Otvaranjem Plave dvorane u Sava centru završava se rekonstrukcija i treće, kulturne zone ovog objekta. Umesto obaveznih 50 miliona, Delta holding je u Sava centar uložio 120 miliona evra. Koncertnu sezonu Plave dvorane otvoriće Konstrakta
Ovog utorka će biti otvorena obnovljena Plava dvorana u Sava Centru, glavni deo kulturne, jedne od tri zone ovog kongresnog, kulturnog i poslovnog centra u Beogradu. Prve dve, otvorene su prošle godine.
Od novembra 2020. godine vlasnik Sava Centra je kompanija Delta holding, koja je za 17,54 miliona evra na javnom nadmetanju kupila ovaj još uvek najveći kongresni centar u zemlji. Delta holding je bila jedini ponuđač prilikom trećeg pokušaja prodaje koju je oglasio Grad Beograd.
Uloženo 120 miliona evra
Takođe, Delta holding je prihvatila obavezu da u obnovu Sava Centra uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina. Prema informaciji na njihovom sajtu, ta suma sada iznosi 120 miliona evra.
Delta holding je odmah krenuo u rekonstrukciju, pridržavajući se obaveze da ne menja namenu objekta i svega ostalog što podrazumeva status kulturnog dobra, koji je Sava Centar dobio aprila 2021. godine.
Tom prilikom je rečeno da je Sava Centar jedan je od najuspelijih i najizražajnijih primera savremene evropske arhitekture 70-ih godina i najfunkcionalniji je kongresno-hotelski, poslovni i kulturni centar u Beogradu.
Oko 400 novih sedišta
Rekonstrukcija kojom će otvaranjem Plave dvorane ovog utorka biti okončana i rekonstrukcija kulturne zone objekta, jedina je u njegovom 47 godina dugom životu.
O obnovljenoj Plavoj dvorani za sad se zna samo osnovno: sedišta su i dalje plava, ali ih ima više – dodavanjem VIP loža sad ih umesto 3.672 ima 4.050. Čuje se i da u njoj nema čega nema od tehnoloških mogućnosti, ali će se konkretni detalji objaviti tek u utorak
Istorija.
Moglo bi se reći da je ta Plava, ili Kongresna, Velika dvorana, bila i razlog gradnje Sava Centra.
U martu 1976. godine, Direkcija za izgradnju Beograda dobila je zahtev za izgradnju prostora gde će se naredne godine održati Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Takav međunarodni događaj nisu mogle da podrže tadašnje konferencijske sale i poslovni prostori, i odlučeno je da se sagraditi moderan, zaseban objekat – kongresni centar od 50.000 kvadratnih metara.
Arhitekta Stojan Maksimović, glavni projektant Direkcije i njegov tim završili su projekat Sava Centra za mesec dana, dok je izgradnja prve faze – izvedena u 11 meseci.
Sledeća faza podrazumevala je izgradnju propratnog hotelskog smeštaja. Kompletno izveden kompleks koji broji preko 120.000 kvadratnih metara, izgrađen je periodu od dve godine.
Novi vek Sava Centra
Životni vek Sava Centra počinje 1977. sa pomenutom međunarodnom konferencijom KEBS-a, a traje i dan danas. Od tada je kroz njegovih 120.000 kvadratnih metara prošlo više od 10 miliona posetilaca, održano je 8.000 skupova, 20.000 manifestacija sa 1.600.000 posetilaca.
Kongresno-koncertna dvorana Objekta B, Velika dvorana, je ona u koju hrlimo na Fest, koja je ugostila od Pavarotija do Majls Dejvisa, od Nine Simon do Stinga i Jefro Tull-a, od Moksovskog do Ohazu filharmonijskog orkestra, folklore i Zdravka Čolića, Evro-, Beo- i druge vizije, festivale, filmske smotre, svetske balete, brojne kongrese – od bankara, preko Interpola do Saveza komunista, a neki bi rekli i da se baš u njoj odigrao prelomni trenutak kada se raspala Jugoslavija (14. kongres SKJ, 1990, delegacija Slovenije napušta kongres i rasformira se komunistička partija, a za njom i Jugoslavija.
Delta holding sada najavljuje novi vek Sava Centra.
Prošle godine, prilikom otvaranja kongresne i poslovne zone, potpredsednica Delta holdinga Angelina Nekić, istakla je da je obnovljeni Sava Centar zadržao najbolje od starog i dobio najbolje od novog, kao i da je ta kompanija ovaj objekat posmatrala kao ono što jeste – svojevrsni simbol Beograda i Srbije.
Procenjuje se da će im se ulaganja u Sava Centar isplatiti za 15 do 18 godina.
Prvi koncert u novoj Plavoj dvorani, imaće Konstrakta & Zemlja Gruva 19. septembra.
Povodom 150 godina od rođenja Džeka Londona, portal nedeljnika Vreme ponovo objavljuje tekst „O psima i ljudima", autora Mladena Kalpića, koji je objavljen u 1521. broju štampanog izdanja našeg lista 2020. godine. Povod je bila tadašnja premijera filma „Zov divljine", snimljenog prema delu prvog bestseler autora na svetu
Godina će biti u znaku istorije umetnosti, najavili su u Narodnom muzeju za 2026, tokom koje će pripremiti četiri velike izložbe i otvoriti obnovljeni Arheološki muzej u Kladovu
Od 2012. broj institucionalnih teatara ostao je isti ali je broj zaposlenih u njima prepolovljen, dok je broj premijera opao za 40 odsto
Ilustracije Jakše Lakićevića u romanu „Sto posto tuđa posla“ ne podilaze mladom čitaocu. To je razlog zašto ova knjiga, osim samog romana Olivere Zulović, nije samo za starije osnovce
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
