Novoosnovana izdavačka kuća Edicije Vannini počela je ponovno objavljivanje Bonelijevih stripova
Cenjeni Miguel de Servantes Saavedra kaže da je svojevremeno jedan veleumni plemić iz Manče toliko čitao viteške romane da mu se od toga osušio mozak te sasvim pomerio pameću, nabio pikaču na glavu, pojahao Rosinanta i pošao u beli svet da brani uvređene, ispravlja krivde, ukida zloupotrebe i namiruje tuđe dugove. U sličnoj opasnosti bili su i dečaci odrasli u zemlji samoupravnog socijalizma, a ono što su Sančovom gospodaru bili Amadis od Galije, Rejnald od Moltalbana, Palmerin od Anglije i drugi neustrašivi riteri, klincima iz SFRJ bili su Blek Stena, Komandant Mark, Zagor Te-Nej, Teks Viler, Mister No, Marti Misterija, Ken Parker, Kapetan Miki i drugi heroji pristigli na brdoviti Balkan sa druge strane Jadranskog mora, pravo iz fabrika snova Serđa Bonelija i inih. Većini dečaka, za razliku od pomenutog plemića, od čitanja „stripova ispod klupe“ mozak se ipak nije osušio jer su ubrzo prešli na jednu drugu aktivnost od koje se sušila kičma. Ali je zato mnogima na putu u svetlu budućnost svet njihovih pretpubertetskih junaka zauvek ostao simbol čežnje za avanturom i za njenim pravim sentimentalnim zavičajem – Republikom Stripskom, jedinom zemljom ljubavi, istine i slobode.
Najpopularnije stripove u onoj Jugoslaviji izdavao je novosadski NIŠRO Dnevnik, a među njima su posebno mesto zauzimale dve Dnevnikove edicije – „Zlatna Serija“ i „Lunov magnus strip“, koje su počele da izlaze krajem šezdesetih godina. Posle dvadesetak godina, početkom devedesetih, one su tiho nestale sa kioska, jer nisu mogle da izdrže nelojalnu konkurenciju sa „Knindžama“. Tako smo ostali bez gospodara Darkvuda i pajtosa, evo sve do septembra 2001. godine, kada je novoosnovana izdavačka kuća „Edicije Vannini“ iznova počela objavljivanje Bonelijevih stripova, nastavivši tamo gde su pre deset godina stale slavne Dnevnikove edicije. Od sada pa nadalje, svakog četvrtka „Vannini“ će na novinske kioske slati sveske sa avanturama četiri junaka – istraživača natprirodnih pojava Dilana Doga, manauskog pilota i barabe Mistera No, Duha sa sekirom Zagora Te-Neja i detektiva nemogućeg Martija Misterije.
Ponovna pojava Bonelijevih stripova u Srbiji može da se posmatra kao marginalna stvar samim tim što je bez uticaja na sukobe unutar DOS-a, ali je prepuna simboličkog značenja na jednoj drugoj ravni. Kao što krhku ravnotežu ekosistema može da naruši nestanak jedne sićušne životinjske vrste, po pravilu one najosetljivije na tanane klimatske promene koje najavljuju nadolazeću katastrofu, tako su uoči raspada SFRJ početkom devedesetih Bonelijevi i drugi stripovi naprasno nestali sa novinskih kioska i tako najavili vreme ratova, krvi i bede. Zbog toga njihov povratak (kao i nedavno obnavljanje Stripoteke) možda označava i povratak one vrste svakodnevice karakteristične za mirne dane u predasima između burnih istorijskih događanja.
Zanovetala i mudroseri znaju da kažu da Bonelijevi stripovi nemaju visoke umetničke kvalitete, te su dakle bezvredni, a kao najviši domet ovog „industrijskog smeća“ pominju (neodoljiv) tandem Kena Parkera, Berardi – Milaco. Naravno da se Ostrvo s blagom ne može porediti sa Doktorom Faustusom niti Lu Vecel sa Knezom Miškinom, baš kao što ni nedeljni basket u školskom dvorištu sa momcima iz kraja nije ni blizu nivoa NBA lige. Ali zato Zagor i Mister No, baš kao i Ostrvo s blagom, Zejn Grej i nedeljni basket, znaju da pruže retke trenutke čistog i nepatvorenog zadovoljstva. Zar to nije dovoljno, jelenskih mu rogova!
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Jovana Petronijević je iz Kulturnog centra Beograda premeštena u Teatar Vuk, na njeno mesto je postavljen Goran Čpajak, a KCB je već 16 godina u v.d. statusu
Zoran Kesić, Nataša Ninković, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo i drugi sa crne liste deo su Blacklist festivala koji će biti u 25 gradova Srbije
Ruke su i dalje naš najbolji alat - rekao je Vladimir Stankovski na dodeli nagrade međunarodnog konkursa na temu „Ruka“, čiji je cilj bio povratak analognoj karikaturi
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
