Prošlog vikenda u kino dvorane stigla je igrano-animirana komedija Pera Kojot protiv sistema (Coyote vs. Acme), koja je odbila da prati nametnut industrijski kismet i, naprosto, nestane bez traga. Naime, studio “Warner Brothers” je još pre tri godine, u leto 2023, odlučio da ovaj film gurne visoko i duboko na police, odnosno da odustane od bilo kakvog vida distribucije, a zarad otpisa poreza. To se činilo kao čudan potez, jer je isti taj studio po medijima širio informaciju da je reč o filmu sa proizvodnom cenom od veoma razmetljivih 70 miliona dolara, što je sudbina koja je, pod tadašnjom novom upravom, zadesila još dva filma sličnih ambicija: još jedan u nizu filmova iz franšize Skubi Du i superherojski spektakl Batgirl. Međutim, krenula je takoreći organska pobuna protiv odluke da se Pera Kojot protiv sistema zadrži u bunkeru, a pokrenuli su je oni koji su imali sreće da taj film pogledaju i vide njegove nepobitne kvalitete. Lavina se pokrenula i omasovila, krenule su onlajn i druge peticije, što je, ukupno uzev, studio “Warner Brothers” dovelo gotovo do PR košmara. Film je prodat drugoj/trećoj strani (novijoj kući “Ketchup Entertaintment”), koja je sva prikazivačka prava, a ispred nosa “Paramounta” i “Netflixa”, otkupila za prilično “mrsnih” 50 miliona dolara.
Posle opsežne promotivne kampanje, film je prošlog vikenda stupio u kino distribuciju, završivši na drugom mestu liste najgledanijih filmova u SAD i Kanadi, “u sendviču” između najnovijeg Spajdermena na prvom i Nolanove Odiseje na trećem mestu narečene liste.
Ovde valja udenuti i ovu, izrazito zanimljivu informaciju – “Warner Brothers” je tog leta 2023. godine mesto Pere Kojota u prikazivačkom planu za bioskope ustupio kasnijem planetarnom blokbasteru Barbi, u autorskom viđenju Grete Gervig. A evo sada se ispostavilo da je Kojot zapravo zamenjen filmom maltene istog korena i istog tona, pa i veoma srodnog autorskog pristupa, oličenog ponajpre u suptilnoj dekonstrukciji polaznog nadahnuća i opštepoznate baštine, a lako zametljive subverzivnosti. I upravo tako, Pera Kojot protiv sistema je, mimo svoje produkcijske uglađenosti i zanatske umivenosti (što se i očekivalo), pravi praznik naoko perolake i zašećerene, a suštinski veoma probitačne subverzivnosti.
Režiser Dejv Grin, koji je potpisao i Zemlja zove Eho i Nindža kornjače: Izvan senke, subverzivnost dostiže nenametljivo, neusiljeno, uz puno poštovanje ogromnog nasleđa polaznog materijala i puno razumevanje ograničenja zbog izmenjenog konteksta: on izmešta skečeve o pogibeljnim i autodestruktivnim nastojanjima nesrećnog, vazda entuzijastičnog i na cilj usredsređenog Pere Kojote da se dočepa Ptice Trkačice i pokreće zaplet u kome Pera Kojot, uz pomoć razočaranog, preumornog, ciničnog i jeftinog advokata, presavija tabak i pred sud izvodi svemoćnu kompaniju “Ekmi” (Acme), koju optužuje da proizvodi falične proizvode zbog kojih stradavaju crtani junaci iz sveta poznatog pod nazivom “Luni Tjuns” (Looney Tunes). Upravo to je povod da filmom, prateći trag priče, barem nakratko prošetaju i drugi junaci iz tog sveta.
Iz rečenog bi trebalo da bude jasno da se Pera Kojot protiv sistema po više osnova svrstava u ešalon ostvarenja koji u motivsko-tematskom aspektu baštine “tlocrt” filmskih priča u čijoj su žiži pobunjeni akteri ili, da se izrazimo savremenijom terminologijom, uzbunjivači, a što onda ovo odlično ostvarenje stavlja u red sa poznatim ostvarenjima tog profila, kao što su, recimo, Norma Re, Silkvud, Erin Brokovič…
Grin i scenaristi (jedan od njih je i Džejms Gan, reditelj Čuvara galaksije i Supermena) to postižu pod okriljem šarmantne, poletne komedije veoma benevolentnog tona, u kojoj se koriste motivi protestantsko-anglosaksonskog svetonazora, a u kojoj će akteri učiniti sve što mogu da se domognu samonametnutog pravednog cilja. Pera Kojot to na kraju priče, gle čuda, u dobroj meri i postiže uz pomoć nevoljnog i nenadahnutog advokata (u još jednoj glumačkoj bravuri nepogrešivog Vila Fortea), a koji će i sam morati da prođe kroz sveobuhvatnu promenu. Pera Kojot je, na jednoj strani, izrazito dinamična, inteligentna, duhovita komedija karaktera koja uspeva da “ispoštuje” i sve zahteve i propise letnjeg kino hita.
Na drugoj strani to je jetka, oštra i veoma mudra kritika toksičnog poznog kapitalizma i sistema opsednutog idejom da se po svaku cenu održi i da služi samom sebi, čak i kada je kraj puta jasno vidljiv.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ovogodišnji Fest nije ni počeo, a rezultat festivala je već očigledan: film je skrajnut, Zafranovićevo remek-delo kao da nikog ne zanima, a podele su se produbile
Intervju: Saša Stojanović, pisac, organizator Festivala književnosti “Think Tank Town”
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
