Priča o grupi “Prefab Sprout” i njenom lideru i autoru Pediju Mekalunu nije moguća bez njihovog drugog albuma Steve McQueen iz 1985, sa kojim su se proslavili i zbog kojeg će, između ostalog, postati kultni bend. Ploča koja je imala toliko velikih pesama (“When Love Breaks Down”, “Bonny”, “Faron Young”, “Goodbye Lucille #1”, “Appetite”…) sjajno opisuje celokupnu karijeru benda. U pitanju je nešto što se neformalno zove sofisticirani pop, neko će možda dodati i inteligentni pop, ali svakako su u pitanju uglavnom ljubavne pesme sa melodičnim pop refrenima i sa malo složenijim i suptilnijim gorko-slatkim tekstovima, punih referenci i ironije. Davne 1991. godine, časopis “Rolling Stone” je Pedija nazvao “poslednji genije pop muzike”, što pokazuje koliko je ovaj autor, rodom iz Durama kod Njukasla, uvek bio cenjen kod kritike.
Još tada se postavljalo pitanje da li je frontmen “Prefab Sprout” suviše pametan da bio bio zvezda. Iako su tokom karijere imali hitove kao što su “Cars and Girls” ili “The King of Rock ‘n’ Roll”, “Prefab Sprout” su savršen primer “gotovo slavnih”. Muzički i autorski izuzetno jaki, ali izvan glavnog komercijalnog toka. Iako su vrhunac doživeli tokom osamdesetih, njihov “meki” zvuk nije bio potpuno u skladu s tada dominantnim muzičkim trendovima (synth–pop, MTV estetika, new wave). Pesme su im bile suviše rafinirane za masovni ukus, ali i previše briljantne da bi bile tek tako zaboravljene.
Grupu su 1978. godine osnovali braća Pedi i Martin Mekalun, uz prijatelja Majkla Selmona na bubnjevima. Ime benda, prema Pediju, nema dublje značenje, odabrano je jer zvuči čudno i lako se pamti. Prvi singl, “Lions in My Own Garden (Exit Someone)”, objavili su 1982. i time privukli pažnju kritike, ali i kolega muzičara. Ubrzo im se priključila pevačica Vendi Smit, koja će, i u zvučnom i u vizuelnom smislu, postati zaštitni znak ranih albuma. Debitantski LP Swoon (1984) donosi kompleksne pop pesme, ali prava prekretnica stiže godinu dana kasnije s albumom Steve McQueen, koji producira Tomas Dolbi.
Kasniji albumi, poput From Langley Park to Memphis (1988), s hitom “The King of Rock ‘n’ Roll”, i Jordan: The Comeback (1990), potvrdili su Pedija kao jednog od najinventivnijih pop autora svoje generacije. Međutim, njegovi zdravstveni problemi, koji su se pojavili krajem devedesetih (gubitak sluha i bolest očiju), kao i povučenost, sve više su pretvarali bend u studijski projekat jednog čoveka.
ZA ONE PREFINJENOG SLUHA
Goran Vasović, frontmen benda “Eva Braun”, kaže za “Vreme”, da je “Prefab Sprout” nažalost otkrio prilično kasno. “Tek početkom devedesetih mi je, igrom slučaja, u ruke dospeo njihov fenomenalni album Jordan: The Comeback. Svejedno, bila je to ljubav na prvo slušanje, ljubav koja traje do danas. Ono što me je odmah osvojilo i nateralo da potražim i preslušam njihove ranije ploče bile su prelepe melodije i inteligentni tekstovi, ali i istančan muzički ukus autora i lidera benda, Pedija Mekaluna. On poseduje retku sposobnost da sopstveni originalni pristup i senzibilitet uplete u bogato nasleđe najvećih pop stvaralaca iz prošlosti. Tu su uticaji Berta Bakaraka, Brajana Vilsona i Pola Makartnija, preko sastava ’Steely Dan’, Stivija Vondera i Dejvida Bouvija, sve do sofisticiranog korišćenja džez fraza i slatkastih detalja preuzetih iz brodvejskih mjuzikala.” Vasović dodaje da mu je do danas ostala misterija zašto ”Prefab Sprout” nikada nisu postali komercijalno relevantan bend koji prodaje milione ploča. ”Umetnički su, nema sumnje, dosegli najviše visine. Kada se nad tim malo zamislim, shvatam da u toj sudbini nisu usamljeni, primera ima mnogo. Prvi mi na pamet padaju predivni ’Blue Nile’, koje takođe toplo preporučujem. Iako sa ’Prefab Sprout’ možda nisu delili istu muzičku estetiku, njihova srodnost ogleda se u atmosferi i osećanjima koja bude kod slušalaca prefinjenog uha. Rizikujući da budem prozvan za elitizam, usuđujem se da kažem kako Pedijeva pametna i otmena pop muzika nikada nije bila za svakoga. Ipak, ostaje nada da će u godinama koje dolaze sve više ljudi otkrivati njegovu muzičku genijalnost”, zaključuje lider “Eve Braun”.
IZDVOJEN OD SVEGA
Album Steve McQueen, koji je i povod za priču o “Prefab Sprout”, izašao je u junu 1985. za nezavisnu etiketu “Kitchenware Records” iz Njukasla. Omot ploče referiše na Mekvinovu doživotnu strast prema motociklima marke “triumph” i na Veliko bekstvo, njegov film iz 1963. godine. “Pre toga nikada nisam čuo ništa slično”, rekao je nedavno za “Gardijan” producent albuma Tomas Dolbi, tada već poznati muzičar. “Pedijeve ideje delovale su izdvojeno od svega, osim možda neke američke proze iz sredine 20. veka.”
