Izložba kojom Muzej savremene umetnosti počinje obeležavanje 60 godina rada je ujedno i najava njegove stalne postavke koja, ni 8 godina od renoviranja zgrade, nije uspostavljena
Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. prva je od tri izložbe kojima Muzej savremene umetnosti (MSU) u Beogradu obeležava 60 godina rada, otvara se 18. oktobra.
Kustoskinje Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković izabrale su više od 400 radova 150 autora, kako bi kroz više tematskih i hronoloških celina prikazale stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti. Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju.
Najava stalne postavke
Po sam Muzej savremene umetnosti, ova izložba je važna zato što najavljuje njegovu buduću stalnu postavku, nešto bez čega ni jedan muzej ne može, a što Savremeni muzej nema ni osam godina nakon renoviranja zgrade.
Foto: Bojana JanjićDeo izložbe „Prekretnice“
Podsećanja radi, zgrada je spomenik kulture, delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, zidana je pet godina, a otvorena 20. oktobra 1965. Od 2007. je zatvorena za publiku zbog rekonstrukcije i adaptacije. Obnova je podrazumevala uređenje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade.
Obnovljeni MSU, koji je obnovom dobio pet etaža, otvoren je oktobra 2017. izložbom Sekvence sa oko 300 radova 20. veka sa fokusom na istorijskoj avangardi i neoavangardnim pokretima. Nakon dve godine Sekvence, izložbu koja je definisana kao istorijska, smenila je retrospektiva Marine Abramoić na svih pet etaža, a zatim su se nizale tematske izložbe.
Tri etape
Sada, da bi prikazali što veći deo kolekcije, jer MSU ima kolekciju od 9000 eksponata, predstaviće je u tri etape, kroz tri izložbe, hronološki povezane, koje bi se smenjivale na godinu i po dana. Prva su Prekretnice sa delima iz prve polovine 20. veka, uslediće potom period od 1950. do kraja 20. veka, dok bi na završnoj bili radovi iz ovog veka. Iz ove tri izložbe biće izdvojena najreprezentativnija dela kao mogući model stalne postavke Muzeja savremene umetnosti.
Odrednica „prekretnice“ u naslovu prve izložbe govori da se postavka bavi onim što je uticalo da umetnost komentariše stvarnost i reflektuje događaje u društvu. Zato je postavka podeljena u četiri veće izložbene celine – „Rađanja moderne“, „Vreme eksperimenta“, „Realizmi, između realnog i nadrealnog“ i „Podeljenosti i krize“.
Foto: MSU„Manastir Dečani“ Nadežde Petrović
Remek-delo Pijana lađa Save Šumanovića na postavci je posebno istaknuta i predstavlja vizuelni znak izložbe. U MSU kažu da su autori predstavljeni delima koja se smatraju „A kategorijom“, kao što su Manastir Dečani Nadežde Petrović, Car Dušanov most na Vardaru Milana Milovanovića, Predeo sa Krfa Koste Milićevića, Predeo iz Rima Mališe Glišića.
Na postavci su i dela Marka Murata, Bete Vukanović, Dobrovića, Šumanovića, Ivana Radovića, Dušana Jankovića, Vaneta Bora, Radojice Živanovića Noe, Jovana Bjelića, Milana Konjovića, Mila Milunovića, Veljka Stanojevića, Vase Pomarišca, Toneta Kralja, Marina Tartalje, Živorada Nastasijevća, Milene Pavlović Barili, grupe „Zograf“, Milenka Šerbana, Ignjata Joba, Zore Petrović…
Naredne dve izložbe
Naredne dve izložbe kojima MSU obeležava jubilej biće otvorene 6. novembra. Prva je Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta, izložba 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije, nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu, koje su u MSU došle diplomatskom razmenom osamdesetih godina.
Druga izložba koja će biti otvorena 6. novembra je Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost. Kustos izložbe je dr Rajka Bošković. Biće to retrospektiva jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka, uvid u opus koji je ušao u tokove svetske istorije skulpture.
Ove dve izložbe će trajati do 2. marta iduće godine, a izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945 do 1. marta 2027. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ovogodišnji Fest nije ni počeo, a rezultat festivala je već očigledan: film je skrajnut, Zafranovićevo remek-delo kao da nikog ne zanima, a podele su se produbile
Intervju: Saša Stojanović, pisac, organizator Festivala književnosti “Think Tank Town”
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
