RADOVI NAJMLAĐIH PROFESORA: „Telo“, akvarel 2010, Milan Antić
Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Akademija likovnih umetnosti (1973. godine preimenovana u Fakultet likovnih umetnosti) počela je da radi 31. marta 1937. godine Uredbom Ministarstva prosvete. Osnovali su je Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić, ugledni beogradski umetnici. Prvu godinu su upisala 23 studenta, a do danas je redovne studije završilo 2500 studenata.
Na osnovu izveštaja prvog rektora Tome Rosandića ministru od 18. jula 1940. godine, zna se da je škola radila u nepovoljnim uslovima: nije bilo osnovnog materijala i pribora za rad, odgovarajućeg prostora u kome bi se održao prijemni ispit, a nacrt budžeta je bio neadekvatan pa je vraćen na doradu. Od zgrade, planirane da se izgradi na Senjaku posebno za Akademiju, realizovan je samo projekat koji se i danas čuva. Osnivač Akademije Petar Dobrović preminuo je tokom Drugog svetskog rata, a svaki šesti student je poginuo.
Po tradiciji, profesori ove ustanove bili su vodeći umetnici naše sredine te je tako izložba njihovih radova postavljenih u tri galerijsko-muzejska prostora slika srpske i jugoslovenske likovne umetnosti prošlog i ovog veka. Bojana Burić, kustos izložbe, u Kući legata je pokazala radove osnivača Akademije – Tome Rosandića, Petra Dobrovića i Mila Milunovića, umetnika koji su u njoj radili prvih godina – Sretena Stojanovića, Koste Hakmana, Ljubomira Ivanovića, Mihajla Petrova, Petra Lubarde, i umetnika koji su postali njeni profesori nakon oslobođenja – Ivana Tabakovića, Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Nedeljka Gvozdenovića i drugih. Jezgro postavke u Muzeju „Cepter“ čine dela posleratnog modernizma: Miloša Bajića, Stojana Ćelića, Mirjane Mihić, Zorana Petrovića, Jovana Kratohvila, Vojina Stojića, Nikole Jankovića, Radenka Miševića, Milana Kečića, Branislava Protića, Živojina Turinskog, Zorana Pavlovića, Radomira Reljića, Slavoljuba Radojčića, Branka Miljuša, Miodraga Rogića, Milice Stevanović i Stevana Kneževića. U „Cvijeti Zuzorić“ izloženi su radovi profesora čije stvaralaštvo pripada kraju prošlog i ovom veku. Oni su najbrojniji, a među njima su Čedomir Vasić, Anđelka Bojović, Velizar Krstić, Milutin Dragojlović, Marija Dragojlović, Mrđan Bajić, Jasmina Kalić, Emir Dragulj, Mile Grozdanić, Biljana Vuković i drugi.
Najmlađi nastavnici Fakulteta likovnih umetnosti, pominjemo ih zato što je na njima da nastave i unaprede renome ove škole, su slikari Simonida Rajčević, Biljana Đurđević, Milan Antić, vajari Olivera Parlić Karajanković, Milica Murgić i grafičar Vladimir Milanović.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
