"Univerzum igre", kako glasi ovogodišnji slogan trećeg Beogradskog festivala igre, od 6. do 20. aprila ponudiće sedam produkcija evropskog plesnog stvaralaštva, koje će naša publika videti prvi put
Ovenčan priznanjem Uneska kao najbolja manifestacija igre u jugoistočnoj Evropi i nagradom Fonda „Jelena Šantić“, Beogradski festival igre od 6. do 20. aprila po treći put će prikazati nove tendencije, nove produkcije, poznate koreografe i igrače. „Univerzum igre“, kako glasi ovogodišnji slogan festivala, ponudiće sedam produkcija evropskog plesnog stvaralaštva, koje će naša publika videti prvi put. Možda nije lako odlučiti koje predstave i zašto gledati, ali nije lako ni savetovati, jer ove predstave su premijerne za sve nas što znači da se moramo oslanjati ili na vlastita prethodna ili na tuđa iskustva. Tako posmatrano, sa sigurnošću možemo reći da će festivalski događaji koje ne treba propustiti obeležiti samo otvaranje i zatvaranje festivala.
Nacionalni balet iz Madrida otvoriće festival 6. aprila izvodeći koreografski triptih Nača Duata, jednog od najpoznatijih savremenih koreografa. Tri plesna komada Sjedinjavanje, Kastrati i Za vama umirem, nastala u tri stvaralačke faze ovog koreografa, čine uobičajeni program s kojim madridski balet predstavlja Duatovo stvaralaštvo. Intrigantan, ekspanzivan, Duato u svojim koreografijama obavezno kombinuje i špansku kulturu, folklor, muziku, pejzaže. Malobrojni koji su već imali priliku da se upoznaju s njegovim stvaralaštvom sigurno pamte nezaboravan spoj poetske imaginacije, besprekorne plesne gramatike i muzikalnosti.
U samom vrhu evropske plesne scene nalazi se Holandski plesni teatar, koji će 20. aprila zatvoriti festival izvođenjem koreografija Bez sna, Zatvorenih očiju, Podložno promeni, Minus 16. Veče počinje kreacijom Bez sna Jiržija Kilijana, koreografa koji je obeležio umetnost igre XX veka. To bi mogao biti ključni trenutak trećeg BFI-ja, s obzirom na to da Kilijanove koreografije pred našom publikom do sada nisu izvođene. Kratak sadržaj – pokret, emocija, sve u službi Kilijanovog ushićenja ljudskom formom. Autori ostalih koreografija su mladi, ali u svetu i te kako poznati stvaraoci Pol Lajtfut, Sol Leon i Ohad Naharin. Plesni teatar iz Haga poznat je po kvalitetu svojih igrača, za koje važi da i pored svoje mladosti imaju tehničku perfekciju, izražajnost i emocionalnu dubinu koja prevazilazi njihove godine. Igrači su, pored slavnih koreografa, najjači adut Holandskog plesnog teatra.
Ljubitelji baletskog spektakla, a pouzdano znamo da ih kod nas ima u velikom broju, svakako bi trebalo da pogledaju Nacionalni balet iz Atine. U čast 80. rođendana velikog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa, Nacionalni balet iz Atine je prošle godine izveo balet Canto General s kojim sada gostuje u Beogradu. Canto General ima savremeni, politički, nacionalni kontekst, a muzika, prema rečima Teodorakisa, jedan je od njegovih najvažnijih i najambicioznijih radova, inspirisan poezijom Pabla Nerude. Koreograf je Rej Bara iz Španije, a u spektaklu učestvuje 70 izvođača.
Za razliku od navedenih velikih produkcija koje će biti izvođene u Sava centru, prostor Beogradskog dramskog pozorišta ugostiće manje trupe. Među njima izdvajamo prvo onu o kojoj znamo najviše – Slovensko narodno gledališče iz Maribora i balet Radio i Julija. Koreografa Edvarda Kluga upoznali smo kada je u Beogradu gostovao sa svojom predstavom Tango, a na prošlogodišnjem Ljubljanskom letnjem festivalu njegova nova predstava Radio i Julija pobrala je pozitivne kritike i postala hit i van Slovenije. Reč je o baletu baziranom na Šekspirovoj tragediji, viđenoj kroz muziku britanske rok grupe Radiohead, i pitanju šta bi se dogodilo da su Romeo i Julija preživeli.
Švajcarska trupa Alias gostovaće sa svojom predstavom Težina sunđera. Koreograf međunarodne reputacije i upravnik kompanije Đuljermo Boteljo iz Brazila, osmislio je predstavu koja nas uvodi u haotični svet jedne porodice, kombinujući humor i nežnost. Muziku čine brazilski ritmovi, ali i Šostakovič i Skarlati, a ono što ovu predstavu posebno obeležava jeste njena originalna vizuelnost.
Koreograf Nil Šenfild sa svojom Kompanijom iz Tel Aviva predstaviće nam se sa svoja dva rada: Svinja i Zajedničke različitosti, a Kompanija Bernardo Monte iz Francuske predstavom O.More. Predstava O.More važi za veoma savremenu i intelektualnu koreografiju, u duhu neotradicionalizma, kojem je naročito sklon koreograf Bernardo Monte.
Kuriozitet festivala je izložba fotografija Umetnost i duh igre posvećena Miloradu Miškoviću, međunarodnoj baletskoj zvezdi. Fotografije iz kolekcije Serža Lidoa, velikog baletskog fotografa čiji rad odlikuju glamur i šik sredine XX veka, biće izložene u Sava centru. Kroz jednu impozantnu igračku biografiju (između ostalog, Mišković je bio partner zvezdama kao što su Alisija Markova, Ivet Šovire, Žanin Šara, Karla Frači, Margot Fontejn…) ova izložba će prikazati evoluciju baleta druge polovine XX veka. Posle Beograda, ista postavka fotografija biće prikazana u Parizu, Londonu, Rimu i Njujorku.
Milena Đorđijević premeštena je na drugo radno mesto Narodne biblioteke Srbije zato što je govorila na skupu Narodnog pozorišta, a o zidanju podzemne garaže koja ugrožava depo sa knjigama zaposleni više ne govore. Kažu - imamo i mi svog Bokana
Sa zadatkom i ciljem da „malo raščisti i sredi“ Narodno pozorište, Dragoslav Bokan je nagovestio otpuštanje mladih glumaca, pa zatim i ostalih. Željko Hubač je zbog toga podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Dok se otvara Međunarodni sajam knjiga sa brojnim otkazivanjima, učenici Četrnaeste beogradske gimnazije organizuju humanitarni sajam knjiga. Na njemu izlažu oni koji su odbili učešće na „pravom“ sajmu
Uprkos otkazivanju pojedinih izdavača i zahteva za odlaganjem ove manifestacije, počinje ovogodišnji Sajam knjiga. Udarni termin je 1. novembar - na dan kada se obeležava godinu dana od smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu
Neposredno pred početak rasprodate predstave „Velika drama“, uprava Narodnog pozorišta je saopštila da će zgrada do daljnjeg ostati zatvorena. To je ponižavanje i publike, zaposlenih u Drami i u celom pozorištu
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
