img
Loader
Beograd, 20°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Knjige

Pešadija tranzicije

13. avgust 2008, 15:33 Teofil Pančić
Copied

Jurica Pavičić: Patrola na cesti
V. B. Z.
Beograd/Sarajevo/Zagreb 2008.

Jurica je Pavičić (Split, 1965) u hrvatskom novinarstvu, esejistici i kritici (književnoj i filmskoj) intenzivno prisutan već blizu dvadesetak godina, a u novom talasu hrvatske proze – presudno obeležene „fakovskom“ odrednicom, šta god ona značila, a tu je svakakvih čudnih šumova s vremenom sve više – aktivno sudeluje poslednjih desetak godina, kao autor nekoliko veoma zanimljivih romana (Ovce od gipsa, Nedjeljni prijatelj, Minuta 88, Kuća njene majke, Crvenkapica); o nekima od njih pisano je i na stranicama ovog nedeljnika.

Patrola na cesti prva je zbirka priča ovog plodnog autora, i može se reći da na prvi pogled ne donosi neke bitne tematske ili stilske novine, jer se autor mahom drži svog dalmatinsko-zagrebačkog proznog sveta u kojem se suvereno snalazi, istražujući ga u maniru savremenog „neorealističkog“ proznog pisma, onog koje svakako više duguje Karveru nego, šta ja znam, Borhesu… (mada će Jurica P. i jednom i drugom ovde posvetiti po priču), a na domaćem terenu više Marinkoviću, Šoljanu ili novijem Tribusonu nego neprohodnim razlogovcima ili često neplodno „prereferentnim“ kvorumašima…

Na drugoj strani, „novo“ je sama kraća prozna forma; kao više nego „utrenirani“ autor, Pavičić očigledno nije imao ono poslovičnu potrebu da se kali kroz priče, spremajući se tako za roman kao tobožnju „veliku maturu“ književnosti; pre bi se reklo da je autor više zazirao od strogoće i disciplinovanosti priče nego od komotne raspričanosti romana; s dobrim razlozima, uostalom, kakvi i dolikuju jednom tako iskusnom i pametnom čitaču: samo takav zna koliko je kraća forma opasnija od romana, pod čijim se izdašnim skutima obično može prošvercovati i ponešto ne baš najbolje, a da vas ne uhvate. Sa pričom, međutim, nema zezanja: ona je tu, u epicentru čitaočevog svemira, ili pak nije nigde i nije ništa: ona se ne može popravljati u hodu.

Pavičićev pripovedački debi sastoji se od deset priča: neke su stare i po desetak godina, no većina je „udarnički“ napisana u poslednjih godinu dana. Gornja tvrdnja kako Pavičić ovde ne proširuje bitno tematski svoje pripovedačke horizonte nije nikakav apriorni prigovor: dobro je za pisca ako ume ispravno da proceni u čemu je jak i šta ga se, kao pisca, uistinu tiče, umesto da se bez pravog razloga, poriva i utemljeljenja rasplinjuje na sve strane. A ono u čemu je Pavičić među najboljima, i kada piše prozni fiction i kada se bavi non-fiction esejistikom i kolumnistikom, jeste inteligentna i suptilna socijalno-mentalitetsko-kulturološka opservativnost; malo je ko, ne samo u Hrvatskoj nego uopšte Na Ovim Prostorima, tako znalački osvetlio kobne istosti i traumatične promene ovdašnjih, potkontinentalnih društava. Promene su, naravno, najpre one ratno-državne, nestanak jedne države i nastanak druge, po prirodi svoje maloletnosti etnokratske, i „tranziciona“ promena politekonomskog sistema od (pre)zrelo-socijalističke ka divljekapitalističkoj paradigmi, a i jedno i drugo lomi ljudske sudbine, uništava nesnađene i groteskno presaldumljuje one koji se uvek i svugde dočekaju na noge, survivore koji „uvek opstaju“, ali je veliko pitanje da li je u njima preostalo ičega vrednog opstajanja. A ona kobna istost, e, to je onaj Večiti Patrijarhat našeg (ne samo) dinarskog sveta, koji se dočepa Splita i Zagreba, pomalo se i obogati, ako izdrži do druge-treće generacije već se i išlifuje, ali iz kojeg ipak ne izvetre „geni kameni“ i ograničavajuće, dubinski samouništavajuće vrednosti na kojima je zasnovan… No, Pavičić je daleko od dekadentnih „glembajevskih“ tema, jer su, uostalom, novi, postkomunistički balkanski Glembajevi ionako još u svojoj prvobitnoj fazi, prvo su ubijali i pljačkali, sada samo pljačkaju… Junaci Pavičićevih priča otuda su oni koji bi tek rubno da se ogrebu o taj svet, ali to najčešće završava loše po njih, jer igra u jednom momentu postaje odviše pokvarena ili suptilna za njih, ili pak oni „mali ljudi“ koji su i u šljaštavom Vrlom Novom Svetu balkanokapitalizma anonimna, tegleća pešadija, ono što su bili i u svim prethodnim režimima, i što je odavno njihova jedina prava priroda.

