Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Jubilarna izvođenja pozorišnih predstava su pre svega znak njihovog kvaliteta, ali govore i o ukusu publike i o uspešnosti repertoarske politike pozorišta. I, što je isto tako važno – znače preporuku za gledanje.
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja, pretežno na beogradskoj sceni. Od toga, Voja Brajović i Isidora Simijonović igraju u dve jubilarne predstave, a „Zvezdara teatar“će ih imati tri.
Žene na ivici nervnog sloma
Najnovije je 6. marta u Pozorištu na Terazijama – mjuzikl Žene na ivici nervnog sloma, koji će biti odigran 50. put. Reditelj je Nebojša Bradić, a Pepe, čuveni lik iz istoimenog Almodovarovog filma, igraju u alternaciji Jelena Stupljanin i Ivana Popović.
„U fokusu su žene čiji odnosi prema muškarcima dovode do burna dva dana ljubavi, konfuzije i strasti“ napisao je Nebojša Bradić u programu ovog mjuzikla, za koga kritičari kažu da je produkciono bolji od varijante koja se igra na Brodveju. Glume Hadži Nenad Maričić, Ivana Knežević/Nataša Marković, Arsenije Tubić/Slaven Došlo i drugi.
Zvezdara teatar
U „Zvezdara teatru“ je u januaru 350. put odigrana Knjiga o Milutinu, monodrama Nenada Jezdića, trenutno najizvođenija predstava u zemlji. „Monodramu koju je režirao Egon Savin do sada je pogledalo više od 55.000 ljudi na matičnoj sceni Zvezdara teatra, kao i više od 50.000 na gostovanjima u zemlji i inostranstvu“, saopštilo je pozorište povodom jubileja.
Ovog meseca „Zvezdara teatar“ ima još dva jubileja: 300. izvođenje duodrame Voz u kojoj igraju Voja Brajović i Sergej Trifunović je 10. marta, dok će se 16. marta predstava Osama – kasaba u Njujorku odigrati 150. put.
Voz je filozofska drama o dva junaka koji se susreću na železničkoj stanici, o Belom koji je profesor i Crnom, bivšem zatvoreniku. Da li zbog Voje Brajovića i Sergeja Trifunovića koji ih igraju, ili zbog životnih pitanja koja postavlja ova drama Kormaka Makartija, tek – Voz postoji od 2015. godine.
„Osama je priča o generaciji meni bliskoj, koja je iz bezbrižnog odrastanja u Jugoslaviji ušla pravo u krvavi rat. Pokušao sam da dođem do odgovora da li za nju postoji mogućnost pročišćenja od rana ili do tog pročišćenja mogu da dođu tek sledeće generacije. Naša deca“, napisao je o ovoj predstavi reditelj Darko Bajić, dramatizaciji istoimenog romana Vladimira Kecmanovića. Glume Radovan Vujović, Jovan Jovanović, Iva Ilinčić, Branko Janković, Isidora Simijanović i Amar Ćorović.
Neoplanta
Stoto izvođenje predstave Neoplanta obeleženo je prošlog meseca u Novosadskom pozorištu. Roman Lasla Vegela je dramatizovala Kata Đarmati, a predstavu je režirao Andraš Urban. Na repertoaru je 12 godina. „Jedna od vrlina Neoplante je da se bavi ličnim pričama na intimnom nivou. Vegel govori o čoveku u oluji istorijskoj, ideološkoj, političkoj koja se uvek kovitla iznad njegove glave“, ističe Urban. U predstavi igraju Gabrijela Crnković, Emina Salai Elor, Agota Ferenc, Silvia Križan, Judit Laslo, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Šimer.
Još 50. izvođenja
Osim pomenutih Žena u Pozorištu na Terazijama, pedeseta izvođenja imalo je još tri predstave: Ožalošćena porodica u Narodnom pozorištu, Otac u Ateljeu 212, i Privatna proslava u Bitef teatru.
Nušićevu Ožalošćenu porodicu režirao je Jagoš Marković, kao komediju koja je tragedija, gde su činjenice tragedija, dok ugao Nušićevog posmatranja na te crne činjenice ukazuje da je reč o komediji. Predstava je na festivalima i van njih osvojila devet nagrada, dve u celini i sedam pojedinačnih. U predstavi igraju Saša Torlaković, Sandra Bugarski, Danica Maksimović, Nebojša Dugalić, Vanja Ejdus, Aleksandar Srećković, Nela Mihailović, Pavle Pekić, Andrijana Đorđević i Dušan Matejić.
Otac je tragikomična porodična drama Florijana Zelera u režiji Paola Mađelija, u kojoj neverovatni Voja Brajović i Hana Selimović glume oca i ćerku tako da i sami pogledamo u oči onima koji nas okružuju. Osim njih, u Ocu glume i Dragana Varagić, Isidora Simijonović, Ivan Mihailović/Strahinja Blažić i Marko Grabež. A tu je i muzika KOIKOI.
Privatnu proslavu je po tekstu Maje Todorović režirao Vladimir Aleksić. Odvija se tokom jedne misteriozne večeri u otmenom restoranu, na kojoj se okuplja šestoro ljudi po pozivu zajedničkih prijatelja – bračnog para advokata. Ovo je priča o razvodu, ali pre svega o apsurdnom haosu koji smo u stanju da napravimo od svojih odnosa. Igraju Vladimir Aleksić, Milena Vasić, Uroš Jakovljević, Tijana Marković, Jelisaveta Orašanin i Nikola Rakočević.
Otvoren je Niški filmski festival, sa glumačkim zvezdama domaćeg filma, publikom koja je kupila karte, uz radost Tanje Bošković, i uzvik „Od vode do slobode“
Niški filmski festival koji organizuju glumci, počeće večeras uz pomoć agregata, zato što im Elektrodistribucija nije dala struju. Otvaranje prate ekipe brojnih medija
Na zatvaranju Filmskog festivala u Herceg Novom ipak se čulo ono zbog čega su organizatori Demokratske Crne Gore onemogućili Draganu Mićanoviću da ga otvori
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Herceg Novom kao da nije bilo filmova – govorilo se samo o novom dokazu uticaja srpske vlasti na Crnu Goru
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
