fotografije: bosiljka zirojević lečić
Bosiljka Zirojević Lečić: Vibrantne forme – Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum
Izložba najnovijih radova Bosiljke Zirojević Lečić, jedne od najaktivnijih umetnica srednje generacije i redovne profesorice Akademije umetnosti u Novom Sadu, predstavlja značajan proboj u autorskom izrazu, ali i vredan doprinos široj likovnoj sceni. Bosiljka Zirojević Lečić je umetnica čiji su radovi prepoznatljivi jer unutar konvencionalno shvaćene geometrijske apstrakcije, već godinama, dosledno i kontinuirano istražuje formalna svojstva slike, kombinujući pritom različite materijale i tehnike. Takva istraživačka orijentacija podrazumeva simultano zauzimanje dve danas veoma retke pozicije u polju slikarstva. Najpre, tu su načela Bauhaus prakse koja umetničkoj autonomiji pridružuju funkcije dizajna i principe industrijske proizvodnje. Isto tako, reč je i o izuzetno istančanom (i veoma ličnom) osećaju za materijalno i taktilno koji, u svojoj minimalistički promišljenoj izvedbi, dobija auru neponovljivosti tradicionalnog slikarskog originala.
Kao i u svojim prethodnim ciklusima (Ahromatske kompozicije, Meke forme, Oštre forme), umetnica i dalje radi sa tekstilom i, dominantno, sa vunenim štofom. To znači da su slike Bosiljke Zirojević Lečić radovi koji, pre nego što navuku formu “starog kvadrata slike” na blind ramu, najpre zahtevaju strpljivost i veštinu iskusne švalje. Međutim, ono što ove radove nesumnjivo smešta u domen vrhunskog slikarstva nisu tehnički elementi, već same procedure kreativnog čina. Naime, umetnica skicira, kroji, kolažira, spaja, kombinuje i sučeljava boje i oblike, “pripitomljava” materijal, menja i neretko odustaje od prvobitne zamisli, vođena isključivo osećajem za liniju, formu, format i ritam. Drugim rečima, prolazi kroz istu, nesigurnu i često rizičnu praksu kao i slikari koji koriste četke i boje. “I do samog kraja nisam sigurna kako će rad izgledati”, tvrdi umetnica. Čini sa da upravo na tom mestu, između stroge kontrole i neminovnog rizika, leži aktuelnost i savremenost najnovijih radova Bosiljke Zirojević Lečić.
Izložba Vibrantne forme donosi radikalniji iskorak u umetničkoj produkciji autorke. Umesto kombinacije strogih, ahromatskih materijala čije štepove i linije krojenja naglašava ili remeti crtačka intervencija, sada dobijamo intenzivni kolorit tople i čiste magente i narandžaste. Geometriju i arhitektoniku kompozicija čine isključivo šavovi i njihove senke, bez drugih intervencija. Vibrantni ton štofa, koji verovatno probija prihvatljivu vrednost u RGB skali boja, još je naglašeniji velikim formatom radova. Iz četvrtastog okvira slika “otimaju” se i “bodu” mali i oštri uglovi iskrojenih formi. U tom smislu, Vibrantne forme se na iznenađujući način približavaju pop-artu ili čak Mekim skulpturama Claesa Oldenburga. Međutim, retorika i značenje u slučaju novih slika Bosiljke Zirojević Lečić potpuno je drugačija.
Ako bismo se poslužili metaforičkom asocijacijom iz teorijskog polja, možemo ponuditi koncept prošivenog boda kao novog agenta, odnosno “označitelja bez označenog” koji omogućuje da tekst postane čitljiv. Subjekt je unutar govora jer ne može da napravi distancu, dok se perspektiva potpuno menja. Zbog toga prošiveni bod često deluje paradoksalno, neobično, iščašeno.
Novi radovi Bosiljke Zirojević Lečić upravo menjaju dosadašnji spokojan i meditativan ritam ličnog umetničkog izraza. Geometrijska podela prostora slike na neobičan način je narušena velikim šavovima koji podsećaju na unutrašnjost zimskog kaputa. Vibrantne forme uspevaju da uvuku posmatrača u svoj prostor i primoravaju ga da i sam porumeni, da viče, da dotakne i da se suoči sa oštrim uglovima od mekog štofa.
Nakon Novog Sada, Vibrantne forme putuju u Mađarsku i biće izložene u okviru međunarodnog sajma umetnosti Art Market Budapest, koji se održava od 5. do 9. oktobra 2022. godine kao deo projekta “Most Serbia”, u kome se, između ostalog, predstavljaju galerije iz Beograda, Novog Sada i Kragujevca.
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
