Nakon godinu i četiri dana od završetka Konkursa za nacionalne penzije, Vlada Srbije je odobrila spisak umetnika kojima je priznala vrhunski doprinos u kulturi. Na tom spisku nisu Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić, a od ove godine i Gorica Popović
Vlada Srbije je 30. decembra, na poslednjoj sednici u 2024. godini donela nekoliko odluka koje se tiču kulture: izglasana je Uredba o načinu upotrebe i nabavke dvoazbučnih, ćirilično-latiničnih, tastatura, zatim su javne biblioteke oslobođene Tarife odnosno plaćanja nadoknade za pozajmljene knjige, i – odobren je spisak od 24 umetnika koji zaslužuju nacionalnu penziju.
Da donese ovu treću odluku, Vladi Srbije je trebalo godinu i četiri dana.
Konkurs Ministarstva kulture o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, dakle za nacionalne penzije, završen je 26. decembra 2023. godine.
Reprezentativna umetnička udruženja, ima ih 22, predložila su Ministarstvu po tri kandidata, a Ministarstvo je izabralo Komisiju koja je procenjivala ko od 66 kandidata zaslužuje nacionalnu penziju a ko ne.
Zašto je i zbog koga se (navodno Komisija je svoj deo posla uradila na vreme) čekalo godinu i četiri dana, ne zna se – Ministarstvo kulture o tome ćuti.
Među onima čiji vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024. Vlada Srbije nije priznala su Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić i Gorica Popović.
To pre svega govori o doslednosti Ministarstva kulture: stvaraoci koji su javni kritičari ove vlasti, bez obzira na vrhunske domete koje su postigli i status umetnika od nacionalnog značaja koji su im dodelili njihovi esnafi, uglavnom ne mogu da računaju na nacionalnu penziju – setimo se da Vidu Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića Ministarstvo kulture odbija već treći put, da je Siniša Kovačević odbijen na dva konkursa, da je ranijih godina bilo problema sa Timoti Bajfordom, Evom Ras…
Inače, Vida Ognjenović je književnica, pozorišna rediteljka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović, višestruko nagrađivani reditelj na svetskim i domaćim festivalima Goran Marković, čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, pisac Dragan Velikić, jedan od najprevođenijih na strane jezike, dvostruki dobitnik Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, i glumica Gorica Popović, koja je svojim ulogama obeležila našu pozorišnu i filmsku umetnost.
Takođe kao i ranijih godina, Ministarstvo je i sad izjednačilo estradu i vrhunsku kulturu.
Tako su među izabranima uz pevačicu Zoricu Brunclik, Branimira Đokića instrumentalistu na harmonici, Miloša Mijatovića kompozitora novokomponovanih pesama, Tomislava Nikolića gitaristu grupe „Kerber“, i vrhunski pozorišni i filmski glumac i producent Svetozar Cvetković, jedan od najprevođenijih pisaca i izdavač Vladislav Bajac, pozorišna i filmska glumica Ljiljana Blagojević, emeritus profesor i arhitekta akademik Branislav Mitrović, i književnik Dragan Lakićević.
Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.
Uskoro će novi konkurs, pa gotovo sigurno opet isti princip odlučivanja.
Beogradske muzičke svečanosti počinju u svom uobilčajenom terminu italijanskom muzikom u izvođenju Beogradske filharmonije i mladog soliste Strahinje Mitrovića, pod dirigentskom palicom Karla Pontija
Mnogi ljudi su mi prilazili nakon filma sa osmijehom, istovremeno brišući suze. Mislim da ih dirne to što film obrađuje jednu epohu izuzetnih stvaralaca, koji su neizostavan dio naše zajedničke istorije
Laslo Krasnahorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost u manje od četvrt veka. Prvi mađarski književnik ovenčan Nobelom bio je Imre Kertes, 2002. godine. Ovo je, dakle, izuzetno priznanje za veliku književnost jednog malog naroda
Sedef-magla, režija Milorad Milinković, uloge Petar Strugar, Miloš Timotijević, Milena Predić, Siniša Dugalić
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
