogućnost da smo pronašli zaručni prsten kneginje Milice, i pokušaćemo da ga kupimo narednih dana i da ga vratimo u zemlju“, najavio je juče predsednik Vučić u Narodnom muzeju koji je posetio sa čelnicima Srbije i Srpske nakon centralne manifestacije Svesrpskog sabora održane na Trgu Republike.
Žaleći što nema vremena da obiđe celu postavku a naročito deo sa našim impresionistima, predsednik Vučić je rekao da je šteta što ovaj muzej nije posećen onoliko koliko zaslužuje i pozvao narod da obavezno dođe, jer cena ulaznice je niska pogotovo što je vrednost koja se dobija razgledanjem ovog muzeja nemerljivo veća, i – najavio otkup vereničkog prstena kneginje Milice.
Sad je vlasništvo privatnog kolekcionara i, kako je rekao predsednik, nalazi se van zemlje. S obzirom da je prsten pronađen pre nekoliko meseci, deluje da je prešao granicu ubrzo nakon što je pronađen.
Naime, pre par meseci jedan izvanredan prsten od zlata, prekriven natpisima sa obe strane, donet je dr Branislavu Cvetkoviću, istoričaru umetnosti i muzejskom savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU na analizu, objavio je nedavno portal Sve o arheologiji.
Kako je Branislav Cvetković naveo u izveštaju, zlatni prsten je pronađen slučajno u polju kod manastira Ravanica, zadužbine kneza Lazara, a njemu su ga doneli sveštenici.
„Već na prvi pogled bilo je jasno da je prsten izuzetan predmet zbog svog atraktivnog i složenog dizajna. Međutim, analize njegovih stilskih, tipoloških, epigrafskih, paleografskih i ikonografskih karakteristika dovele su do zaključka da prsten nije samo jedinstven po svojoj vrsti, već je, prema podacima koje pruža, morao pripadati kraljevskoj porodici kasnosrednjovekovne Srbije“, piše Cvetković u izveštaju.
Najupadljivija odlika prstena je rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče sa okvirom prikazuje ugraviranu sedeću figuru na tronu, ukrašenu nijelom. Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Sa obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Tekst sadrži citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih i velikodušnosti bogatih za uboge. Dalje autor navodi da je to povezano sa „parabolom pravednog Lazara u nedrima Avramovim. Što sve daje osnovu za uključivanje kneževske titule (KNEZ) darodavca prstena“.
Na unutrašnjoj strani karike nalazi se još jedan ugraviran tekst, ispunjen nijelom. Ovaj natpis je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta.
Epigrafska analiza teksta ukazuje da prsten potiče iz 14. veka.
Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova “М“, ispunjen nijelom. Pretpostavka je da je zlatni prsten pripadao kneginji Milici, ženi kneza Lazar.
„Prsten je napravljen i kao zaštitni i bračni znak. Pored skorašnjih nalaza, ovaj prsten nosi do sada najraniji poznati pomen kneza Lazara kao ’knez’, a ujedno je i njegov najraniji sačuvani portret“, piše Cvetković.
Sve navedeno ukazuje da je prsten naručio knez Lazar za svoju suprugu kneginju Milicu.
Branislav Cvetković otkriće ovog prstena naziva „otkrićem veka“. Na kraju izveštaja apeluje da ga nadležne institucije otkupe za Zavičajni muzej Jagodine „budući da se bliži 70. godina od njegovog osnivanja“, ni ne sluteći da će njegovo otkriće postati deo Svesrpskog sabora.
„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
