Protiv iracionalnih strahova

Umetnica Snežana Petrović (Novi Sad, 1977), dobitnica je Gran-prija Trećeg Bijenala fantastike, koje se od 13. septembra do 12. oktobra održava u renoviranoj Likovnoj galeriji Kolarca. Njen rad Lov na strahove od sutra (ulje na drvetu) tročlani žiri jednoglasno je proglasio najboljim. Dela Snežana Petrović pripadaju umetničkom žanru figurativnog nadrealizma i fantastičnog slikarstva. Diplomirala je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 2004. godine, na odseku za grafiku, gde je i magistrirala 2008. godine. Doktorirala je 2015. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radi na Akademiji umetnosti u svom rodnom gradu, kao vanredna profesorka na Katedri za grafiku. “U samom nazivu Lov na strahove od sutra leži i objašnjenje dela”, kaže za “Vreme” Snežana Petrović. Volim da se igram nazivima svojih radova, kao što uživam i u samom stvaranju. Za mene je to zaista poseban element, koji dolazi na kraju kao kruna rada.”

“VREME”: Šta je potrebno da bi se odgonetnule vaše slike? Da li očekujete da publika prepozna reference ili je dovoljno da reaguje emotivno i intuitivno?

SNEŽANA PETROVIĆ: Lov na strahove od sutra obrađuje naše težnje ka duhovnoj slobodi u vihoru svakodnevnih, iracionalnih strahova. Upravo ti iracionalni strahovi, koji se možda nikada neće ostvariti ali od kojih unapred strepimo (uglavnom bespotrebno), izvlače nam veliki deo energije. Glavni lik predstavljen je u formi superheroja, miks svetice i ratnice, ujedno je i prikaz moderne verzije francuske istorijske ličnosti i junakinje Jovanke Orleanke. Ona metaforički predstavlja slobodu. Zatvoreni prostor, u kome je opšteprisutan iracionalni strah, prikaz je našeg uma ograničenog zabranama, normama i zastrašivanjem. Od publike očekujem da odreaguje na delo potpuno intuitivno i da bez mog objašnjenja doživi sliku u skladu sa svojim emocijama. Stvaranjem dela u njega unosim ogromnu dozu energije koju će prepoznati posmatrači sa sličnim afinitetom. To je ta nevidljiva interakcija. Titraji između publike i dela. Za neke posmatrače ovaj iskreni svet može biti čudan i izopačen, možda i odbojan, ali on je samo refleksija stvarnosti procesuirana kroz moj umetnički imaginarijum.

Koliko je trajao rad na slici?

Kada počinjem rad na novom delu, bilo da je reč o slici, crtežu, grafici ili objektu, ne polazim od skice ili bilo kakve pripreme, već, osluškujući intuiciju, slažem segmente iz svog intimnog sveta. Na taj način vodim dijalog sa svojim svetom emocija. Neretko se dešava da motivi na mojim radovima predstavljaju deo konkretnih piktoralnih memoara iz života. Metaforički prikazi govore o ljudima i situacijama koji me okružuju. Isprovocirana karakterističnim gestom ili određenom atmosferom, primenjujem ove procesuirane momente na svoje delo koje, na taj način, dobija oblik lične fantazije. Ideja za ovo bijenale bila je da napravim nešto što do sada nisam radila, delo koje će u sebi sadržati iznenađenje, poput još jedne sakrivene slike koja se integriše u sam rad. Izvedba ove zamisli nije bila laka. Na svu sreću imala sam jako dobrog majstora stolara, koji je moju ideju uspeo da materijalizuje i tako je nastala podloga za delo koje je postepeno poprimalo obličje.

Zašto vam je toliko bliska fantastika?

