Impresivan je odabir atmosfernih odrednica za muziku projekta Goldfrapp koji se nalazi na sajtu allmusic.com: gorkoslatka, eterična, pozorišna (teatralna), preteća, elegantna, oblačna, hipnotička, melanholična, isparavajuća, jesenja… Niz koji bi se u post-Portishead kritičarenju mogao sabrati u dve reči – Pop Noir. S tim što su Goldfrapp, nakon što se trip hop kao žanr pomerio iz svoje minimalističke faze u baroknu (sve kako to inače biva…), mnogo više i pop i noir nego što su Portishead ili bilo koji od njihovih klonova to ikada bili.
Nešto više od pola decenije od pojave esencijalnog debija Dummy – Portisheada, trip hop se ne može više tretirati kao crossover ili multižanrovski koktel, već kao legitiman, samosvestan i profilisan muzički pravac koji povremeno štancuje instantne klasike koji već sada mogu da stoje rame uz rame sa davnoprošlim ili aktuelnim dostignućima soul, hip hop ili pop muzike. Ukoliko zanemarimo prvi album Bjork, kao album koji samostalno stoji u svojoj kategoriji, prvenac za Goldfrapp, Felt Mountain prvo je kompletno i provokativno izdanje još od pomenutog Dummy.
Iza imena Goldfrapp stoji pevačica Alison Goldfrapp i kompozitor Will Gregory. Alison je karijeru započela kao instalaciona umetnica na Middlesex univerzitetu, da bi promociju svog zanosnog glasa sredinom devedesetih nastavila prvo na Trikijevom Maxinquaye, a potom gostujući i na albumima Orbital (Snivilisation) i Add N To (X) (Avant Hard).
Ukoliko bismo dali oduška mašti, Felt Mountain, bi se mogao opisati kao post(ili kvazi?)-ekološka utopija u kojoj jeleni, piloti, babuni i ptice koji sisaju sunce i pas kome trebaju nove uši stoje nadrealno postrojeni u šizovizionarskim stihovima Alison Goldfrapp. Naravno, ni duhovitosti ne nedostaje – Frankenstein would want your mind/ Your lovely head poručuju završni stihovi magične Lovely Head. Međutim, Felt Mountain je u poređenju sa ovim kakofoničnim opisom umirujući napitak koji podjednako deluje na živce i na probavu.
Alison je multimedijalni koncept svojih nekadašnjih instalacija savršeno prenela u muzički rad, pre svega razumevajući osnovni kvalitet pop muzike – pitkost. Iako je većina pesama nakrcana muzičarima (čelo, violine, saksofon, trombon…), njihova orkestriranost i doziranost prisustva ne remete osnovni tok jasno postavljene pop pesme. Što u moru promašenih višeminutnih triphopijada izgleda kao sve neostvarljiviji zadatak.
Felt Mountain započinje briljantnim omažom Portisheadu (pomenuta Lovely Head), potom se klacka preko nasleđa Dead Can Dance (Paper Bag), saundtraka za špijunske i kvazišpijunske filmove, ne zaboravljajući pri tom ni legendarne nula-nula-sedmice poput Shirley Bassey (aktuelni singl Human), nijednog trenutka ne popuštajući newage zvuku sa kojim se neprekidno koketira (Felt Mountain).
U svetu u kome se kozmetika pravi od životinja, da bi se čovek koristeći je pretvarao u plastiku, sve u bekstvu od strašne smrti, Goldfrapp svojim humanim make-upom lickaju dušu za ono što će doći posle…
