Otvaranjem Plave dvorane u Sava centru završava se rekonstrukcija i treće, kulturne zone ovog objekta. Umesto obaveznih 50 miliona, Delta holding je u Sava centar uložio 120 miliona evra. Koncertnu sezonu Plave dvorane otvoriće Konstrakta
Ovog utorka će biti otvorena obnovljena Plava dvorana u Sava Centru, glavni deo kulturne, jedne od tri zone ovog kongresnog, kulturnog i poslovnog centra u Beogradu. Prve dve, otvorene su prošle godine.
Od novembra 2020. godine vlasnik Sava Centra je kompanija Delta holding, koja je za 17,54 miliona evra na javnom nadmetanju kupila ovaj još uvek najveći kongresni centar u zemlji. Delta holding je bila jedini ponuđač prilikom trećeg pokušaja prodaje koju je oglasio Grad Beograd.
Uloženo 120 miliona evra
Takođe, Delta holding je prihvatila obavezu da u obnovu Sava Centra uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina. Prema informaciji na njihovom sajtu, ta suma sada iznosi 120 miliona evra.
Delta holding je odmah krenuo u rekonstrukciju, pridržavajući se obaveze da ne menja namenu objekta i svega ostalog što podrazumeva status kulturnog dobra, koji je Sava Centar dobio aprila 2021. godine.
Tom prilikom je rečeno da je Sava Centar jedan je od najuspelijih i najizražajnijih primera savremene evropske arhitekture 70-ih godina i najfunkcionalniji je kongresno-hotelski, poslovni i kulturni centar u Beogradu.
Oko 400 novih sedišta
Rekonstrukcija kojom će otvaranjem Plave dvorane ovog utorka biti okončana i rekonstrukcija kulturne zone objekta, jedina je u njegovom 47 godina dugom životu.
O obnovljenoj Plavoj dvorani za sad se zna samo osnovno: sedišta su i dalje plava, ali ih ima više – dodavanjem VIP loža sad ih umesto 3.672 ima 4.050. Čuje se i da u njoj nema čega nema od tehnoloških mogućnosti, ali će se konkretni detalji objaviti tek u utorak
Istorija.
Moglo bi se reći da je ta Plava, ili Kongresna, Velika dvorana, bila i razlog gradnje Sava Centra.
U martu 1976. godine, Direkcija za izgradnju Beograda dobila je zahtev za izgradnju prostora gde će se naredne godine održati Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Takav međunarodni događaj nisu mogle da podrže tadašnje konferencijske sale i poslovni prostori, i odlučeno je da se sagraditi moderan, zaseban objekat – kongresni centar od 50.000 kvadratnih metara.
Arhitekta Stojan Maksimović, glavni projektant Direkcije i njegov tim završili su projekat Sava Centra za mesec dana, dok je izgradnja prve faze – izvedena u 11 meseci.
Sledeća faza podrazumevala je izgradnju propratnog hotelskog smeštaja. Kompletno izveden kompleks koji broji preko 120.000 kvadratnih metara, izgrađen je periodu od dve godine.
Novi vek Sava Centra
Životni vek Sava Centra počinje 1977. sa pomenutom međunarodnom konferencijom KEBS-a, a traje i dan danas. Od tada je kroz njegovih 120.000 kvadratnih metara prošlo više od 10 miliona posetilaca, održano je 8.000 skupova, 20.000 manifestacija sa 1.600.000 posetilaca.
Kongresno-koncertna dvorana Objekta B, Velika dvorana, je ona u koju hrlimo na Fest, koja je ugostila od Pavarotija do Majls Dejvisa, od Nine Simon do Stinga i Jefro Tull-a, od Moksovskog do Ohazu filharmonijskog orkestra, folklore i Zdravka Čolića, Evro-, Beo- i druge vizije, festivale, filmske smotre, svetske balete, brojne kongrese – od bankara, preko Interpola do Saveza komunista, a neki bi rekli i da se baš u njoj odigrao prelomni trenutak kada se raspala Jugoslavija (14. kongres SKJ, 1990, delegacija Slovenije napušta kongres i rasformira se komunistička partija, a za njom i Jugoslavija.
Delta holding sada najavljuje novi vek Sava Centra.
Prošle godine, prilikom otvaranja kongresne i poslovne zone, potpredsednica Delta holdinga Angelina Nekić, istakla je da je obnovljeni Sava Centar zadržao najbolje od starog i dobio najbolje od novog, kao i da je ta kompanija ovaj objekat posmatrala kao ono što jeste – svojevrsni simbol Beograda i Srbije.
Procenjuje se da će im se ulaganja u Sava Centar isplatiti za 15 do 18 godina.
Prvi koncert u novoj Plavoj dvorani, imaće Konstrakta & Zemlja Gruva 19. septembra.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
