Vlada Srbije je 30. decembra, na poslednjoj sednici u 2024. godini donela nekoliko odluka koje se tiču kulture: izglasana je Uredba o načinu upotrebe i nabavke dvoazbučnih, ćirilično-latiničnih, tastatura, zatim su javne biblioteke oslobođene Tarife odnosno plaćanja nadoknade za pozajmljene knjige, i – odobren je spisak od 24 umetnika koji zaslužuju nacionalnu penziju.
Da donese ovu treću odluku, Vladi Srbije je trebalo godinu i četiri dana.
Konkurs Ministarstva kulture o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, dakle za nacionalne penzije, završen je 26. decembra 2023. godine.
Reprezentativna umetnička udruženja, ima ih 22, predložila su Ministarstvu po tri kandidata, a Ministarstvo je izabralo Komisiju koja je procenjivala ko od 66 kandidata zaslužuje nacionalnu penziju a ko ne.
Zašto je i zbog koga se (navodno Komisija je svoj deo posla uradila na vreme) čekalo godinu i četiri dana, ne zna se – Ministarstvo kulture o tome ćuti.
Među onima čiji vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024. Vlada Srbije nije priznala su Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić i Gorica Popović.
To pre svega govori o doslednosti Ministarstva kulture: stvaraoci koji su javni kritičari ove vlasti, bez obzira na vrhunske domete koje su postigli i status umetnika od nacionalnog značaja koji su im dodelili njihovi esnafi, uglavnom ne mogu da računaju na nacionalnu penziju – setimo se da Vidu Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića Ministarstvo kulture odbija već treći put, da je Siniša Kovačević odbijen na dva konkursa, da je ranijih godina bilo problema sa Timoti Bajfordom, Evom Ras…
Inače, Vida Ognjenović je književnica, pozorišna rediteljka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović, višestruko nagrađivani reditelj na svetskim i domaćim festivalima Goran Marković, čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, pisac Dragan Velikić, jedan od najprevođenijih na strane jezike, dvostruki dobitnik Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, i glumica Gorica Popović, koja je svojim ulogama obeležila našu pozorišnu i filmsku umetnost.
Takođe kao i ranijih godina, Ministarstvo je i sad izjednačilo estradu i vrhunsku kulturu.
Tako su među izabranima uz pevačicu Zoricu Brunclik, Branimira Đokića instrumentalistu na harmonici, Miloša Mijatovića kompozitora novokomponovanih pesama, Tomislava Nikolića gitaristu grupe „Kerber“, i vrhunski pozorišni i filmski glumac i producent Svetozar Cvetković, jedan od najprevođenijih pisaca i izdavač Vladislav Bajac, pozorišna i filmska glumica Ljiljana Blagojević, emeritus profesor i arhitekta akademik Branislav Mitrović, i književnik Dragan Lakićević.
Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.
Uskoro će novi konkurs, pa gotovo sigurno opet isti princip odlučivanja.