Uvodna priča Drugi kat, nebo prava je mala virtuozarija iz žanra tragedije patrijarhata, takorekuć direktan prenos tragično-grotesknog raspada sveta autoritarnog oca koji je unapred isprojektovao ne samo svoju bespravno dograđenu kućerinu za izdavanje nego i sudbine sopstvene dece (zaključavši ih u sopstveni fantazam rodovske idile!), a koje bi ona sada imala samo odigrati, kao kakav scenario, ili će u protivnosti biti izopštena; Deset, devet izvanredna je psihostudijica o uvek-i-svugde bolnoj vezi roditelja i (odraslog) deteta, u kojoj nikada neće svi računi biti raščišćeni tako da neko ne pati i da ne bude zakinut; Skupljač zmija je atmosferom pomalo „hemingvejevska“ ratna proza, upečatljivo poentirana studija naličja mitologije „ratnog herojstva“ iza kojeg nema ničega osim gole, drhturave ljudskosti, silom ili moralnom ucenom saterane u satansku situaciju bez časnog izlaza; Opća povijest nogometa je zgodna, pomalo grlom–u–jagodasto intonirana hronika društveno-kulturnih mena odigranih za naših života, a sve kroz nogometni balun, sa splitskim, hajdukovskim šmekom; priče Pokopani pas, Subotnji derbi i Dva tenora jesu, moglo bi se reći, „klasični Pavičić“: razdiruće intimne sumnje i porodična nerazumevanja i sunovrati prepleteni sa spoljnim haosom, onim koji proizvodi jedan „novi“, za mnoge nedokučivi, ravnodušni i(li) surovi društveni poredak, u kojem više ne znaš je li gore „snaći se“ ili ostati marginalac: i jedno i drugo je gubitništvo, svako na svoj način. I zalog je uglavnom nepovratan. Žena koja je nestala, najduža i po svoj prilici najbolja priča u ovoj knjizi – pisana tako da je, još samo malo razrađenu, već vidite kao „gotov“ filmski scenario! – najmoćnija je upravo u nenapadnom, a neumoljivom portretiranju nepojamnog užasa „uredne i ugledne“ građanske egzistencije, iz koje je zapravo tako lako i prirodno zauvek istupiti, a opet, baš za to ti je potrebno svo herojstvo ovog sveta; ako si žena, možda ti ni to nije dovoljno! Na koncu, Južni sprovod, ne slučajno posvećen Džojsu i Džonu Hjustonu – link prema Najboljem Filmu Svih Vremena više je nego jasan, i sasvim razložan – naizgled lagano-realističkim sredstvima zaziva metafizičku jezu konačnosti: u Splitu, doduše, nema snega da popane po mrtvima kao u „Mrtvima“, ali kiša i gnjila južina učiniće svoje!

Patrola na cesti je, rekoh, za autora tematski možda tek minimalno „proširenje područja borbe“, ali izvedeno na način koji izaziva poštovanje. Pavičić nije od onih Majstora Stila nad čijim elegantnim ili baroknim rečenicama padate u (čazma)trans, ali je od one sorte pisaca koji su so svake dobre književnosti: pisac Priča sa razlogom i smislom, onih koje se bolno ili (znatno ređe) slatko tiču i onoga koji piše i onih koji čitaju.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure