("Kupusara bez mesa", Vreme br. 1392)
Teofil Pančić ima pravo da pročita svaku knjigu kako hoće. Laska mi da je pročitao Književnici i politika u srpskoj kulturi 1804–2014. zato što je on značajno ime srpske kulture, književnosti i nauke. Ali pošto ne mislim da „menjam lični opis, da nosim periku i da ne izlazim iz kuće nekoliko godina“, kako mi Pančić preporučuje, dopustiću sebi samo jednu reakciju na njegov tekst „Kupusara bez mesa“ („Vreme“, 7. 9. 2017). Uzgred: i to je nekakva hrana, nije za bacanje.
Rečenica koju citira na početku teksta i način na koji kritikuje celu knjigu podseća na onu Rišeljeovu iz 17. veka – da mu je dovoljna jedna rečenica pa da autora pošalje na vešala. Znam da to Pančić ne bi učinio jer je slučajno izostavio sledeće rečenice. Evo tog pasusa.
„Kada razmišljamo o doprinosu srpskih književnika kulturi jedno je nesumnjivo: srpska kultura je obogaćena njihovim književno-umetničkim delima. (Pančić citira) Sve drugo, rad na stvaranju kulturnih i obrazovnih ustanova, njihova kulturna delatnost, javni stavovi o kulturnim događajima, vrednostima, ličnostima, može se staviti na kantar unapređivanja ali i odmaganja. Drugim rečima, tokom dva veka, srpski književnici su ispoljili duboke razlike u pogledima na strukturne elemente nacionalnog kulturnog identiteta i to jednako u njegovom okviru kao i u odnosu na druge, susedne kulture. Borba se vodila između odbrane i ugrožavanja osnovnih vrednosti srpske kulture“ (izostavljeno).
Dakle, u prvoj rečenici je istaknuto književnoumetničko delo kao znak doprinosa kulturi. U drugoj i sledećim rečenicama, pojam (ne)doprinosa se ocenjuje sa stanovišta drugih kulturnih i društvenih delatnosti. (Ne verujem da Pančić svodi kulturu na književnost.) A to je u skladu sa osnovnim ciljem mog istraživanja političke i kulturne aktivnosti srpskih književnika.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
