Izložba kojom Muzej savremene umetnosti počinje obeležavanje 60 godina rada je ujedno i najava njegove stalne postavke koja, ni 8 godina od renoviranja zgrade, nije uspostavljena
Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. prva je od tri izložbe kojima Muzej savremene umetnosti (MSU) u Beogradu obeležava 60 godina rada, otvara se 18. oktobra.
Kustoskinje Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković izabrale su više od 400 radova 150 autora, kako bi kroz više tematskih i hronoloških celina prikazale stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti. Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju.
Najava stalne postavke
Po sam Muzej savremene umetnosti, ova izložba je važna zato što najavljuje njegovu buduću stalnu postavku, nešto bez čega ni jedan muzej ne može, a što Savremeni muzej nema ni osam godina nakon renoviranja zgrade.
Podsećanja radi, zgrada je spomenik kulture, delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, zidana je pet godina, a otvorena 20. oktobra 1965. Od 2007. je zatvorena za publiku zbog rekonstrukcije i adaptacije. Obnova je podrazumevala uređenje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade.
Obnovljeni MSU, koji je obnovom dobio pet etaža, otvoren je oktobra 2017. izložbom Sekvence sa oko 300 radova 20. veka sa fokusom na istorijskoj avangardi i neoavangardnim pokretima. Nakon dve godine Sekvence, izložbu koja je definisana kao istorijska, smenila je retrospektiva Marine Abramoić na svih pet etaža, a zatim su se nizale tematske izložbe.
Tri etape
Sada, da bi prikazali što veći deo kolekcije, jer MSU ima kolekciju od 9000 eksponata, predstaviće je u tri etape, kroz tri izložbe, hronološki povezane, koje bi se smenjivale na godinu i po dana. Prva su Prekretnice sa delima iz prve polovine 20. veka, uslediće potom period od 1950. do kraja 20. veka, dok bi na završnoj bili radovi iz ovog veka. Iz ove tri izložbe biće izdvojena najreprezentativnija dela kao mogući model stalne postavke Muzeja savremene umetnosti.
Odrednica „prekretnice“ u naslovu prve izložbe govori da se postavka bavi onim što je uticalo da umetnost komentariše stvarnost i reflektuje događaje u društvu. Zato je postavka podeljena u četiri veće izložbene celine – „Rađanja moderne“, „Vreme eksperimenta“, „Realizmi, između realnog i nadrealnog“ i „Podeljenosti i krize“.
Remek-delo Pijana lađa Save Šumanovića na postavci je posebno istaknuta i predstavlja vizuelni znak izložbe. U MSU kažu da su autori predstavljeni delima koja se smatraju „A kategorijom“, kao što su Manastir Dečani Nadežde Petrović, Car Dušanov most na Vardaru Milana Milovanovića, Predeo sa Krfa Koste Milićevića, Predeo iz Rima Mališe Glišića.
Na postavci su i dela Marka Murata, Bete Vukanović, Dobrovića, Šumanovića, Ivana Radovića, Dušana Jankovića, Vaneta Bora, Radojice Živanovića Noe, Jovana Bjelića, Milana Konjovića, Mila Milunovića, Veljka Stanojevića, Vase Pomarišca, Toneta Kralja, Marina Tartalje, Živorada Nastasijevća, Milene Pavlović Barili, grupe „Zograf“, Milenka Šerbana, Ignjata Joba, Zore Petrović…
Naredne dve izložbe
Naredne dve izložbe kojima MSU obeležava jubilej biće otvorene 6. novembra. Prva je Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta, izložba 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije, nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu, koje su u MSU došle diplomatskom razmenom osamdesetih godina.
Druga izložba koja će biti otvorena 6. novembra je Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost. Kustos izložbe je dr Rajka Bošković. Biće to retrospektiva jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka, uvid u opus koji je ušao u tokove svetske istorije skulpture.
Ove dve izložbe će trajati do 2. marta iduće godine, a izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945 do 1. marta 2027. godine.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Fatem, mlada fotografkinja iz Gaze, poginula je nekoliko dana nakon što je dokumentarac o njoj „Stavi dušu na dlan i hodaj“ selektovan za Festival u Kanu. Film je režirala iranska rediteljka Sepide Farsi, i upravo se prikazuje na Slobodnoj zoni
Po studiji Građevinskog fakulteta iz 2006. sanacija i obnova Generalštaba su moguće, pretpostavlja se da bi cena bila manja od Nacionalnog stadiona. Inicijativa Beograd ostaje zove građane da telima brane Generalštab od rušenja
Priča Ivane Nedeljković, direktorke „Puls teatra“ iz Lazarevca čija je predstava „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović“ prvo uvrštena na Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu, pa zatim skinuta, primer je cenzurisanja kulture
Bez ijedne autorske pesme dvadesetogodišnji student iz Vinkovaca Jakov Jozinović trenutno je pop-kulturni fenomen broj jedan na prostoru celog regiona. Spoj starih Balaševićevih, Oliverovih i Čolinih pesama i njegove mladosti, energije i spontanosti izaziva histeriju kod devojčica koja može da se meri sa onom iz vremena „Bitlsa"
Prema podacima APR-a, Jasmina Ninkov v.d. upravnica Narodne biblioteke Srbije je takođe i direktorka Biblioteke grada Beograda. I tako još od jula
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
