RADOVI NAJMLAĐIH PROFESORA: „Telo“, akvarel 2010, Milan AntićOvu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Akademija likovnih umetnosti (1973. godine preimenovana u Fakultet likovnih umetnosti) počela je da radi 31. marta 1937. godine Uredbom Ministarstva prosvete. Osnovali su je Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić, ugledni beogradski umetnici. Prvu godinu su upisala 23 studenta, a do danas je redovne studije završilo 2500 studenata.
Na osnovu izveštaja prvog rektora Tome Rosandića ministru od 18. jula 1940. godine, zna se da je škola radila u nepovoljnim uslovima: nije bilo osnovnog materijala i pribora za rad, odgovarajućeg prostora u kome bi se održao prijemni ispit, a nacrt budžeta je bio neadekvatan pa je vraćen na doradu. Od zgrade, planirane da se izgradi na Senjaku posebno za Akademiju, realizovan je samo projekat koji se i danas čuva. Osnivač Akademije Petar Dobrović preminuo je tokom Drugog svetskog rata, a svaki šesti student je poginuo.
Po tradiciji, profesori ove ustanove bili su vodeći umetnici naše sredine te je tako izložba njihovih radova postavljenih u tri galerijsko-muzejska prostora slika srpske i jugoslovenske likovne umetnosti prošlog i ovog veka. Bojana Burić, kustos izložbe, u Kući legata je pokazala radove osnivača Akademije – Tome Rosandića, Petra Dobrovića i Mila Milunovića, umetnika koji su u njoj radili prvih godina – Sretena Stojanovića, Koste Hakmana, Ljubomira Ivanovića, Mihajla Petrova, Petra Lubarde, i umetnika koji su postali njeni profesori nakon oslobođenja – Ivana Tabakovića, Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Nedeljka Gvozdenovića i drugih. Jezgro postavke u Muzeju „Cepter“ čine dela posleratnog modernizma: Miloša Bajića, Stojana Ćelića, Mirjane Mihić, Zorana Petrovića, Jovana Kratohvila, Vojina Stojića, Nikole Jankovića, Radenka Miševića, Milana Kečića, Branislava Protića, Živojina Turinskog, Zorana Pavlovića, Radomira Reljića, Slavoljuba Radojčića, Branka Miljuša, Miodraga Rogića, Milice Stevanović i Stevana Kneževića. U „Cvijeti Zuzorić“ izloženi su radovi profesora čije stvaralaštvo pripada kraju prošlog i ovom veku. Oni su najbrojniji, a među njima su Čedomir Vasić, Anđelka Bojović, Velizar Krstić, Milutin Dragojlović, Marija Dragojlović, Mrđan Bajić, Jasmina Kalić, Emir Dragulj, Mile Grozdanić, Biljana Vuković i drugi.
Najmlađi nastavnici Fakulteta likovnih umetnosti, pominjemo ih zato što je na njima da nastave i unaprede renome ove škole, su slikari Simonida Rajčević, Biljana Đurđević, Milan Antić, vajari Olivera Parlić Karajanković, Milica Murgić i grafičar Vladimir Milanović.
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Promocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
Jubilarna 100. dodela Oskara biće poslednja koju će publika pratiti putem televizijskog prenosa, nakon čega se ceremonija dodele najprestižnije filmske nagrade seli na Jutjub
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
