Nakon godinu i četiri dana od završetka Konkursa za nacionalne penzije, Vlada Srbije je odobrila spisak umetnika kojima je priznala vrhunski doprinos u kulturi. Na tom spisku nisu Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić, a od ove godine i Gorica Popović
Vlada Srbije je 30. decembra, na poslednjoj sednici u 2024. godini donela nekoliko odluka koje se tiču kulture: izglasana je Uredba o načinu upotrebe i nabavke dvoazbučnih, ćirilično-latiničnih, tastatura, zatim su javne biblioteke oslobođene Tarife odnosno plaćanja nadoknade za pozajmljene knjige, i – odobren je spisak od 24 umetnika koji zaslužuju nacionalnu penziju.
Da donese ovu treću odluku, Vladi Srbije je trebalo godinu i četiri dana.
Konkurs Ministarstva kulture o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, dakle za nacionalne penzije, završen je 26. decembra 2023. godine.
Reprezentativna umetnička udruženja, ima ih 22, predložila su Ministarstvu po tri kandidata, a Ministarstvo je izabralo Komisiju koja je procenjivala ko od 66 kandidata zaslužuje nacionalnu penziju a ko ne.
Zašto je i zbog koga se (navodno Komisija je svoj deo posla uradila na vreme) čekalo godinu i četiri dana, ne zna se – Ministarstvo kulture o tome ćuti.
Među onima čiji vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024. Vlada Srbije nije priznala su Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić i Gorica Popović.
To pre svega govori o doslednosti Ministarstva kulture: stvaraoci koji su javni kritičari ove vlasti, bez obzira na vrhunske domete koje su postigli i status umetnika od nacionalnog značaja koji su im dodelili njihovi esnafi, uglavnom ne mogu da računaju na nacionalnu penziju – setimo se da Vidu Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića Ministarstvo kulture odbija već treći put, da je Siniša Kovačević odbijen na dva konkursa, da je ranijih godina bilo problema sa Timoti Bajfordom, Evom Ras…
Inače, Vida Ognjenović je književnica, pozorišna rediteljka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović, višestruko nagrađivani reditelj na svetskim i domaćim festivalima Goran Marković, čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, pisac Dragan Velikić, jedan od najprevođenijih na strane jezike, dvostruki dobitnik Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, i glumica Gorica Popović, koja je svojim ulogama obeležila našu pozorišnu i filmsku umetnost.
Takođe kao i ranijih godina, Ministarstvo je i sad izjednačilo estradu i vrhunsku kulturu.
Tako su među izabranima uz pevačicu Zoricu Brunclik, Branimira Đokića instrumentalistu na harmonici, Miloša Mijatovića kompozitora novokomponovanih pesama, Tomislava Nikolića gitaristu grupe „Kerber“, i vrhunski pozorišni i filmski glumac i producent Svetozar Cvetković, jedan od najprevođenijih pisaca i izdavač Vladislav Bajac, pozorišna i filmska glumica Ljiljana Blagojević, emeritus profesor i arhitekta akademik Branislav Mitrović, i književnik Dragan Lakićević.
Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.
Uskoro će novi konkurs, pa gotovo sigurno opet isti princip odlučivanja.
U 2025. ulazi barem 36 igranih filmova u ovoj ili onoj fazi produkcije i to je ono čemu se nadaju filmski autori. Država priča samo o prvom nacionalnom filmskom festivalu, koji će biti pandan Pulskom
Pisac Nebojša Milenković poziva književne kritičare na javni bojkot učestvovanja u žiriranju nagrade „Meša Selimović“ koju dodeljuju Večernje novosti, zato što su objavile lične podatke studenta Lazara i Luke Stojakovića
Memoari Merkelove kod Kontrast izdavaštva, „Rat“ i „Autokratija“ kod Clia, „Beograd noir“ u Službenom glasniku, Kadareov „General mrtve vojske“ – primeri su iz planova izdavača za ovu godinu koja će, znaju, biti teža nego prošla
„Jezički kompas“ se čita kao štivo koje je napisano tako da ti dok ga čitaš sve bude jasno. Pa se zato posle toga dobro osećaš
Poslednjih dana decembra, većina pozorišta u prestonici nije imala utanačen plan za ovu godinu. Znali su samo naslove koje bi mogli da postave na scenu, ako im to uslovi dozvole
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
