RADOVI NAJMLAĐIH PROFESORA: „Telo“, akvarel 2010, Milan Antić
Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Akademija likovnih umetnosti (1973. godine preimenovana u Fakultet likovnih umetnosti) počela je da radi 31. marta 1937. godine Uredbom Ministarstva prosvete. Osnovali su je Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić, ugledni beogradski umetnici. Prvu godinu su upisala 23 studenta, a do danas je redovne studije završilo 2500 studenata.
Na osnovu izveštaja prvog rektora Tome Rosandića ministru od 18. jula 1940. godine, zna se da je škola radila u nepovoljnim uslovima: nije bilo osnovnog materijala i pribora za rad, odgovarajućeg prostora u kome bi se održao prijemni ispit, a nacrt budžeta je bio neadekvatan pa je vraćen na doradu. Od zgrade, planirane da se izgradi na Senjaku posebno za Akademiju, realizovan je samo projekat koji se i danas čuva. Osnivač Akademije Petar Dobrović preminuo je tokom Drugog svetskog rata, a svaki šesti student je poginuo.
Po tradiciji, profesori ove ustanove bili su vodeći umetnici naše sredine te je tako izložba njihovih radova postavljenih u tri galerijsko-muzejska prostora slika srpske i jugoslovenske likovne umetnosti prošlog i ovog veka. Bojana Burić, kustos izložbe, u Kući legata je pokazala radove osnivača Akademije – Tome Rosandića, Petra Dobrovića i Mila Milunovića, umetnika koji su u njoj radili prvih godina – Sretena Stojanovića, Koste Hakmana, Ljubomira Ivanovića, Mihajla Petrova, Petra Lubarde, i umetnika koji su postali njeni profesori nakon oslobođenja – Ivana Tabakovića, Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Nedeljka Gvozdenovića i drugih. Jezgro postavke u Muzeju „Cepter“ čine dela posleratnog modernizma: Miloša Bajića, Stojana Ćelića, Mirjane Mihić, Zorana Petrovića, Jovana Kratohvila, Vojina Stojića, Nikole Jankovića, Radenka Miševića, Milana Kečića, Branislava Protića, Živojina Turinskog, Zorana Pavlovića, Radomira Reljića, Slavoljuba Radojčića, Branka Miljuša, Miodraga Rogića, Milice Stevanović i Stevana Kneževića. U „Cvijeti Zuzorić“ izloženi su radovi profesora čije stvaralaštvo pripada kraju prošlog i ovom veku. Oni su najbrojniji, a među njima su Čedomir Vasić, Anđelka Bojović, Velizar Krstić, Milutin Dragojlović, Marija Dragojlović, Mrđan Bajić, Jasmina Kalić, Emir Dragulj, Mile Grozdanić, Biljana Vuković i drugi.
Najmlađi nastavnici Fakulteta likovnih umetnosti, pominjemo ih zato što je na njima da nastave i unaprede renome ove škole, su slikari Simonida Rajčević, Biljana Đurđević, Milan Antić, vajari Olivera Parlić Karajanković, Milica Murgić i grafičar Vladimir Milanović.
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
