Počinje sa Kaufmanom, jednim od najvećih tenora, a završava se koncertom pijaniste Simona Trpeskog – još jedan BEMUS, najznačajniji i najstariji muzički festival u Srbiji
Koncertom Jonasa Kaufmana 1. oktobra u Sava Centru počinju 56. Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS. Austrijsko-nemački tenor Jonas Kaufman je čest je gost najpoznatijih svetskih operskih i koncertnih sala, i važi za jednog od najboljih na svetu.
U Beograd će, na BEMUS, sada doći prvi put. Pevaće u pratnji Vojvođanskog simfonijskog orkestra pod upravom nemačkog dirigenta Johana Ridera, čestog Kaufmanovog saradnika.
BEMUS je najznačajniji i najstariji muzički festival u Srbiji, nastao iz težnje da se vrhunski svetski i domaći muzički umetnici dovedu pred publiku Beograda, temelji se na iskonskoj potrebi čoveka za igrom. Stoga je, objašnjavaju organizatori,, ovogodišnje izdanje inspirisano Olimpijskim igrama, kao vekovnim simbolom ljudskog duha i postignuća i igrom samom, osnovnim duhovnim pokretačem svega stvaralačkog.
Foto: PromoMaja Bogdanović
BEMUS će trajati do 26. oktobra. Među najtraženijim je koncert 15. oktobra na sceni Kolarčeve zadužbine, koncert pijanista i violončelista Petra Pejčića i Dmitro Semikras, i Maje Bogdanović i Gruzijke Nino Gvetadze, muzičarima zavidnih biografija.
Specijalni programi posvećeni su savremenim srpskim kompozitorima (Orkestar Opere i teatra „Madlenianum“, dirigent Dejan Savić), izvornoj muzici (selektorka Mirjana Drobac), horskoj duhovnoj muzici (Hor RTS, dirigent Vladimir Gorbik) i autorsko veče nedavno preminulog kompozitora Zorana Erića, nekadašnjeg umetničkog direktora BEMUS-a (Ansambl Metamorfozis, umetničko vođstvo Saša Mirković), a program posvećen delima Isidore Žebeljan će izvoditi violinistkinja Julija Hartig i pijanistkinja Rajneke Brukhans.
Za zatvaranje, izabran je koncert makedonskog pijaniste Simona Trpčeskog, u pratnji orkestra Virtuozi, pod upravom Bojana Suđića. Priznati virtuoz, Trpčeski redovno nastupa sa renomiranim svetskim orkestrima, snimio je sva tri klavirska koncerta Sergeja Rahmanjinova. Na zatvaranju BEMUS-a sviraće dva remek-dela literature za klavir i orkestar – Bramsov Koncert br. 2 i Betovenov Koncert br. 5 „Carski“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
