Nakon godinu i četiri dana od završetka Konkursa za nacionalne penzije, Vlada Srbije je odobrila spisak umetnika kojima je priznala vrhunski doprinos u kulturi. Na tom spisku nisu Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić, a od ove godine i Gorica Popović
Vlada Srbije je 30. decembra, na poslednjoj sednici u 2024. godini donela nekoliko odluka koje se tiču kulture: izglasana je Uredba o načinu upotrebe i nabavke dvoazbučnih, ćirilično-latiničnih, tastatura, zatim su javne biblioteke oslobođene Tarife odnosno plaćanja nadoknade za pozajmljene knjige, i – odobren je spisak od 24 umetnika koji zaslužuju nacionalnu penziju.
Da donese ovu treću odluku, Vladi Srbije je trebalo godinu i četiri dana.
Konkurs Ministarstva kulture o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, dakle za nacionalne penzije, završen je 26. decembra 2023. godine.
Reprezentativna umetnička udruženja, ima ih 22, predložila su Ministarstvu po tri kandidata, a Ministarstvo je izabralo Komisiju koja je procenjivala ko od 66 kandidata zaslužuje nacionalnu penziju a ko ne.
Zašto je i zbog koga se (navodno Komisija je svoj deo posla uradila na vreme) čekalo godinu i četiri dana, ne zna se – Ministarstvo kulture o tome ćuti.
Među onima čiji vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024. Vlada Srbije nije priznala su Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić i Gorica Popović.
To pre svega govori o doslednosti Ministarstva kulture: stvaraoci koji su javni kritičari ove vlasti, bez obzira na vrhunske domete koje su postigli i status umetnika od nacionalnog značaja koji su im dodelili njihovi esnafi, uglavnom ne mogu da računaju na nacionalnu penziju – setimo se da Vidu Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića Ministarstvo kulture odbija već treći put, da je Siniša Kovačević odbijen na dva konkursa, da je ranijih godina bilo problema sa Timoti Bajfordom, Evom Ras…
Inače, Vida Ognjenović je književnica, pozorišna rediteljka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović, višestruko nagrađivani reditelj na svetskim i domaćim festivalima Goran Marković, čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, pisac Dragan Velikić, jedan od najprevođenijih na strane jezike, dvostruki dobitnik Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, i glumica Gorica Popović, koja je svojim ulogama obeležila našu pozorišnu i filmsku umetnost.
Takođe kao i ranijih godina, Ministarstvo je i sad izjednačilo estradu i vrhunsku kulturu.
Tako su među izabranima uz pevačicu Zoricu Brunclik, Branimira Đokića instrumentalistu na harmonici, Miloša Mijatovića kompozitora novokomponovanih pesama, Tomislava Nikolića gitaristu grupe „Kerber“, i vrhunski pozorišni i filmski glumac i producent Svetozar Cvetković, jedan od najprevođenijih pisaca i izdavač Vladislav Bajac, pozorišna i filmska glumica Ljiljana Blagojević, emeritus profesor i arhitekta akademik Branislav Mitrović, i književnik Dragan Lakićević.
Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.
Uskoro će novi konkurs, pa gotovo sigurno opet isti princip odlučivanja.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
