Svemirski program
2. novembar, Pogon Doma omladine, Beograd
Drugi ovogodišnji koncert Obojenog programa u prestonici organizovan je bez previše pompe, uz jedinog medijskog sponzora u liku B92. Kao predgrupa nastupio je Fonograf, bend koji je poznat po apsolutnom hitu radija SKC (da, to su oni koji u po bela dana puštaju crust core) – pesmi Bitka na Kalakači. Fonograf neguje karakterističan postgitarski rok/noise zvuk s jakim distorziranim psihodeličnim pesmama upotpunjenim čestim izletima u delirijume isprobavanja mnogobrojnih gitarskih efekata – veoma nalik komšijskom zagrebačkom bendu Lunar koji je nedavno u Bunkeru nastupio pred beogradskom publikom. Za razliku od Lunara, posebno solo deonica njihovog gitariste Mije, koji inače svira i u odličnom zagrebačkom bendu Analena, Fonograf uživo zvuči manje emotivno i agresivnije. Posle Fonografa na binu je izašao Škart hor s pesmama poput Radi, radi… Scenski, deluje veoma interesantno: članovi su obučeni u bele odore, transparenti, histerični pokreti dirigenta samo što ne odu u disharmoniju, pevač izvikuje opaske tipa: „Ja sam škart, zato sam se i prijavio na audiciju za ovaj hor“. Kebra, vidno raspoložen za dobru svirku, i pevačica Tamara koja se pre koncerta zagrevala protežući noge na balkonu sale izlaze na binu i prvi set započinju izvođenjem stvari s poslednjeg albuma. Odmah na početku iskrsavaju mali problemi sa zvukom, koji je sve vreme koncerta bio preglasan i nejasan, što je bila jedina mana ove inače veoma uspele svirke. Obojeni Program s Kebrinim psihodeličnim vokalom odavno je prešao na space efekte upotpunjene ritam mašinom, različiti uticaji su primetni i na poslednjem albumu, a posle izjave da frontmen benda uživa slušajući At The Drive In benda koji se posle albuma Relationship of Command i prvog spota na MTV-ju bespovratno raspao, jasno je da će Obojeni i u budućnosti biti otvoren za savremene muzičke trendove. Pesma Kad se neko nečem dobrom nada potvrdila je da je apsolutni koncertni hit, i to u klasičnom main stream smislu, a nakon nje Obojeni program se okreće starim stvarima da bi na drugom bisu koncert zaključio pesmama poput Štipaljke i U tvoj osmeh staje sve.
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
