Postaješ pisac tj. spisateljica kada ti izdavačka kuća objavi knjigu. Izdavač s kojim ja najduže i najviše sarađujem je „Kreativni centar“. Poznajemo se tridesetak godina. Devedesetih godina dvadesetog veka učestvovali smo u radu časopisa za decu „Tik-tak“, sretali se po knjižarama i bibliotekama, viđali se u kraju. Godine 1999. izlaskom knjige Škola upisujem se na listu pisaca ovog izdavača.
Od tada smo zajedno preturili preko glave i tastature petnaest zajedničkih knjiga, ko zna koliko promocija, sajmova, programa, projekata, manifestacija, kulturnih događaja, ali i ličnih sumnji i radosti, te smo se povezali na mnogo načina. Jesu naši književni kaputi različiti, i po veličini i po materijalu, ali ako se malo bolje udubite u te dezene, dugmad i krojeve, zapazićete i neke slične detalje. Naši stavovi se dosta poklapaju kada je reč o poimanju savremenog deteta, shvatanju značaja kulture za decu i mlade, doživljaju društvene i socijalne realnosti i sl. Ipak, rekla bih, glavna spona u našem dugogodišnjem odnosu je poverenje. Možda vam je malo čudno što o jednoj izdavačkoj kući govorim kao o ličnosti, ali „Kreativni centar“ je postao veći od svih zaposlenih. Bar ja to tako doživljavam. Ako bi trebalo da ga opišem u dve reči, rekla bih: hrabrost i razigranost. Nadam se da sam vas u ovom kratkom uvodu ubedila da sam baš ja prava osoba koja će vam soliti pamet.
Odnos pisca i izdavača je vrlo složen. Ukoliko se ukrste jake sujete, neujednačeni temperamenti ili različiti ciljevi i interesi, redakcijom obično leti perje. Kada je odnos suviše vatren ili previše hladan, može doći do zasićenja ili zahlađenja, kao i u svakoj drugoj vezi. Moj odnos sa „Kreativnim centrom“ je prijateljsko-poslovni. Jesmo bliski, ali ne previše. Taj višak bi remetio naš rad po principu – ako su emotivne veze jake, teško je biti objektivan. Ulagivački ili potcenjivački odnosi štete svakoj branši, a rekla bih, posebno stvaraocima i političarima. Bez poštene kritike nema napretka, ni ličnog ni društvenog. Moj ego ne misli uvek baš tako, ali o tome ćemo neki drugi put.
Nestrpljivo otvarate mejl izdavača, očekujući da pročitate Gde ste do sada bili? Pa, ovo je apsolutno genijalno! a umesto toga sačeka vas „unakažen“ tekst sa precrtanim pasusima, umetnutim crvenim rečenicama i fusnotama. Dragi moji, samo polako! Duboko udahnite, izbrojte do sto jedan i natrag. I pre nego što: a) polomite laptop, b) bacite rukopis kroz prozor, c) posvađate se sa urednikom i d) ispljujete izdavačku kuću preko društvenih mreža, predlažem da još jednom u miru pročitate uredničke komentare. Možda nije baš sve tako crveno, kao što na prvi pogled izgleda. Ako vam je za utehu, knjiga Seks za početnike imala je devet verzija. Pored uredničkog tima u „Kreativnom centru,“ komentare na moj tekst davali su i psiholozi, sociolozi, pedijatri, ginekolozi, farmaceuti, tinejdžeri, roditelji, reditelji, glumci, nastavnici, poštari, taksisti, penzioneri, prijatelji i neprijatelji. Ako sam ja to sve preživela, onda možete i vi! Sve u svemu, taj mukotrpni trud se isplatio. Knjiga Seks za početnike prevedena je na blizu trideset jezika, po njoj su urađene pozorišne predstave u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Održana su dva projekta Usudi se da pitaš – u Pančevu i Bijeljini i Zlatni most – u šezdeset osnovnih škola u Vojvodini. Ne bih da pominjem hejtere koji su izvlačili delove knjige iz konteksta i onda ih komentarisali na sebi svojstven način. Ipak je ovo slavljenički tekst, pa je dobro zadržati vedrinu.
