Prošle godine u rekonstruisanoj Sinagogi otvoren je Muzej šabačkih Jevreja. Treba odmah reći da je poslednja jevrejska porodica otišla iz Šapca devedesetih godina, ali da je Šabac rekonstruisao sinagogu u znak sećanja na Jevreje koji su nekada bili Šapčani.
Šabac je dugo bio pogranični grad, priča Igor Marsenić, član Gradskog veća, najveći deo trgovine u Srbiji je ulazio preko carinarnice u Šapcu što znači „da je naš grad bio i mesto interakcije ljudi. Otud u Šapcu, usred Srbije, postoje bogomolje svih religija – imamo pravoslavnu i katoličku crkvu, džamiju i sinagogu. Sve te zajednice su nalazile razloge i interese da žive baš u Šapcu.“
U ovom gradu je živela brojna i bogata jevrejska populacija, sa više značajnih Jevreja, među njima je najpoznatiji književnik i prevodilac Stanislav Vinaver. Njegov otac, lekar Avram Vinaver, doneo je prvi rendgen aparat na Balkan. Poznate ličnosti Šapca jevrejskog porekla su Bata Koen i Oskar Davičo. Prvi šabački Jevreji bili su Sefardi, a došli su 1940. godine kao izbeglice brodom iz takozvanog „Kladovskog transporta“. Zaustavljeni su i zarobljeni u Šapcu na putu ka Palestini. Tadašnji gradonačelnik Mile Petrović ih je pozvao, njih više od 1000, da prezime i dao im je hektar svoje šume kako bi mogli da se greju. Neki su smešteni po kućama. Brzo su se pomešali sa domicilnim stanovništvom i započeli poslove. Među pristiglima bio je i proslavljeni fudbaler Kurt Hilkovec, koji je odmah počeo da igra za šabačku Mačvu. Sa okupacijom Jugoslavije, u jesen 1941. godine, svi muški Jevreji streljani su u obližnjoj Zasavici, a žene i deca preživeli su u logoru na Sajmištu samo do aprila sledeće godine. Zahvaljujući Savezu jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije i lokalnim vlastima, spaseno je oko 200 dece, koja su mahom vozovima uspela da prebegnu u Palestinu. Smatra se da nije tek urbana legenda da su jevrejska deca u Šapcu ostajala sa srpskim porodicama. Da bi im sačuvali glave, meštani su ih predstavljali kao svoju decu, a da bi to i dokazali, koristili su čak i imena svoje preminule dece.
Grad Šabac je otkupio sinagogu pre tri godine, i otvorio je kao prostor javnog nasleđa. „Namera nam je bila da ljudi osećaju pripadnost. Među svim tim identitetima, potrebno je malo entiteta“, kaže Igor Marsenić. Stalna postavka, čije formiranje je u toku, biće deo ovog multifunkcionalnog prostora, platforme za razumevanje. „Ja sam Šapčanin, i na putu do škole prolazio sam pored sinagoge koja je bila zapuštena, imala je auru nečeg što treba zaobilaziti. Ovaj prostor sada nosi život, i to se oseća u celom kraju. Mi smo u zdanje koje je simbol istorije uneli savremeni sadržaj“, kaže Igor Marsenić.
Očekuje se da će Šabačka sinagoga uskoro postati turističko mesto.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
