Goldfrapp;Felt Mountain(Mute, 2000)
Impresivan je odabir atmosfernih odrednica za muziku projekta Goldfrapp koji se nalazi na sajtu allmusic.com: gorkoslatka, eterična, pozorišna (teatralna), preteća, elegantna, oblačna, hipnotička, melanholična, isparavajuća, jesenja… Niz koji bi se u post-Portishead kritičarenju mogao sabrati u dve reči – Pop Noir. S tim što su Goldfrapp, nakon što se trip hop kao žanr pomerio iz svoje minimalističke faze u baroknu (sve kako to inače biva…), mnogo više i pop i noir nego što su Portishead ili bilo koji od njihovih klonova to ikada bili.
Nešto više od pola decenije od pojave esencijalnog debija Dummy – Portisheada, trip hop se ne može više tretirati kao crossover ili multižanrovski koktel, već kao legitiman, samosvestan i profilisan muzički pravac koji povremeno štancuje instantne klasike koji već sada mogu da stoje rame uz rame sa davnoprošlim ili aktuelnim dostignućima soul, hip hop ili pop muzike. Ukoliko zanemarimo prvi album Bjork, kao album koji samostalno stoji u svojoj kategoriji, prvenac za Goldfrapp, Felt Mountain prvo je kompletno i provokativno izdanje još od pomenutog Dummy.
Iza imena Goldfrapp stoji pevačica Alison Goldfrapp i kompozitor Will Gregory. Alison je karijeru započela kao instalaciona umetnica na Middlesex univerzitetu, da bi promociju svog zanosnog glasa sredinom devedesetih nastavila prvo na Trikijevom Maxinquaye, a potom gostujući i na albumima Orbital (Snivilisation) i Add N To (X) (Avant Hard).
Ukoliko bismo dali oduška mašti, Felt Mountain, bi se mogao opisati kao post(ili kvazi?)-ekološka utopija u kojoj jeleni, piloti, babuni i ptice koji sisaju sunce i pas kome trebaju nove uši stoje nadrealno postrojeni u šizovizionarskim stihovima Alison Goldfrapp. Naravno, ni duhovitosti ne nedostaje – Frankenstein would want your mind/ Your lovely head poručuju završni stihovi magične Lovely Head. Međutim, Felt Mountain je u poređenju sa ovim kakofoničnim opisom umirujući napitak koji podjednako deluje na živce i na probavu.
Alison je multimedijalni koncept svojih nekadašnjih instalacija savršeno prenela u muzički rad, pre svega razumevajući osnovni kvalitet pop muzike – pitkost. Iako je većina pesama nakrcana muzičarima (čelo, violine, saksofon, trombon…), njihova orkestriranost i doziranost prisustva ne remete osnovni tok jasno postavljene pop pesme. Što u moru promašenih višeminutnih triphopijada izgleda kao sve neostvarljiviji zadatak.
Felt Mountain započinje briljantnim omažom Portisheadu (pomenuta Lovely Head), potom se klacka preko nasleđa Dead Can Dance (Paper Bag), saundtraka za špijunske i kvazišpijunske filmove, ne zaboravljajući pri tom ni legendarne nula-nula-sedmice poput Shirley Bassey (aktuelni singl Human), nijednog trenutka ne popuštajući newage zvuku sa kojim se neprekidno koketira (Felt Mountain).
U svetu u kome se kozmetika pravi od životinja, da bi se čovek koristeći je pretvarao u plastiku, sve u bekstvu od strašne smrti, Goldfrapp svojim humanim make-upom lickaju dušu za ono što će doći posle…
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku zato što Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, ali i zbog nesuglasica o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