Stil i poetika svakog od nas zavise od senzibiliteta i karaktera ličnosti. U mom slučaju je tako od malena, po prirodi sam izuzetno perceptivan tip i pridajem veliki značaj detaljima, te tako i moj rad obiluje simbolikom i harmonijom likovnih elemenata kojima se igram pri postavci. Detalji i prizori u likovnom delu ne znače ništa ako umetnik nema izoštreno oko i smisao za harmoničan odnos likovnih elemenata u kompoziciji dela. U ovome leži i suština ovog našeg igranja u stvaralaštvu. Mnoga moja likovna rešenja u sebi kriju sećanja iz perioda detinjstva. Vezana su za prirodu i deo života koji sam provela na Fruškoj gori. U mojoj mašti tada je sve bilo moguće i izvodljivo, a tu slobodu prenosim sada u svoja dela. Imaginacija je jednostavno deo mog života koji oslikavam kroz rad. Često koristim alegorijske i metaforičke prikaze. Stil kojim se izražavam sazrevao je čitavog mog života. Ne znam kako bih se snašla u drugom izrazu, verovatno ne bih.

Koliko je književnost važna za rad jednog slikara? Da li čitate fantastiku?

Veliki problem današnjice je manjak slobodnog vremena za negovanje i izgradnju ličnog identiteta. Čitanje je bitno za razvijanje mašte. Sa razvitkom mašte razvija se polako i svest o nama samima, o tome ko smo i šta želimo da budemo. Izgrađeni čovek je sposoban da stvara i da ide dalje. Još kao dete sam bila sklona maštovitim prikazima jer sam kao mala jako puno čitala, a privlačile su me bajke, mitove sam volela, naučnu fantastiku i basne. Moj izbor literature uvek se vrteo oko neobičnih izdanja i kretao se oko autora koji su pripadali žanru fantastike, ili se u njihovim delima naslućivao svet fantastike, kao u romanima Žila Verna ili bajkoviti svet Alise u zemlji čuda. Osamdesetih godina prošlog veka jedan od inspirativnijih crtanih filmova, koji je uticao na moj kasniji likovni razvoj, bio je čuveni animirani junak iz serijala profesor Baltazar. Kako sam se vremenom kao osoba gradila i razvijala, interesovanja su se polako širila na svetove fantastike Markesa i Borhesa, ka literaturi iz oblasti filozofije, sociologije i psihologije. Knjiga koja je definitivno bila inspiracija za mnoge moje serijale delo je Đure Šušnjića Ribari ljudskih duša.

Ko su vam uzori u slikarstvu i postoje li savremeni umetnici iz Srbije ili regiona koji su vam bliski ili s kojima osećate generacijsku srodnost?

Mogla bih da izdvojim mnoge autore, ne samo iz likovne sfere, već i iz sveta filma ili književnosti čija su ostvarenja oblikovala moj stil i način razmišljanja u likovnom smislu. Ako govorimo o trenutnoj savremenoj likovnoj sceni kod nas, neizostavno bih pomenula umetnike Žarka Smiljanića, Vladimira Dunjića i Katarinu Zarić, kao i nedavno preminulog Voju Stanića. Takođe, tu bi se mogli naći i autori iz međunarodnog likovnog kruga, sa kojima sam imala priliku blisko da sarađujem: Erling Valtyrson, Mikio Watanabe, Masaaki Ohya. Ovo su samo neki od primera koje odlikuje ozbiljan, kvalitetan i profesionalni pristup u umetničkom radu. Tihi, vredni i sa ogromnom stvaralačkom energijom.

Da li su članovi beogradske umetničke grupe “Mediala” iz pedestih godina začetnici fantastike u likovnoj umetnosti na ovim prostorima?

Po mom mišljenju, oni su je inkorporirali i osavremenili svojim delima, a fantastika na našim prostorima postoji od davnina kroz bogatu i neobičnu likovnu religijsku predstavu. Odličan primer je manastir Visoki Dečani, u kome se nalaze neobične freske iz 14. veka sa personifikovanim prikazima sunca i meseca u vidu neobičnih letelica. Pre njih to su definitivno bile simboličke likovne predstave objekata i figurina iz perioda Vinčanske kulture (oko 5000 godina p.n.e). “Mediala” je jako dobar primer grupe autora koji su svoju tehnološku virtuoznost i ogroman idejni potencijal spojili sa fantastikom koju nose kao svoje generacijsko nasleđe.