Izložba kojom Muzej savremene umetnosti počinje obeležavanje 60 godina rada je ujedno i najava njegove stalne postavke koja, ni 8 godina od renoviranja zgrade, nije uspostavljena
Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. prva je od tri izložbe kojima Muzej savremene umetnosti (MSU) u Beogradu obeležava 60 godina rada, otvara se 18. oktobra.
Kustoskinje Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković izabrale su više od 400 radova 150 autora, kako bi kroz više tematskih i hronoloških celina prikazale stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti. Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju.
Najava stalne postavke
Po sam Muzej savremene umetnosti, ova izložba je važna zato što najavljuje njegovu buduću stalnu postavku, nešto bez čega ni jedan muzej ne može, a što Savremeni muzej nema ni osam godina nakon renoviranja zgrade.
Foto: Bojana JanjićDeo izložbe „Prekretnice“
Podsećanja radi, zgrada je spomenik kulture, delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, zidana je pet godina, a otvorena 20. oktobra 1965. Od 2007. je zatvorena za publiku zbog rekonstrukcije i adaptacije. Obnova je podrazumevala uređenje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade.
Obnovljeni MSU, koji je obnovom dobio pet etaža, otvoren je oktobra 2017. izložbom Sekvence sa oko 300 radova 20. veka sa fokusom na istorijskoj avangardi i neoavangardnim pokretima. Nakon dve godine Sekvence, izložbu koja je definisana kao istorijska, smenila je retrospektiva Marine Abramoić na svih pet etaža, a zatim su se nizale tematske izložbe.
Tri etape
Sada, da bi prikazali što veći deo kolekcije, jer MSU ima kolekciju od 9000 eksponata, predstaviće je u tri etape, kroz tri izložbe, hronološki povezane, koje bi se smenjivale na godinu i po dana. Prva su Prekretnice sa delima iz prve polovine 20. veka, uslediće potom period od 1950. do kraja 20. veka, dok bi na završnoj bili radovi iz ovog veka. Iz ove tri izložbe biće izdvojena najreprezentativnija dela kao mogući model stalne postavke Muzeja savremene umetnosti.
Odrednica „prekretnice“ u naslovu prve izložbe govori da se postavka bavi onim što je uticalo da umetnost komentariše stvarnost i reflektuje događaje u društvu. Zato je postavka podeljena u četiri veće izložbene celine – „Rađanja moderne“, „Vreme eksperimenta“, „Realizmi, između realnog i nadrealnog“ i „Podeljenosti i krize“.
Foto: MSU„Manastir Dečani“ Nadežde Petrović
Remek-delo Pijana lađa Save Šumanovića na postavci je posebno istaknuta i predstavlja vizuelni znak izložbe. U MSU kažu da su autori predstavljeni delima koja se smatraju „A kategorijom“, kao što su Manastir Dečani Nadežde Petrović, Car Dušanov most na Vardaru Milana Milovanovića, Predeo sa Krfa Koste Milićevića, Predeo iz Rima Mališe Glišića.
Na postavci su i dela Marka Murata, Bete Vukanović, Dobrovića, Šumanovića, Ivana Radovića, Dušana Jankovića, Vaneta Bora, Radojice Živanovića Noe, Jovana Bjelića, Milana Konjovića, Mila Milunovića, Veljka Stanojevića, Vase Pomarišca, Toneta Kralja, Marina Tartalje, Živorada Nastasijevća, Milene Pavlović Barili, grupe „Zograf“, Milenka Šerbana, Ignjata Joba, Zore Petrović…
Naredne dve izložbe
Naredne dve izložbe kojima MSU obeležava jubilej biće otvorene 6. novembra. Prva je Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta, izložba 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije, nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu, koje su u MSU došle diplomatskom razmenom osamdesetih godina.
Druga izložba koja će biti otvorena 6. novembra je Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost. Kustos izložbe je dr Rajka Bošković. Biće to retrospektiva jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka, uvid u opus koji je ušao u tokove svetske istorije skulpture.
Ove dve izložbe će trajati do 2. marta iduće godine, a izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945 do 1. marta 2027. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
