Godine 1988. službenik Ambasade Kanade zalepio je vizu u pasoš građanina Ekrema Jevrića, rođenog šezdeset i neke u Gusinju, Opština Plav, Crna Gora. Građanin Jevrić uputio se sa suprugom Igbalom prvo u Kanadu, gde je nekoliko godina radio fizičke poslove, a zatim se sele u Sjedinjene Američke Države, gde Ekrem radi kao taksista i građevinski radnik. U Americi, Igbala rađa četiri sina: Enisa, Nermina, Hajrudina i Berata. Više od dvadeset godina po odlasku iz zemlje koja se tad još zvala Jugoslavija, Ekrem se i dalje izjašnjava kao Jugosloven i dalje radi kao taksista i zidar (u Njujorku gradu). Nedostaje mu nekoliko zuba, lice mu je izborano i ogrubelo od sunca i vetra, kako i priliči radniku na građevini. Osim toga, Ekrem koji živi u Njujorku gradu, razlikuje se od onog Ekrema koji je pre 22 godine, nakon smrti oca krenuo trbuhom za kruhom put daleke Kanade i po tome što je ovaj današnji – zvezda. Ima zakazane nastupe po celoj bivšoj Jugoslaviji, peva na svadbama ovdašnje emigracije u Njujorku, snimio je reklamu za jesenju kolekciju odeće „Dolče i Gabana“. O njemu pišu „Indipendent“ i BBC.
Ekremov put do slave počeo je 24. marta ove godine, igrom slučaja, baš na dan kada je jedanaest godina ranije počelo bombardovanje njegove bivše zemlje SR Jugoslavije od strane NATO-a, predvođenog njegovom sadašnjom zemljom. Tog dana, na Jutjubu se pojavio spot za pesmu „Kuća – pos’o“, u kom Ekrem Jevrić Gospoda, potpisan kao „zvijezda Kanade i Amerike“, napuklim glasom peva o teškoj imigrantskoj muci, mukotrpnom radu, psima i betonu. Do kraja aprila, „Kuću – pos’o“ je na Jutjubu odgledalo dva miliona ljudi, a ovih dana je taj broj stigao do gotovo četiri i po miliona. Ekrema je definitivno poterala sreća, te se našao i u reklami za jesenju i zimsku kolekciju muške odeće dizajnerske kuće „Dolče i Gabana“. Kako je do toga došlo, objasnio je za „Kurir“: „Ja sam bio u odijelu u jednoj kafani, razumiješ, oni su prolazili i pitali me: ‘Jesi li ti Talijan?’ Ja im kažem: ‘Izvini, nisam, ali sam blizu Italije.’ Oni kažu: ‘Oćeš da te slikamo, da nam daš broj telefona, zvaćemo te za deset dana ako te budu primili’. Onda su me oni primili. Dva dana sam radio, hiljadu dolara. Kola su dolazila na moju kuću i onda me vodili tako do trga i onda me opet vraćali kući kolima, i tako… Oni su rekli za avgust mjesec da će i jope’ zvati još da radim, i što ja znam. To je ona ‘Dolče Gabana’, najjača marka neka proizvod.“
Ovdašnji skeptici, čak ni nakon što su se na internetu pojavile fotografije sa snimanja reklame, nisu verovali da je zaista reč o ovoj firmi. Međutim, video sa snimanja reklame, uz prateće fotografije, postoji i na zvaničnom sajtu kuće „Dolče i Gabana“. Prema rečima Ekrema Jevrića lično, honorar od 1000 dolara koji je dobio za ulogu krojača u ovoj reklami za sada je njegov najozbiljniji prihod od šou-biznisa.
NA ALI–PAŠINIM IZVORIMA: U Srbiji i Hrvatskoj Ekrem je definitivno zvezda, a kako pišu crnogorski mediji, izgleda da je u rodnoj Crnoj Gori neprikosnoveni heroj. Zavičaj je posetio 13. jula, na Dan državnosti i Dan ustanka Crne Gore. „U Gusinju se 13. jul tradicionalno obilježava tokom dana posjetom na vašaru na Ali-pašinim izvorima, a u noćnim satima dobrim provodom u diskotekama i kafićima. Ipak, nikada više naroda se nije skupilo na ovom mjestu, a brojni posjetioci su imali još jedan povod za dolazak, specijalni gost u diskoteci Hollywood bila je trenutno najveća crnogorska YouTube zvijezda Ekrem Jevrić“, piše sajt www.dijasporacg.me: „Autor čuvenog hita ‘Kuća poso, poso kuća’ je nakon osam godina došao u svoj rodni Plav. On je u nedjelju iz Njujorka, preko Frankfurta, stigao u Crnu Goru, gdje su ga, na aerodromu u Golubovcima, dočekali brojni novinari, obožavatelji, rodbina. Nakon dočeka uputio se u svoje rodno mjesto Plav, i ubrzo zatim prvi put i zapjevao pred sugrađanima. Diskoteka u kojoj je nastupio, i pored velikog prostora, bila je premala da primi sve njegove obožavaoce, koji su doputovali iz Berana, Bijelog Polja, Rožaja, Podgorice, Nikšića, Ulcinja, Tivta, Bara, pa i nekih gradova iz susjedne Srbije.“
Prema pisanju ovog sajta, Jevrić se sa svojim menadžerom Beganom – Benijem Čekićem – dovezao luksuznim automobilom njujorških registarskih oznaka, a ispred diskoteke dočekali su ga brojni obožavaoci sa kojima se slikao i delio autograme. Jevrić, koji se nakon Gusinja uputio ka Sanskom Mostu u Bosni i Hercegovini gde je nastupao kao specijalni gost još jedne treš-folk zvezde sa ovih prostora, Seja Boja („Hoću na tvoje rame da naslonim glavu, sa tvojom crnom kosom da pomiješam plavu“) i etabliranog Šerifa Konjevića („I da skineš burmu zlatnu i baciš se s njom u rijeku, gotovo je, ni mrtvu te neće ruke moje“).