Kada su se prvi put videli u Duramu prilikom dogovora za saradnju, Pedi je proveo popodne svirajući Dolbiju oko četrdeset pesama koje je godinama skupljao, uglavnom iz perioda s kraja sedamdesetih. Dolbi ih je snimio na kasetu i pravio beleške. U vozu na povratku u London sastavio je spisak od dvanaest pesama koje bi lično voleo da snimi. Obojica su, do tog trenutka 1984. godine, radili zanimljive ali nesavršene stvari. Sada su, odjednom, bili spremni da jedan drugog podstaknu na nešto novo. Pedi se seća da je vodeći singl “When Love Breaks Down” napisao kao pokušaj da sam sa sobom reši neke stvari, pišući uz gitaru, ali i sa sintisajzerom na kolenima. “Sve je došlo prilično brzo, u jednoj noći,” objasnio je u intervjuu koji je dao 1986, opisujući kako su reči izlazile kao da peva “staru crkvenu himnu ili narodnu pesmu.”
NADA ZA BEZNADEŽNE
Vladimir Skočajić Skoča, kolumnista i veliki poznavalac (alternativne) muzike, ali i pesnik koji iza sebe ima zbirku Ponekad se probudiš u Beogradu, kaže za “Vreme” da je Pedi Mekalun jedan od najpotcenjenijih ljudi u pop muzici. “Kada čovek piše pesme zbog kojih se najusamljenije duše na svetu osećaju manje usamljeno, zaslužio je da svi znaju njegovo ime. Mada, kada bi svi u ovom životu dobili ono što zaslužuju, gde bi nam bio kraj. Njegov talenat je posebno došao do izražaja na albumu Steve McQueen, koji nema nijednu prosečnu pesmu. I ne samo to. Kada su se na reizdanju ovog albuma 2007. pojavile i akustične verzije, sedmominutna “Desire As” zvuči još bolje nego original, a uvodni stihovi I’ve got six things on my mind / You’re no longer one of them i dalje teraju žmarce kroz telo. Pored zaraznih melodija i stihova koji vas razumeju bolje od bliskih prijatelja, Pedijeve pesme nose neku vrstu nade za one koji se odavno osećaju beznadežno. Malo li je na ovu apokalipsu? Svet u kome živimo je bolan i nepravedan, a muzika grupe ‘Prefab Sprout’ čini ga bar za jednu nijansu manje takvim”, poručuje Skočajić.
Kada je Steve McQueen izašao, pesma “When Love Breaks Down” uspela je da stigne do 25. mesta britanske Top liste, ali su singlovi koji su usledili prošli slabije: “Faron Young” zauzeo je 74. mesto, “Appetite” je zapeo na 92. mestu, a “Johnny Johnny (Goodbye Lucille #1)” jedva se održao na 64. mestu. Prodaja je išla sporo, album je na kraju ipak dostigao platinasti tiraž – ali su ga kritičari oberučke prihvatili. Pravo priznanje stiglo je kada ga je časopis “NME” uvrstio na četvrto mesto svoje liste albuma 1985. godine, rame uz rame s imenima kao što su “The Jesus And Mary Chain”, “New Order” i “The Fall”. Steve McQueen je 3. septembra te godine u Sjedinjenim Američkim Državama objavila kuća “Epic Records”, i to pod nazivom Two Wheels Good, u strahu od pravnog spora sa naslednicima Stiva Mekvina.
ZAČUDNA STRANPUTICA
Ognjenka Lakićević, pesnikinja i frontmenka benda “Autopark”, takođe je fan Pedijeve muzike, ali i njegovih tekstova. “Pesme ‘When Love Breaks Down’ i ‘Bonny’ pravi su dragulji pop muzike, ali stvar sa albuma Steve McQueen koja je na mene ostavila najjači utisak jeste ’Goodbye Lucille #1’ . Pedijev jedinstven, čist, blag vokal, kao i način na koji se ta pesma razvija, kako emocija iz mirnog, melanholičnog raspoloženja i savetodavnog, toplog, saosećajnog tona (I advise you to forget her / you’re not the first though it hurts / what are you, 21?) bukvalno eksplodira u Pedijevo dozivanje Džonija, jednostavno su nezaboravni, diraju te tamo gde si najtanji. I još sve sa konstantnim, upornim, predivnim bekvokalom Vendi Smit oh Johnny Johnny Johnny, koji ide kroz celu pesmu. Nema razlike u osećanju kada sam je prvi put čula tamo negde devedesetih i sada – i dalje ostanem naježena. Nikad nisam razumela zašto ‘Prefab Sprout’, kao ni, recimo, australijski bend ‘The Go-Betweens’, nije bio planetarno popularan, ono, jutarnji program i slično. Pa to je najlepši pop. Najlepši pop sa, doduše, jednim malim obrtom, suptilnom, začudnom stranputicom, koja ga je možda otela od mejnstrima i šire publike, ali i zauvek smestila u moje srce. Čista, nežna lepota”, kaže Ognjenka Lakićević za “Vreme”.
“Prefab Sprout” kao bend više faktički ne postoji, ali pesme ostaju. Poslednji album Crimson/Red objavljen je 2013, a napisao ga je i odsvirao osnivač i lider benda. On je i dalje aktivan, sedi u svojoj sobi, piše pesme i odlaže ih u kutije ispod kreveta. Pedi nam je kroz decenije dao niz muzičkih bisera koji nas leče i ulivaju nadu.
