Otvaranjem Plave dvorane u Sava centru završava se rekonstrukcija i treće, kulturne zone ovog objekta. Umesto obaveznih 50 miliona, Delta holding je u Sava centar uložio 120 miliona evra. Koncertnu sezonu Plave dvorane otvoriće Konstrakta
Ovog utorka će biti otvorena obnovljena Plava dvorana u Sava Centru, glavni deo kulturne, jedne od tri zone ovog kongresnog, kulturnog i poslovnog centra u Beogradu. Prve dve, otvorene su prošle godine.
Od novembra 2020. godine vlasnik Sava Centra je kompanija Delta holding, koja je za 17,54 miliona evra na javnom nadmetanju kupila ovaj još uvek najveći kongresni centar u zemlji. Delta holding je bila jedini ponuđač prilikom trećeg pokušaja prodaje koju je oglasio Grad Beograd.
Uloženo 120 miliona evra
Takođe, Delta holding je prihvatila obavezu da u obnovu Sava Centra uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina. Prema informaciji na njihovom sajtu, ta suma sada iznosi 120 miliona evra.
Delta holding je odmah krenuo u rekonstrukciju, pridržavajući se obaveze da ne menja namenu objekta i svega ostalog što podrazumeva status kulturnog dobra, koji je Sava Centar dobio aprila 2021. godine.
Tom prilikom je rečeno da je Sava Centar jedan je od najuspelijih i najizražajnijih primera savremene evropske arhitekture 70-ih godina i najfunkcionalniji je kongresno-hotelski, poslovni i kulturni centar u Beogradu.
Oko 400 novih sedišta
Rekonstrukcija kojom će otvaranjem Plave dvorane ovog utorka biti okončana i rekonstrukcija kulturne zone objekta, jedina je u njegovom 47 godina dugom životu.
O obnovljenoj Plavoj dvorani za sad se zna samo osnovno: sedišta su i dalje plava, ali ih ima više – dodavanjem VIP loža sad ih umesto 3.672 ima 4.050. Čuje se i da u njoj nema čega nema od tehnoloških mogućnosti, ali će se konkretni detalji objaviti tek u utorak
Istorija.
Moglo bi se reći da je ta Plava, ili Kongresna, Velika dvorana, bila i razlog gradnje Sava Centra.
U martu 1976. godine, Direkcija za izgradnju Beograda dobila je zahtev za izgradnju prostora gde će se naredne godine održati Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Takav međunarodni događaj nisu mogle da podrže tadašnje konferencijske sale i poslovni prostori, i odlučeno je da se sagraditi moderan, zaseban objekat – kongresni centar od 50.000 kvadratnih metara.
Arhitekta Stojan Maksimović, glavni projektant Direkcije i njegov tim završili su projekat Sava Centra za mesec dana, dok je izgradnja prve faze – izvedena u 11 meseci.
Sledeća faza podrazumevala je izgradnju propratnog hotelskog smeštaja. Kompletno izveden kompleks koji broji preko 120.000 kvadratnih metara, izgrađen je periodu od dve godine.
Novi vek Sava Centra
Životni vek Sava Centra počinje 1977. sa pomenutom međunarodnom konferencijom KEBS-a, a traje i dan danas. Od tada je kroz njegovih 120.000 kvadratnih metara prošlo više od 10 miliona posetilaca, održano je 8.000 skupova, 20.000 manifestacija sa 1.600.000 posetilaca.
Kongresno-koncertna dvorana Objekta B, Velika dvorana, je ona u koju hrlimo na Fest, koja je ugostila od Pavarotija do Majls Dejvisa, od Nine Simon do Stinga i Jefro Tull-a, od Moksovskog do Ohazu filharmonijskog orkestra, folklore i Zdravka Čolića, Evro-, Beo- i druge vizije, festivale, filmske smotre, svetske balete, brojne kongrese – od bankara, preko Interpola do Saveza komunista, a neki bi rekli i da se baš u njoj odigrao prelomni trenutak kada se raspala Jugoslavija (14. kongres SKJ, 1990, delegacija Slovenije napušta kongres i rasformira se komunistička partija, a za njom i Jugoslavija.
Delta holding sada najavljuje novi vek Sava Centra.
Prošle godine, prilikom otvaranja kongresne i poslovne zone, potpredsednica Delta holdinga Angelina Nekić, istakla je da je obnovljeni Sava Centar zadržao najbolje od starog i dobio najbolje od novog, kao i da je ta kompanija ovaj objekat posmatrala kao ono što jeste – svojevrsni simbol Beograda i Srbije.
Procenjuje se da će im se ulaganja u Sava Centar isplatiti za 15 do 18 godina.
Prvi koncert u novoj Plavoj dvorani, imaće Konstrakta & Zemlja Gruva 19. septembra.
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka. bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je davanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