Sve u svemu, čim knjiga izađe iz štampe, pisac zaboravlja porođajne muke. I tek što krene da se divi svome čedu, PR služba ga iz usamljeničkog, spisateljskog života baca u medijsku vatru. Neki autori uživaju da ćaskaju s novinarima, dok se drugi ukoče ko mačka na zavesi. Ako spadate u ovu drugu kategoriju, predlažem da već sad pripremite odgovore na neka od čestih novinarskih pitanja: Koja Vam je omiljena knjiga iz detinjstva? Kad ste počeli da pišete? Da li su video–igrice moćnije od knjiga? Na čemu trenutno radite? Šta biste voleli da nam kažete, a mi Vas nismo pitali? Ruku na srce, mediji se baš nešto ne grabe oko pisaca za decu, tako da svaki poziv novinara iskoristite na najbolji način. Budite spontani i šarmantni, ali imajte na umu da ne predstavljate samo svoju knjigu, već i celokupnu književnost za decu.
Dragi mladi pisci, ukoliko vam je u ovom trenutku proletela misao kroz glavu: Da li sam na visini ovog zadatka?, onda smo na dobrom putu, jer pisati za decu i mlade nosi veliku odgovornost. Dobra knjiga, primerena uzrastu deteta, može mnogo uticati na odrastanje i razvoj ličnosti, u velikoj meri će pomoći u rešavanju određenih problema, ponuditi nove perspektive za sagledavanje sveta, doprineti da se bolje zaroni u samog sebe. Poželjno je da knjige za decu i mlade budu duhovite, da ulivaju nadu i razvijaju empatiju prema drugima i drugačijima. Pišite ono što zanima decu, a ne njihove roditelje i nastavnike. Svaka tema se može obraditi za određeni uzrast. Ne postoje dobre i loše teme, dozvoljene i zabranjene. Važan je samo način, kako ćete nešto ili nekog prikazati. Budite iskreni do koske, bez obzira da li pišete slikovnicu, priču, pesmu, dramsku igru ili roman. Deca detektuju foliranje neverovatnom brzinom. Njima nije važno ime pisca, koliko knjiga je napisao, koje nagrade je dobio, koje je vere i nacionalnosti… Decu zanima jedino da li im se knjiga dopada ili ne. (Ako vam suviše podižem odgovornost, trepnite!)
Naravno, pisanje za decu donosi i veliku radost. Drži vas u serendipiti efektu. Osećate se ispunjeno i korisno. Zahvaljujući odseku za prodaju i odseku za strana autorska prava, knjige „Kreativnog centra“ stižu do brojnih čitalaca u zemlji i svetu. Autori gostuju po školama i bibliotekama. Dani im prolaze u zanimljivim susretima, konstruktivnim razgovorima, maštanju i radovanju. Okruženi su radoznalim i nasmejanim licima. Uz knjigu Ovo je najstrašniji dan u mom životu smejala sam se do suza i dok sam je pisala i kasnije, kad sam je čitala na književnim susretima, a i dok sam gledala istoimenu predstavu u Omladinskom pozorištu Dadov. Roman Leto kada sam naučila da letim vinuo me je u jedan pravedniji svet, gde su deca iznad nacionalnih, verskih i političkih prljavih igara. Po knjizi O dugmetu i sreći najpre je urađena pozorišna predstava u malom pozorištu „Duško Radović“, a zatim je i snimljen film Zlogonje, koji je ovenčan brojnim svetskim nagradama. Roman Sve je u redu doneo mi je značajna priznanja i nesvakidašnje predstave srednjoškolaca iz Lebana, Obrenovca… Većinu mojih knjiga ilustrovao je Bob Živković. U praksi naša saradnja izgleda ovako – kad se ja izigram rečima i rečenicama, on nastavi da se igra oblicima i bojama. A onda „Kreativni centar“ našu maštu pretvori u stvarnost. Dragi mladi pisci, pridružite nam se! Glupo je da mi 50+ još uvek nosimo titulu mladi pisci. Doduše, u Srbiji se zanemaruju mnogo važnije stvari, pa što ne bi i datumi rođenja! Ipak, bilo bi lepo da baš vi stanete ispred svih nas. Iznenadite nas idejama, nadmašite talentom, naučite nas nekim sasvim novim igrama. I ne zaboravite, knjige za decu menjaju svet. Ne bih vas više zadržavala. Sad vam ostaje još samo da se bacite na posao. Srećno!
PAŽNJA – Obavezno napravite rezervnu kopiju rukopisa! Mnogo je bolno kad vam u nepovrat ode sav vaš trud. Ovaj scenario dešava se mnogo češće nego što pretpostavljate. Evo šta se meni upravo dogodilo! Danima radim na ovom tekstu i taman da ga završim, kad, najednom, sve prestaje da radi… Ekran pobeleo i ništa mi nije sačuvano… Ma, rekonstruisala bih ja tekst, samo kad bih se setila kakav mi je bio naslov…
Autorka je pisac za decu i mlade
