Otcepljeni Teksas

Prvi singl grupe Texas (osn. ‘86. u Glazgovu) I Don’t Want A Lover (‘89) svojim slajd-uvodom pocepao je posttalasnu potištenost, urezao ovu pesmu kao jednu od ključnih o muško-ženskim odnosima, i najavio debi-album Southside (Mercury/PGP RTB). Meko pulsirajuća ritam-sekcija i ravna vožnja kroz melodične numere do danas obeležavaju bend koji je basista škotskih novotalasnih hit-mejkera Altered Images Džoni Mekelhon (Johnny McElhone, r. ‘63) napravio sa pevačicom/ritam-gitaristkinjom Šarlin (Sharleen) Spiteri (r. ‘67) i gitaristom Alijem Mekerlejnom (Ally McErlaine, r. ‘68). Potonji je bio pod jakim uticajem R. Kudera, čime su za naziv grupe lako kliznuli do Vendersovog filma Pariz, Teksas, ali krunu ovog sastava poneo je vižljasti devojčurak, frizerka zavodljivog kontraalta i očaravajućeg osmeha; Šar Spiteri odmah je postala i Džonijev glavni autorski partner.

Bubnjari su se menjali, klavijaturisti pridruživali, Texas rastao kroz ‘zamke drugih albuma’, ali nikad padao ispod solidnog. Nama su u međuvremenu nadgrobne ploče nametali umesto vinilnih pa nismo baš pratili kako je ovaj bend posle nekoliko pokušaja digao ruke od proboja u SAD (gde međutim njihove numere rado koriste za film/TV), i do milionskih tiraža uzleteo svojim četvrtim albumom White On Blonde ‘97. s najvećim dosad njihovim hitom Say What You Want, Black Eyed Boy i buketom drugih. CD Hush (‘99.) i hit Summer Son nastavili su tu putanju, da bi u novom veku malo usporili i pouzdali se i u kompilacije (preporučujem The BBC Sessions, 2007) Šar je u međuvremenu rodila ćerku, pa objavila solo-albume slatkog soula Melody i obrada The Movie Songbook. Taman Texas ponovo krenuo, kad je Ali umalo umro od teške bolesti krajem 2009, no začuđujuće se oporavio i opet su turirali 2011. Uskoro su se i diskografski vratili na stare pozicije, a deveti studijski album Jump On Board (2017, PIAS/BMG) u ‘dodatnom vremenu’ doveo ih je najzad i u Srbiju.

Letos je trebalo da Texas budu zvezde večeri sve boljeg Arsenal-festa u Kragujevcu, no niz koncerata morali su da otkažu zbog ponovljenih problema s kičmom Spiterijeve, i srećom je odmah potvrđen jesenji datum za nastup u okrugloj Hali „Ranko Žeravica“ (pravedno nazvana, ali još uvek poznatija kao Hala sportova na Novom Beogradu). No, u odnosu na prijem u Zagrebu i Skoplju (regionalna organizacija, Avalon iz Makedonije), publika je u Beogradu iznenađujuće podbacila: manje od 1500 posetilaca s ulaznicama po ceni 1.990–3.990d. zateklo se u deprimirajućoj praznini, čak je i vanpametnom ‘zagrevanju’ u obliku robot-DJa aplaudiralo. Iz takvog minusa, Texas su raspoloženje smesta uzdigli kroz …Lover, …Son, a već s Thrill Has Gone atmosfera je bila kao na trijumfalnom, krcatom stadionskom koncertu. S novog albuma, ništa slabije nije delovala ni Let’s Work It Out, blago diskoidno podsećanje da su u najranijim danima želeli Chic-produkciju.

MekErlejn verovatno slajd više koristi u svom drugom sastavu, alt-kantri Red Sky July, no optimalna, neupadljiva svirka ovog iskusnog benda najbolja je live-pratnja za neku rok-pevačicu od Krisi Hajnd i njenih Pretenders naovamo; manje agresivno, istovremeno teče i lakoćom Blondie. Tell Me Why, Everyday Now i Fight The Feeling razumljivo su oduševile stariju, ‘licencnu’ publiku no bilo je i mlađih s istim odgovorom na poznije Halo i In Our Lifetime. Pričljiva i – s gitarom, ili bez nje – scenski živahna gđa Spiteri bez ostatka je šarmirala, uključujući i žensku, bolju upotrebu komunikacijskih rutina. Pametne a lepe su i inače retkost, posebno u rokenrolu, pa ne čudi da je 2003/05. bila nominovana za NME-nagradu Najseksi žena. U pevanju bez škotskog grlenog naglaska, njen britki glas i dalje bez napora zahvata od vriska do ‘ošmirglanog’, za severnjački soul u koji je hrlio ovaj 100-minutni koncert. Minimalistički, akustično praćena In Demand je zablistala, a za A. Grinov standard Tired Of Being Alone (Texas-hit ‘92) Šarlin se prihvatila i klavijatura. U finišu, Say What You Want i Black Eyed Boy bile su tako snažne da se nije ni primetilo odsustvo duvača (kakve imaju novi snimci na albumu Texas 25, 2015); soul ionako ide iz srca.

Za bis, posveta Elvisu – ali ne sopstveni Inner Smile, gde ga je u videu Šar i oponašala – nego znalačka, dodatno dramatizovana verzija Suspicious Minds. Ovo je virtuelna geografija u kojoj živimo bez razgraničenja, i predsedničkih poseta.