Nakon godinu i četiri dana od završetka Konkursa za nacionalne penzije, Vlada Srbije je odobrila spisak umetnika kojima je priznala vrhunski doprinos u kulturi. Na tom spisku nisu Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić, a od ove godine i Gorica Popović
Vlada Srbije je 30. decembra, na poslednjoj sednici u 2024. godini donela nekoliko odluka koje se tiču kulture: izglasana je Uredba o načinu upotrebe i nabavke dvoazbučnih, ćirilično-latiničnih, tastatura, zatim su javne biblioteke oslobođene Tarife odnosno plaćanja nadoknade za pozajmljene knjige, i – odobren je spisak od 24 umetnika koji zaslužuju nacionalnu penziju.
Da donese ovu treću odluku, Vladi Srbije je trebalo godinu i četiri dana.
Konkurs Ministarstva kulture o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, dakle za nacionalne penzije, završen je 26. decembra 2023. godine.
Reprezentativna umetnička udruženja, ima ih 22, predložila su Ministarstvu po tri kandidata, a Ministarstvo je izabralo Komisiju koja je procenjivala ko od 66 kandidata zaslužuje nacionalnu penziju a ko ne.
Zašto je i zbog koga se (navodno Komisija je svoj deo posla uradila na vreme) čekalo godinu i četiri dana, ne zna se – Ministarstvo kulture o tome ćuti.
Među onima čiji vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024. Vlada Srbije nije priznala su Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić i Gorica Popović.
To pre svega govori o doslednosti Ministarstva kulture: stvaraoci koji su javni kritičari ove vlasti, bez obzira na vrhunske domete koje su postigli i status umetnika od nacionalnog značaja koji su im dodelili njihovi esnafi, uglavnom ne mogu da računaju na nacionalnu penziju – setimo se da Vidu Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića Ministarstvo kulture odbija već treći put, da je Siniša Kovačević odbijen na dva konkursa, da je ranijih godina bilo problema sa Timoti Bajfordom, Evom Ras…
Inače, Vida Ognjenović je književnica, pozorišna rediteljka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović, višestruko nagrađivani reditelj na svetskim i domaćim festivalima Goran Marković, čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, pisac Dragan Velikić, jedan od najprevođenijih na strane jezike, dvostruki dobitnik Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, i glumica Gorica Popović, koja je svojim ulogama obeležila našu pozorišnu i filmsku umetnost.
Takođe kao i ranijih godina, Ministarstvo je i sad izjednačilo estradu i vrhunsku kulturu.
Tako su među izabranima uz pevačicu Zoricu Brunclik, Branimira Đokića instrumentalistu na harmonici, Miloša Mijatovića kompozitora novokomponovanih pesama, Tomislava Nikolića gitaristu grupe „Kerber“, i vrhunski pozorišni i filmski glumac i producent Svetozar Cvetković, jedan od najprevođenijih pisaca i izdavač Vladislav Bajac, pozorišna i filmska glumica Ljiljana Blagojević, emeritus profesor i arhitekta akademik Branislav Mitrović, i književnik Dragan Lakićević.
Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.
Uskoro će novi konkurs, pa gotovo sigurno opet isti princip odlučivanja.
Udruženje arhitekata Srbije upozorava Džareda Kušnera da je od srpske Vlade dobio „nepotpune ili netačne informacije“ o Generalštabu, i argumentovanom analizom ga poziva da uputi otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
