Poslednji jugoslovenski albatros

Preminuo je Nikola Bertolino. Prevodilac Rasina, Igoa, Bodlera, Remboa, Apolinera, Ljermontova, Puškina, Jesenjina, Pasternaka. Pisac, priređivač Crnjanskog, znalac beogradskog nadrealizma, Gospodin – ima toga mnogo.

Nikola Bertolino je jedan od malobrojnih ljudi koje sam upoznala zahvaljujući svojoj profesiji a zatim nastavila da s njima komuniciram i privatno. Nekoliko puta smo se čak videli na kafi u bašti beogradske kafane „Kolarac“. Dopisivali smo se sve dok mu je zdravlje to omogućavalo – imam debeli folder naše prepiske, i vodili dugačke razgovore telefonom. Poslednjih godina kad mu je, nepokretnom, razgovor bio najpotrebniji, retko. Mojom krivicom.

Bio je raspričan, voleo je digresije. Ta skretanja najčešće su bila podstaknuta potrebom da sagovorniku prenese lično iskustvo u vezi teme o kojoj se razgovara. Pričao je kao da pripoveda. Nije tragao za rečima, govorio je tečno, siguran u svaku reč. Bilo ga je lepo slušati.

Ukleti pesnici i Zavičaji

Voleo je da priča o ukletim pesnicima, pa su mi razgovori s njim bili ono što je trebalo da budu predavanja na fakultetu. Ponosio se prevodom poeme Bog Viktora Igoa, zvao ju je svojom labudovom pesmom. Njegovi eseji o pesnicima koje je prevodio, čitljivi su i živopisni kao retko koji. Na primer oni u zbirci O piscima i bardovima. Njegova studija Prevodljivost poezije objavljena u zborniku Imitatori glasova Instituta za evropske studije, je master-klas o prevođenju i za stručnjake i za laike.

Knjigama Zavičaji i Novi zavičaji vratio je memoarsku prozu na našu scenu. Njihova priča od tridesetih godina do kraja prošlog veka, osim informacije i podsećanja na mnoge važne događaje i poznata imena, nudi i lirsku, dokumentarnu ispovest u nostalgično-podsmešljivom tonu ispričanu s pozicije nekog ko je naučio lekciju vremena u kome je živeo. Knjige su objavljene i u Zagrebu. Kao i njegovi prevodi, i eseji.

Na promociji zagrebačkog izdanja Novih zavičaja, opisan je kao „poslednji Jugosloven“.

O Srbima i Hrvatima

„Osećam se kao Hrvat i naturalizovani Srbin: to dvojstvo je moguće, a ja sam za to živi dokaz. U ovim prostorima trebalo bi da zavlada duh prijateljstva i saradnje, pa neka neko, ako hoće, to naziva i „duhom jugoslovenstva“. Danas je u upotrebi izraz „regija“. Ako se pritom misli na jačanje veza među državama koje ta regija obuhvata – privrednih, kulturnih i ostalih, onda bih i ja voleo da se nazivam, umesto poslednjim Jugoslovenom, „prvim i najvatrenijim regionalistom“, rekao je u intervjuu „Vremenu“ 2015. godine.

Evo, istim povodom, još i ovaj citat iz istog intervjua:

„Pitam se kad će običan čovek, i tamo i ovde, shvatiti da Hrvate i Srbe i danas spaja, ako ne bratstvo i jedinstvo, a ono bratstvo u nevolji – nevolji koja nas čini tako sličnima… I hoće li se upitati šta su uzroci te nevolje, hoće li biti u stanju da ih prepozna u nacionalističkim strastima kojima već više decenija, i tamo i ovde, biva sistematski trovan iz vrhova društva i iz znatnog dela intelektualne elite, zato što je to u interesu i tih vrhova koji se tako održavaju na vlasti, i te ’elite’ koja je prirepak te vlasti“.

Tekstovi u „Vremenu“

Nikola Bertolino je rođen 1931. godine u Buenos Ajresu u porodici dalmatinskih imigranata. U petoj godini se doselio u Dalmaciju i zatim selio po njoj, pa je živeo u Hercegovini, Slavoniji, i od 1947. godine je u Beogradu. Tu je, između ostalog, bio pomoćnik upravnika Muzeja savremene umetnosti, urednik u nekad velikim i važnim izdavačkim kućama Bigz i Nolit, priredio Knjigu o Mikelanđelu Miloša Crnjanskog, Oko nadrealizma Marka Ristića… Među priznanjima koje je dobio za prevodilački rad je i nagrada za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Ako je verovati našem pretraživaču, za „Vreme“ je napisao osam tekstova. Među njima je i feljton Beše Nolit, dragoceni izvor o tom velikom jugoslovenskom preduzeću i ljudima koji su ga stvarali.

Napisala sam nekoliko intervjua sa njim u „Vremenu“. Povodom prvog, napisao je pismo redakciji zbog mojih nekoliko neprecizno upotrebljenih reči. Od tad se družimo.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!