Ono kad su svi u pravu

Nedelja je poslednji dan da izdavači predaju Ministarstvu kulture i informisanja podatke na osnovu kojih će im Ministarstvo isplatiti deo budžeta koji su dobili na ovogodišnjem Konkursu za otkup publikacija za biblioteke, a izdavači još uvek pokušavaju da utiču na način po kojem se ovaj konkurs sprovodi, i da ukažu na nepravilnosti i propuste njegovog rezultata.

Konkurs je trajao ceo mart, konkurisao je 181 izdavač, ministar kulture i informisanja je obrazovao komisiju (predsednik Aleksandar Jerkov, članovi Časlav Koprivica, Slobodan Reljić, Vladimir Šekularac i Predrag Marković), koja je od prijavljenih naslova izabrala one za koje smatra da im je mesto u bibliotekama Srbije. Na sajtu Ministarstva ne piše broj naslova, kao ni broj onih koje je komisija preporučila bibliotekama, a mediji su objavili da ovih drugih ima 2442. Među njima je 40 odsto komisija označila zvezdicom, što znači da su to knjige koje svaka biblioteka mora da ima makar po jedan primerak – takozvani obavezni otkup. Biblioteke su od preostalih 60 odsto izabrale šta im treba i šta žele, i nakon svega toga Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 18. juna konačan spisak knjiga koje će od ove godine postati deo bibliotečkog fonda Srbije, spisak njihovih izdavača, spisak izdavača koji su odbijeni i broj primeraka svakog naslova na osnovu potraživanja biblioteka. Na kraju je sve to pretvoreno u dinare: ove godine Ministarstvo kulture i informisanja otkupiće knjige u vrednosti od 98.126.645,80 dinara.

Prema podacima Ministarstva, pomenuti iznos je za tri miliona dinara viši od prošlogodišnjeg. Izdavači se, međutim, ne slažu sa tim podatkom i porede ga sa računicom po kojoj se tvrdi da je u Srbiji povećana penzija, zato što se nezvanično zna da su članovi komisije morali da smanjuju broj odabranih naslova. Takođe, poučeni ranijim iskustvom kad je naknadno određen novac za otkup knjiga Pravoslavne reči i Matice srpske koje komisija nije odabrala, očekuju da ni ovogodišnji spisak nije konačan.

Udruženje izdavača i knjižara Srbije (više od 150 članova a predvodi ih Laguna) ocenjuje da je 98 miliona dinara nedovoljno, odnosno da ne prati razvijenost čitanja. Po njima, „uprkos naporima Ministarstva kulture da obogati fondove biblioteka, ovogodišnji budžet za otkup knjiga je preskroman u odnosu na potrebe čitalaca“, pa zato predlažu „da sredstva namenjena za otkup knjiga budu najmanje dvostruko uvećana – srazmerno snazi naše izdavačke produkcije i količine čitanja koja u okruženju nema konkurencije“ . Podsećaju da je Hrvatska prošle godine izdvojila 2.260.000 evra za otkup publikacija, a slovenačka Javna agencija za knjigu, institucija kakva ne postoji u Srbiji, posluje sa godišnjim budžetom od 4,5 miliona evra. UIKS podržava obavezni otkup, odnosno „zvezdice“, s tim što smatra da „biblioteke prirodno poznaju potrebe svojih čitalaca i naručuju one knjige i one količine koje se ne podudaraju sa odabirom otkupne komisije“, pa s tim u vezi navode da je „ove godine znatno smanjen otkup beletristike, knjiga za decu i omladinu, kao i grafičkih narativa za koje mlađa publika pokazuje veliko interesovanje“ .

S obzirom da su imena članova komisije objavljena istovremeno kad i njihova odluka, u UIKS-u upozoravaju da nisu imali priliku da na vreme reaguju povodom sukoba interesa. Naime, Časlav Koprivica je istovremeno član otkupne komisije i urednik u Akademskoj knjizi, izdavačkoj kući „koja je ostvarila četvrti po veličini finansijski rezultat na ovogodišnjem otkupu, pre svega zahvaljujući otkupu naslova koje je komisija označila zvezdicama“ .

