Po svemu sudeći, Majska izložba grafike beogradskog kruga otvorena 3. maja u galeriji Grafički kolektiv na Obilićevom vencu u Beogradu, biće i poslednja koja se održava na ovoj lokaciji.
Kao što je verovatno već svima poznato iz medija, polovinom jula galerija Grafičkog kolektiva moraće da se iseli iz zgrade na Obilićevom vencu 27 zato što je tako određeno ugovorom sa porodicom Ninčić, kojoj je procesom restitucije zgrada vraćena u vlasništvo, a koja je prostor u kome se galerija Grafičkog kolektiva nalazi od 1949. godine ustupila zlatiborskoj „Slatkoj kući“. Gde će se ubuduće nalaziti Grafički kolektiv, u vreme pisanja ovog teksta još uvek nije poznato.
Skupština grada Beograda, osnivač Grafičkog kolektiva, ponudila im je prostor u Karađorđevoj ulici, ali se ispostavilo da je prostor u procesu restitucije, što znači da to nije rešenje za Grafički kolektiv. Zatim im je ponuđena soba od tridesetak kvadrata na Kosančićevom vencu u kojoj je slikao Nikola Graovac, što se ispostavilo kao rešenje za smeštaj arhive. Rešenje za galerijski prostor još nije nađeno, novih predloga nema. Odgovori na pisma upućena svima koji su pozvani da pomognu, od gradonačelnika preko premijerke do predsednika države, ili nisu stigli ili, i pored dobre volje, nisu ponudili rešenje. Isti rezultat je postigla i peticija podrške, konkretno više od tri hiljade potpisa kulturne javnosti, naših i stranih umetnika čije su izložbe predstavljene na Obilićevom vencu i građana kojima je Grafički kolektiv jedan od toponima kulture grada.
Majska izložba grafike beogradskog kruga jedan je od zaštitnih znakova naše umetničke scene. Postoji od 1952. godine, i znači godišnju sliku izraza i poetika i najnovijih tendencija u našoj grafičkoj umetnosti. Za aktuelnu Majsku izložbu izabrani su radovi 116 umetnika iz Srbije i regiona. Nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva, prestižna u ovoj oblasti, dodeljena je Bojanu Otaševiću za rad Rob – Milost u tehnici algrafija.
Pre iseljenja sa Obilićevog venca, u Grafičkom kolektivu pripremaju još dve izložbe: „Iz istorije Grafičkog kolektiva“ i „Grifon“, izložbu odabranih radova sa konkursa za najbolji grafički dizajn u 2016. i 2017. godini. Otvaranje izložbe o istoriji Grafičkog kolektiva je 28. maja. Biće to prilika da se uživo vide dokazi o značaju ove galerije po srpsku umetnost, dakle ono o čemu kulturna javnost i mediji pričaju već treću godinu.
Grafički kolektiv je osnovan inicijativom grafičara Boška Karanovića, Dragoslava Stojanovića Sipa, Mirjane Mihać i Mile Petrović, prvih diplomaca grafike na Likovnoj akademiji, klasa Mihaila Petrova. Do danas se u Grafičkom kolektivu predstavio preko 1500 umetnika. Tu je viđen prvi performans u Srbiji, zatim novi likovni izraz oličen kroz grupu Mediala, mnogi debitanti a kasnije poznati umetnici, tu su izlagali veliki umetnici srpske scene, akademici, svetski afirmisani umetnici: Vladimir Veličković, Stojan Ćelić, Leonid Šejka, Hirošiga, Šaraku, Exat, Vazareli, Anderle, Grupa Zebra, Šagal, Dali, Boško Karanović, Bogdan Kršić, Sreten Stojanović, Lazar Vujaklija, Mladen Srbinović, Milo Milunović, Dado Đurić, Uroš Tošković, Ero, Brunovski, Vislava Šimborska, Madervel, Dubravka Ugrešić… Deo nacionalnog kulturnog kapitala su oko 2000 samostalnih, autorskih, monografskih, studijskih, retrospektivnih i kolektivnih izložbi i drugih događaja posvećenih vizuelnoj umetnosti. Kolekcija Grafičkog kolektiva sa preko 5000 radova predstavlja prvu zbirku savremene posleratne grafike u Srbiji.
Na neminovno pitanje zašto se ovakvoj instituciji, sa ovakvom tradicijom i izuzetnim renomeom dešava ovo što se dešava, odgovor je poznat ali ga je nemoguće prihvatiti i razumeti, bez obzira što je zasnovan na zakonima, pravnim i tržišnim, i na činjenici da nije jednostavno naći dovoljno odgovarajuće novo mesto za nekog toliko važnog u svesti grada kao što je Grafički kolektiv. Do isteka roka za iseljenje ostalo je još dva meseca.