Iako su po Gusinju kružile priče da je za 2. avgust, kada se očekuje dolazak velikog broja turista i gastarbajtera, planiran koncert na otvorenom, menadžer Čekić je odlučio da ovaj događaj drži u tajnosti: „Ovom prilikom ćemo sve Ekremove obožavaoce ostaviti u neizvjesnosti, otkriću samo da će on održati koncert u svom rodnom Plavu, a nastup za poznato drugoavgustovsko okupljanje, ostavićemo i dalje u tajnosti“, kazao je Čekić.
Pre nastupa u diskoteci Jevrić je obišao svoju rodbinu u Plavu i Gusinju, te gostovao na lokalnoj televiziji u Plavu. Tom prilikom je izjavio da bi rado prihvatio poziv da bude učesnik rijaliti šoua „Farma“. Svojim obožavaocima je poručio da uskoro mogu očekivati i njegov album.
PROKLETA JE AMERIKA: Za vreme boravka u Crnoj Gori, Jevrić je za jednu lokalnu televiziju objasnio kako je nastala pesma „Kuća – pos’o“: „Ja sam ovde, dvadeset i druga godina. Vidio sam sve narod, kad pođem da ga tražim, kaže mi: pa, on je na pos’o. Idem sjutradan opet da tražim čoveka, on kaže: ja sam na pos’o. Idem tamo-’vamo, tražim ga, kažem: molim te, treba mi nešto, kad kaže žena: on je na pos’o. Onda sam ja komponovao tu pjesmu za takvu stvar. Tu sam pjesmu izmislio pošto sam vidio ono što ovdje žene rade: ostavu dijete šes’ godina i ono je samo kući, a ona ide da radi. Onda sam otpjev’o pjesmu kako da ona ne izgubi to bogatstvo, jer djeca su veliko bogatstvo.“ U istom intervjuu Jevrić je pojasnio da je on „komponovao“ tekst pesme, a da je muziku uradio jedan momak „Albanac, Đimi se zove, mnogo dobar dečko i moj drug“. Kako glasi njegovo puno ime ne zna ni Ekrem, ali kaže da je ovaj kompozitor školovan za taj posao i da je za tu školu platio „mnogo tauzend para“.
Na lik i delo Ekrema Jevrića osvrnuo se i londonski „Indipendent“, a BBC je napravio intervju sa njim i gospođom Jevrić, koja se pohvalila da je Ekrem jako dobar muž i otac, da je svakog vikenda držao koncerte u jugoslovenskim klubovima po celoj Americi, ali da je paralelno sa tim radio građevinske poslove: „Samo se nadam da neće zdravstveno da strada od svih tih putovanja“, rekla je Igbala Jevrić za BBC.
„Indipendent“ piše da pesma „Kuća – pos’o“ predstavlja izraz kulturološkog šoka nakon susreta Balkanca sa Njujorkom, u kom su psi i zgrade svuda, a „žena bataljona“ lutaju ulicama, dok je porodični život zanemaren. „Ekrem Jevrić, ili, kako ga zovu, balkanski Borat, uspeo je u nečemu u čemu su mnogi pre njega omanuli – ujedinio je bivšu Jugoslaviju pesmom o emigrantskoj zbunjenosti i usamljenosti“, kaže u svom tekstu autorka Vesna Perić-Zimonjić.
Da se „Indipendent“ i BBC, odnosno njihovi ovdašnji dopisnici, nisu osvrnuli na pojavu Ekrema Jevrića Gospode, on bi ostao tek još jedna u nizu internet-atrakcija koje potraju mesec ili dva, a onda padnu u zaborav. Međutim, izgleda da je julsko mrtvilo i odsustvo događaja sa ovih prostora, koji bi bili zanimljivi za strane čitaoce, podstaklo dopisnike da posegnu za ovom, još jednom bizarnom pojavom, kakvima je internet, a naročito Jutjub, preplavljen. Međutim, ne treba biti preterano strog prema Ekremu. Samo neko ko je proveo toliko vremena u tipičnoj gastarbajterskoj izolaciji, preskočivši sve ovdašnje ratove, sukobe i krvoločne igrice, može da dođe u zavičaj i da sa tako naivnom lakoćom i nepatvorenom naivnošću peva to što peva. Na svoj način.
Evo, živim u Njujorku gradu
živim, radim, a i samo radim
REF.
kuća – pos’o, pos’o – kuća
kuća – pos’o, pos’o – kuća
eto, šta znam – ništa ne znam
a đe da znam
kuća – pos’o, pos’o – kuća
kuća – pos’o, pos’o – kuća
eto, šta znam…
Oj, Njujorku, ubila te tama
što dozvoli žena da vam vlada
u tebi je pas do pasa, beton do betona
kroz ulice žena bataljona
kroz ulice žena bataljona
Joj, Njujorku, budi svijetli grade
izbaci sve žene što rade
izgubiše đecu, to imanje
oj, Njujorku, ti veliki grade
oj, Njujorku, ti veliki grade
HAUS – VORKINK
Haus – vorkink, vorkink – haus,
haus – vorkink, vorkink – haus,
Vot aj nom, nating aranom
nating aranom.