Tridesetak članova Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), među kojima su Clio, Samizdat, Geopoetika, Arhipelag, Gradac, Paidea, Odiseja, Rende, Evoluta i Orion, smatraju da ovogodišnji otkup knjiga ne izaziva samo nezadovoljstvo kod pojedinih izdavača, već zabrinutost „zbog sve jasnije institucionalne nemoći i sve grublje manipulacije svrhom republičkog otkupa za javne biblioteke“ . Predlažu da postojeći model otkupa treba promeniti u „transparentan proces koji će omogućiti da svaki čitalac u svakoj javnoj biblioteci ima dostupne sve relevantne knjige objavljene u toku jedne godine“ . Smatraju da otkup knjiga „mora da se zasniva na kritičnom kvalitetu, a ne na trenutnoj popularnosti knjiga ili njihovih autora, ili na agresivnim marketinškim kampanjama“ . Ocenjuju čak da postojeći otkup „nije instrument kulturne politike, već nestručna nabavna aktivnost“, a da biblioteke svoje odluke ne zasnivaju na stručnim i proverljivim kriterijumima. Upozoravaju da se zahvaljujući postojećem modelu otkupa „pojavljuju oblici zloupotrebe i nelojalne konkurencije, odnosno manipulacije tzv. ponovljenim izdanjima“ .

Ponovljena izdanja na spisku predloženih naslova primećuju i članovi UIKS-a: Kosmos izdavaštvo je prošle godine učestvovalo na Konkursu za otkup pod nazivom „Nova knjiga plus“, pa su ove godine otkupljene 24 knjige koje su otkupljene i prošle godine, istina ne pod nazivom „Nove knjige plus“. Tako je, upozoravaju u UIKS-u, privilegovanu zvezdicu dobila knjiga koja ju je dobila i pre dve godine, samo pod starim imenom Kosmosa.

Njihove kolege iz UPIS-a koriste priliku da skrenu pažnju i na problem visokog rabata za otkup knjiga: 40 odsto, odnosno 60 na kapitalna izdanja. „Ministarstvo kulture nije akter na tržištu, otuda ne može zahtevati rabat koji postoji u knjižarama koje posluju na tržištu. Pogotovo je neprihvatljivo da izdavači knjiga čije je objavljivanje u nekom procentu podržalo Ministarstvo kulture ili neki drugi državni organ, budu kažnjeni na otkupu rabatom od 60 odsto. U mnogim slučajevima iznos rabata znatno prevazilazi obim podrške za konkretnu knjigu, pa je lako zaključiti da se ne podržava nego se ugrožava kapitalno izdavaštvo u Srbiji.“ Ministarstvo, naravno, odbija njihove zamerke. „Visoki rabat je način da publikacija ne bude otkupljena po maloprodajnoj ceni u koju je uvek uračunat knjižarski rabat, ali i način da, zbog nešto niže cene knjige, više primeraka publikacija dospe u bibliotečke fondove. Rabati su važan instrument kulturne politike jer se njima obezbeđuje ravnopravna konkurencija među izdavačima, a ujedno se ovaj konkurs vodi kao instrument državne pomoći de minimis, kojim se nijedan od učesnika u konkursu ne stavlja u povlašćen položaj na tržištu.“

U Ministarstvu odbijaju i predlog UPIS-a da preispita budžete koje lokalne samouprave u Srbiji odvajaju za nabavku knjiga, zato što Ministarstvo kulture i informisanja nema zakonsku mogućnost uticaja na izdvajanje sredstava iz lokalnih budžeta. Ministarstvo ujedno podseća izdavače da je povećanje budžeta za otkup knjiga strateški cilj, ali i da to ne garantuje poboljšanje kvaliteta izdavačke produkcije.

UPIS najavljuje da će uskoro predložiti Ministarstvu nov model otkupa knjiga. Ministarstvo je rado da uvaži utemeljene stavove interesnih grupacija, ali podseća da je aktuelni model otkupa sačinjen u vreme kada su sadašnji članovi UPIS-a imali neposredan uticaj na njegovo definisanje, što je aluzija da sada bibliotekari imaju konačnu reč koje će knjige i u kom broju biti otkupljene, zato što je to bila ideja sadašnjih članova tog udruženja, a pre svih Zorana Hamovića, predsednika. U UPIS-u ne negiraju tu činjenicu, ali podsećaju da uprave sadašnjih biblioteka nisu obavezno i stručne za posao koji obavljaju, kao i da su pod pritiskom faktora izvan struke, pa da samim tim i kriterijum njihovog izbora knjiga nije pre svega kvalitet. Inače, u iskazanu otvorenost Ministarstva prema novim predlozima ne veruju zato što im iskustvo govori da Ministarstvo želi da se bavi strateškim pitanjima kulture, ali ne želi da se bavi sistemskim poboljšanjem uslova rada javnih ustanova kulture kao što su biblioteke, niti odnosom drugih organa vlasti – na primer lokalne samouprave – prema institucijama kulture.

Da li neko u ovoj priči vidi ili makar oseća prostor za saradnju?