("Kupusara bez mesa", Vreme br. 1392)
Teofil Pančić ima pravo da pročita svaku knjigu kako hoće. Laska mi da je pročitao Književnici i politika u srpskoj kulturi 1804–2014. zato što je on značajno ime srpske kulture, književnosti i nauke. Ali pošto ne mislim da „menjam lični opis, da nosim periku i da ne izlazim iz kuće nekoliko godina“, kako mi Pančić preporučuje, dopustiću sebi samo jednu reakciju na njegov tekst „Kupusara bez mesa“ („Vreme“, 7. 9. 2017). Uzgred: i to je nekakva hrana, nije za bacanje.
Rečenica koju citira na početku teksta i način na koji kritikuje celu knjigu podseća na onu Rišeljeovu iz 17. veka – da mu je dovoljna jedna rečenica pa da autora pošalje na vešala. Znam da to Pančić ne bi učinio jer je slučajno izostavio sledeće rečenice. Evo tog pasusa.
„Kada razmišljamo o doprinosu srpskih književnika kulturi jedno je nesumnjivo: srpska kultura je obogaćena njihovim književno-umetničkim delima. (Pančić citira) Sve drugo, rad na stvaranju kulturnih i obrazovnih ustanova, njihova kulturna delatnost, javni stavovi o kulturnim događajima, vrednostima, ličnostima, može se staviti na kantar unapređivanja ali i odmaganja. Drugim rečima, tokom dva veka, srpski književnici su ispoljili duboke razlike u pogledima na strukturne elemente nacionalnog kulturnog identiteta i to jednako u njegovom okviru kao i u odnosu na druge, susedne kulture. Borba se vodila između odbrane i ugrožavanja osnovnih vrednosti srpske kulture“ (izostavljeno).
Dakle, u prvoj rečenici je istaknuto književnoumetničko delo kao znak doprinosa kulturi. U drugoj i sledećim rečenicama, pojam (ne)doprinosa se ocenjuje sa stanovišta drugih kulturnih i društvenih delatnosti. (Ne verujem da Pančić svodi kulturu na književnost.) A to je u skladu sa osnovnim ciljem mog istraživanja političke i kulturne aktivnosti srpskih književnika.
„Naš stav nije ličan već proističe iz odgovornosti prema Beogradskoj filharmoniji i njenoj ulozi u društvu“, napisali su Filharmoničari predsedniku Vučiću i premijeru Macutu, tražeći da se direktor bira na konkursu
U saopštenju Ministarstva kulture Nikola Selaković osuđuje napad na spomenike tokom vikenda i kvalifikuje ga kao kulturocid. Za to je optužio "studentkinje blokaderke“ ne iznoseći nikakve dokaze
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
