Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Jubilarna izvođenja pozorišnih predstava su pre svega znak njihovog kvaliteta, ali govore i o ukusu publike i o uspešnosti repertoarske politike pozorišta. I, što je isto tako važno – znače preporuku za gledanje.
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja, pretežno na beogradskoj sceni. Od toga, Voja Brajović i Isidora Simijonović igraju u dve jubilarne predstave, a „Zvezdara teatar“će ih imati tri.
Žene na ivici nervnog sloma
Najnovije je 6. marta u Pozorištu na Terazijama – mjuzikl Žene na ivici nervnog sloma, koji će biti odigran 50. put. Reditelj je Nebojša Bradić, a Pepe, čuveni lik iz istoimenog Almodovarovog filma, igraju u alternaciji Jelena Stupljanin i Ivana Popović.
„U fokusu su žene čiji odnosi prema muškarcima dovode do burna dva dana ljubavi, konfuzije i strasti“ napisao je Nebojša Bradić u programu ovog mjuzikla, za koga kritičari kažu da je produkciono bolji od varijante koja se igra na Brodveju. Glume Hadži Nenad Maričić, Ivana Knežević/Nataša Marković, Arsenije Tubić/Slaven Došlo i drugi.
Zvezdara teatar
U „Zvezdara teatru“ je u januaru 350. put odigrana Knjiga o Milutinu, monodrama Nenada Jezdića, trenutno najizvođenija predstava u zemlji. „Monodramu koju je režirao Egon Savin do sada je pogledalo više od 55.000 ljudi na matičnoj sceni Zvezdara teatra, kao i više od 50.000 na gostovanjima u zemlji i inostranstvu“, saopštilo je pozorište povodom jubileja.
Ovog meseca „Zvezdara teatar“ ima još dva jubileja: 300. izvođenje duodrame Voz u kojoj igraju Voja Brajović i Sergej Trifunović je 10. marta, dok će se 16. marta predstava Osama – kasaba u Njujorku odigrati 150. put.
Voz je filozofska drama o dva junaka koji se susreću na železničkoj stanici, o Belom koji je profesor i Crnom, bivšem zatvoreniku. Da li zbog Voje Brajovića i Sergeja Trifunovića koji ih igraju, ili zbog životnih pitanja koja postavlja ova drama Kormaka Makartija, tek – Voz postoji od 2015. godine.
„Osama je priča o generaciji meni bliskoj, koja je iz bezbrižnog odrastanja u Jugoslaviji ušla pravo u krvavi rat. Pokušao sam da dođem do odgovora da li za nju postoji mogućnost pročišćenja od rana ili do tog pročišćenja mogu da dođu tek sledeće generacije. Naša deca“, napisao je o ovoj predstavi reditelj Darko Bajić, dramatizaciji istoimenog romana Vladimira Kecmanovića. Glume Radovan Vujović, Jovan Jovanović, Iva Ilinčić, Branko Janković, Isidora Simijanović i Amar Ćorović.
Neoplanta
Stoto izvođenje predstave Neoplanta obeleženo je prošlog meseca u Novosadskom pozorištu. Roman Lasla Vegela je dramatizovala Kata Đarmati, a predstavu je režirao Andraš Urban. Na repertoaru je 12 godina. „Jedna od vrlina Neoplante je da se bavi ličnim pričama na intimnom nivou. Vegel govori o čoveku u oluji istorijskoj, ideološkoj, političkoj koja se uvek kovitla iznad njegove glave“, ističe Urban. U predstavi igraju Gabrijela Crnković, Emina Salai Elor, Agota Ferenc, Silvia Križan, Judit Laslo, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Šimer.
Još 50. izvođenja
Osim pomenutih Žena u Pozorištu na Terazijama, pedeseta izvođenja imalo je još tri predstave: Ožalošćena porodica u Narodnom pozorištu, Otac u Ateljeu 212, i Privatna proslava u Bitef teatru.
Nušićevu Ožalošćenu porodicu režirao je Jagoš Marković, kao komediju koja je tragedija, gde su činjenice tragedija, dok ugao Nušićevog posmatranja na te crne činjenice ukazuje da je reč o komediji. Predstava je na festivalima i van njih osvojila devet nagrada, dve u celini i sedam pojedinačnih. U predstavi igraju Saša Torlaković, Sandra Bugarski, Danica Maksimović, Nebojša Dugalić, Vanja Ejdus, Aleksandar Srećković, Nela Mihailović, Pavle Pekić, Andrijana Đorđević i Dušan Matejić.
Otac je tragikomična porodična drama Florijana Zelera u režiji Paola Mađelija, u kojoj neverovatni Voja Brajović i Hana Selimović glume oca i ćerku tako da i sami pogledamo u oči onima koji nas okružuju. Osim njih, u Ocu glume i Dragana Varagić, Isidora Simijonović, Ivan Mihailović/Strahinja Blažić i Marko Grabež. A tu je i muzika KOIKOI.
Privatnu proslavu je po tekstu Maje Todorović režirao Vladimir Aleksić. Odvija se tokom jedne misteriozne večeri u otmenom restoranu, na kojoj se okuplja šestoro ljudi po pozivu zajedničkih prijatelja – bračnog para advokata. Ovo je priča o razvodu, ali pre svega o apsurdnom haosu koji smo u stanju da napravimo od svojih odnosa. Igraju Vladimir Aleksić, Milena Vasić, Uroš Jakovljević, Tijana Marković, Jelisaveta Orašanin i Nikola Rakočević.
Od prethodnog ročišta, u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture svakodnevno borave revizori Ministarstva kulture. Ne zna se da li traže nešto određeno
Nisu se družili 40 godina, a onda je slučaj hteo da se spoje zbog zajedničke izložbe „Generacija ’79“ - klasa sa Grafike Fakulteta primenjenih umetnosti
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
